Govor tela: Rukovanje

RUKOVANJE

Ljudska komunikacija se sastoji od 20 % verbalne i 80 % neverbalne komunikacije, stoga ako rečima govorite jedno dok vaše telo govori suprotno, nećete uspeti da prenesete poruku onako kako ste želeli. Poznavanje govora tela vam pomaže da uspešnije čitate signale koje vam drugi šalju kao i da poboljšate signale koje vi šaljete ne biste li preneli poruku koju želite. Ova veština vam može pomoći u svakodnevnoj komunikaciji i sklapanju prijateljstava tako što ćete biti svesniji šta druga strana želi da vam kaže kao i toga kako da se predstavite na najbolji način. Pored socijalne sfere, poznavanje govora tela vam može pomoći i u poslovnoj sferi, kako tokom intervjua, tako i tokom radnog odnosa, ne biste li efikasno prenosili i sprovodili svoje poslovne ideje u delo i imali poštovanje kolega i nadređenih, efikasno vodili tim i bili deo njega.

Rukovanje je verovatno jedno od najpoznatijih pozdrava širom sveta, posebno u zapadnjačkom društvu. Iako na prvi pogled rukovanje deluje kao kulturan, svakodnevni pozdrav, mnogo toga se krije iza toga. Iz razloga što je rukovanje najčešće prvi gest prilikom upoznavanja ili sretanja sa drugom osobom, ono zna da bude i najznačajnije za stvaranja prvog utiska. Imajući to na umu, rukovanje će biti i prvi signal tela koje ćemo vam bliže objasniti i dešifrovati njegovo značenje.

PRUŽANJE RUKE

Kulturne norme diktiraju da osoba višeg statusa, kao što je nastavnik ili starija osoba, iniciraju rukovanje. Ukoliko ste približno istog statusa u pogledu godina i posla, iniciranje rukovanja ostavlja utisak samouverene osobe.

FAKTORI PRILIKOM RUKOVANJA

Različiti faktori igraju ulogu kakav ćete utisak ostaviti prilikom rukovanja, od toga ko inicira rukovanje, pritiska, pozicije ruke, pa do dužine trajanja rukovanja. Pritisak je vrlo značajan faktor. Često, iz želje da ostave dobar utisak, osobe stisnu sagovornikovu ruku jače nego što bi trebalo. Stisak je potrebno da bude jak, ali ne suviše tako da povredi drugu osobu. U zavisnosti od toga koju poruku želite da prenesete i koja je vrsta interakcije zavisi i pozicija vaše ruke prilikom rukovanja, pozicija tela, sa koje strane stojite, posebno ukoliko je u pitanju javno upoznavanje i fotografisanje, kao što je slučaj u političkoj sferi, kao i brojni drugi faktori.

U ovom tekstu prikazaćemo vam nekoliko vrsta rukovanja na osnovu kojih možete naučiti kako da ovaj uobičajeni gest upotrebite u svoju korist.

Vrste rukovanja:

1. Lomljač kostiju – Sagovornik vam steže dlan toliko da počinje da boli. Ovo rukovanje je suviše snažno. Osobe koje praktikuju ovu vrstu rukovanja mogu biti previše dominantne, agresivne, egoistične ili neobazrive na tuđa osećanja. Ukoliko se na ovaj način rukujete sa drugom osobom, posebno ženskom, one mogu odstupiti od daljeg kontakta sa vama. Potrebno je imati u vidu da zbog prirode posla, ova vrsta rukovanja može biti karakteristična za osobe koje se bave fizičkim poslom.
2. Izolator – Prilikom rukovanja osoba se ne naginje ka sagovorniku i lakat nije savijen. Ovo osobe mogu imati nedostatak socijalnih veština pa na ovaj načiin obezbeđuju da se osećaju izolovano i sigurno. Takođe, one se mogu ustručavati od daljeg kontakta sa sagovornikom iz određenog razloga i potreban im je dodatan znak da bi bile opuštenije u komunikaciji.
3. Mrtva riba – Stisak prstima nije dovoljno snažan, dlan nije u potpunosti u kontaktu sa vašim i zglob je potpuno opušten, tako da deluje kao da vam je neko stavio mrtvu ribu u ruku. Osobe sa ovim stilom rukovanja odaju utisak nekoga kome nedostaje entuzijazma, strasti i samouverenosti i nekoga kome je teško verovati.
4. Užurbano rukovanje – Kada osoba dodirne vaš dlan samo prstima i ne uspostavi se kontakt sa dlanom, deluje kao da osoba želi da izbegne potpuni kontakt ili da je u žurbi. Ova osoba odaje utisak da nije zainteresovana za kontakt sa sagovornikom i ne posvećuje mu dovoljnu pažnju. Nekada ovakvo rukovanje možete dobiti od žena ili religijskih vođa jer predstavlja deo običaja ili kulture.
5. Vrhovi prstiju – Varijacija na prethodni stil rukovanja jeste kada bez obzira što ste pružili celu šaku osoba vas uhvati samo za vrhove prstiju. Ovo se najčešće dešava slučajno zbog loše procene distance između sagovornika, ali takođe ukazuje i na nedostatak samopozudanja. Na ovaj način se sagovornik drži na određenoj distanci.
6. Ulubljen dlan – Dlan druge osobe ne uspostavlja potpuni kontakt sa sagovornikovim i deluje kao da je ulubljen. Ovakvo rukovanje se može protumačiti kao da sagovornik nije zainteresovan da uspostavi bolju komunikaciju i odnos sa drugom osobom.
7. Pljesak – Kada se osoba rukuje uz pljesak dlana o dlan deluje kao da želi da ostavi dobar utisak. Osoba se može osećati manje vrednom u odnosu na sagovornika i te na ovaj način želi da uspostavi lažnu dominaciju.
8. Dlan gore/dole – igra moći – Okretanjem šake tako da vam dlan gleda na dole tokom rukovanja se uspostavlja ili iskazuje dominacija nad sagovornikom. Ukoliko je vaša ruka gore znači da želite da preuzmete kontrolu nad susretom. Ukoliko pružate ruku tako da vam dlan gleda na gore, to označava da želite da prepustite kontrolu drugom. Ovo je korisno u situacijama kao što je izvinjenje gde želite da dopustite drugoj osobi da se oseća kao da kontroliše situaciju. Ukoliko su oba dlana u vertikalnoj poziciji to prenosi sliku jednakosti i uzajamnog poštovanja.
9. Lisice – Kada vam osoba obuhvati saku sa obe ruke, tj. preklopi svojom levom šakom stisak vaše dve šake, ona želi da izrazi simpatiju prema vama i naklonost. Ovaj stil rukovanja možete često sresti u situacijama izjavljivanja saučešća. Međutim, ovo može biti i način da okrenete dominacijsko rukovanje sagovornika (prethodno pomenuti dlan na dole) u vašu korist, čime moć prelazi sa njega na vas.
10. Higijeničar – Osoba naglo povlači ruku nakon što se dlanovi dodirnu kao da želi da izbegne bilo koju vrstu infekcije izazvanu fizičkim kontaktom. Ova osoba zapravo možda ne želi da ulazi u razgovor sa drugom osobom. Takođe, ovaj tip rukovanja je čest kod dece kada se rukuju sa nepoznatim ljudima.

Prilikom procene rukovanja i toga šta nam ono može reći o osobi potrebno je uzeti u obzir i druge faktore, kao što je zanimanje osobe, starost (koja može uticati na jačinu stiska), aktuelna situacija u kojoj se osoba nalazi, kulturu iz koje potiče, itd, pre nego što donesemo krajnji zaključak.

Piše: