Razbijena stakla na reklamnim svetlećim panoima tipskih autobuskih stajališta u gradu pravi su primer vandalizma nad imovinom u privatnom vlasništvu.
Pored namernog uništavanja društvenog mobilijara – lomljenja klupa, spaljivanja plastičnih posuda za odlaganje smeća, prevrtanja betonskih đubrijera pa i celih kontejnera, uništavanja sprava na dečijim igralištima, vandali često za metu svog nedoličnog ponašanja biraju upravo stakla na reklamnim svetlećim panoima.
Većina njih je u vlasništvu zrenjaninske firme „Impel“ u kojoj kažu da je tokom 2014. godine izvršeno 86 zamena stakala na reklamnim panoima. U 2013. godini bilo je 58 zamena što jasno govori o porastu vandalizma i slobodi počinioca.
– Nivo štete zavisi od samih okolnosti. Ukoliko je razbijeno samo jedno staklo reklamnog panoa, šteta iznosi 2.568 dinara. Međutim, ako se šteta na siti lajtu ne primeti blagovremeno pa zbog razbijenog stakla voda prodre u unutrašnjost i dođe do električnih instalacija, šteta može dostići i iznos od 10.000 dinara po jednom panou. U proseku, mesečni trošak tekućeg održavanja reklamih panoa, pod kojim podrazumevamo sve intervencije nastale kao posledicu određenog oblika vandalizma – razbijena stakla, žvrljotine na staklu ili samom stajalištu, iznosi oko 60.000 dinara, što na godišnjem nivou, zajedno sa troškovima investicionog održavanja autobuskih stajališta predstavlja trošak koji se kreće u opsegu od 800.000 do 850.000 dinara, priča za portal I love Zrenjanin osnivač preduzeća „Impel“ Dragan Vidaković.
Dok se građani pitaju da li redovna i komunalna policija rade na ovakvim slučajevima i nastoje da stanu na put počiniocima, u ovom preduzeću kažu da prema njihovim saznanjima u većini slučajeva počinioci bivaju otkriveni od strane nadležnih organa. Budući da se uglavnom radi o maloletnim licima, mere i krivično gonjenje u ovakvim slučajevima je gotovo neefektno.
Naime, štete koje nastaju na reklamnim panoima nedovoljne su vrednosti za pokretanje bilo kakvog postupka, te se ovakva dela završavaju ukorom i upisom u evidenciju krivičnih dela za počinioce.
U komentarima koje građani ostavljaju na društvenim mrežama kao reakciju na vandalizam u gradu, najčešće se predlaže i traži pojačano patroliranje policije u danima vikenda i postavljanje video nadzora na prometnim mestima.
– Mišljenja sam da sve pomenute mere, bez obzira na nivo i intezitet njihove primene ne mogu dati rezulatat koji bi za posledicu imao eliminaciju vandalizma kao pojave. Vandalsko ponašanje karakteriše deo mladih ljudi lišenih opšteg kućnog vaspitanja, osećaja za društvenom odgovornošću i pojma imovine generalno, bilo ona društvena ili u privatnom vlasništvu. Na žalost, zbog opšteg stanja u kojem se kao društvo nalazimo, sve je više mladih osoba van roditeljskog nadzora, koji po pravilu, nezadovoljni samim sobom i sopstvenom perspektivom u našoj zemlji, vremenom postaju agresivni i huliganski nastrojeni. Svakako da bi efekta imalo jasnije i odlučnije sankcionisanje ovakvih nedela od strane nadležnih, kaže Vidaković na kraju razgovora.
.gif)
.gif)
