Još oko tri meseca deli Iliju Jovanova i Vladimira Augustinovića od ostvarenja sna i polaska u avanturu dugu 17.000 kilometara, do dalekog Sibira. Za Golf „dvojku“ iz 1989. godine kojom će putovati, Jovanov kaže da je „nepoderiv” i da je potpuno spreman za ovaj pedesetodnevni veliki izazov.
– Do sada je prešao blizu 900.000 kilometara i nije bilo nikakvih problema. Relativno slabo je opremljen u odnosu na nove automobile – nema elektronike, vrlo je klasičan i jednostavan, pa samim tim velikim razdaljinama između gradova, malo ima uslova da se nešto pokvari. Ako ja na njemu imam 100 delova, a drugi auto ima 300, takav, „složeniji“ auto ima veće šanse da se pokvari. Ako, na primer, otkaže jedno svetlo, ja sa njim mogu da idem još par stotina kilometara, dok bi se neki savremeni auto ugasio – kaže nam Jovanov na početku razgovora.
Svakodnevno ga koristi u poslovne svrhe. Sa njim odlazi na teren, a samo u protekle četiri godine prešao je oko 50 hiljada kilometara, Redovno ga održava i automobil tako funkcioniše bez ikakvih problema.
– Što se tiče motora, reč je o 1.6 dizelu, koji se, kada je reč o Golfu, pokazao najboljim. Ništa na njemu nije menjano, osim naravno ponekog creva, ali što se tiče motora, on je takav kakav je od kad je izašao iz fabrike. Svi delovi su originalni iz 1989. U 80 odsto situacija u autu sam ja i još četvoro ljudi, što govori u prilog tome da je spreman za nošenje tereta i alata. Gledao sam uvek da se sve zameni i popravi na vreme, da ne dočekam zadnji čas, kaže ovaj Zrenjaninac.
Kod automobila se nikad ne zna – može da zakaže na 10 kilometara od kuće, a može i da pređe i po 20.000 kilometara i da mu se ništa ne desi. Ilija kaže da na budućem putovanju neće poneti puno rezervnih delova, već samo ono što je neophodno.
– Ono što će se sigurno nositi od rezervnih delova jesu stvari koje spadaju u potrošni materijal poput kablova, creva za vodu, kaiševa. Obavezno, pored jednog, nosimo još jedan rezervni točak jer je to zaista neophodno. Nosićemo i dosta tečnosti za vetrobran, zato što su leta u Rusiji kišovita.
Plan puta je takav da se ide od grada do grada, a međusobna rastojanja duga su od 350 do 680 kilometara. U svakom gradu je planirano spavanje, ali ako se desi nešto neočekivano, Ilija kaže da su spremni i da prespavaju u automobilu.
– Ako se desi, neće biti ni prvi ni poslednji put, ništa strašno. Ipak ne verujem da će doći do toga, posebno kada znamo da na primer samo grad Irkutsk koji je blizu Bajkalskog jezera, ima 250 hotela. I ne samo hotelima, nego i manjim smeštajima kakvi su moteli i hosteli. Zaista se ne brinemo mnogo oko smeštaja.
Pošto je, kako sam za sebe kaže „na žalost pušač“, a u Rusiji gotovo nigde nije dozvoljeno pušenje, to će mu predstavljati jedan od ozbiljnijih problema. Ipak, Golf je tu da i u ovom slučaju „spasi situaciju“.
– Postoje samo dva mesta na kojima je dozvoljeno pušenje u Rusiji – to su privatni automobil ili stan, kaže Jovanov koji se o svemu dobro informisao.
Saobraćajni propisi, u najvećoj po površini zemlji na svetu, veoma su slični našim, ali postoje i neke razlike.
– Što se tiče brzine vožnje kroz naseljeno mesto, kod nas je ograničenje 50, a tamo 60 kilometara na čas. Na magistralama je 90 umesto 80, ali je zanimljivo da je na autoputu umesto 120 koliko je dozvoljeno kod nas, tamo ograničenje 110 km/h. Zanimljivo je da postoji mnogo puteva koji nisu autoputevi, jer nemaju zaustavnu traku, iako imaju dve trake u jednom pravcu i te dve trake su široke kao naše tri, ali nisu obeležene.
Pošto u Rusiji postoji problem sa gužvama u saobraćaju, Ilija Jovanov je smislio specijalni plan kako da skrene pažnju na sebe i stavi drugima do znanja da dolazi iz daleka.
– U gradu su jako velike gužve, i bez obzira što je ograničenje 60 kilometara na čas, obično se mnogo brže vozi. Četiri do šest traka vode u jednom pravcu i one su dupke pune. Kada bih pri skretanju trebalo da se prebacim iz četvrte u prvu traku, kako bih skrenuo pažnju na sebe, planiram da na zadnjem delu automobila postavim dve zastave, rusku i srpsku, kako bi vozači obratili pažnju da se nešto ispred njih dešava.
Od našeg prvog susreta i najave ovog neobičnog putovanja, entuzijazam samo raste. Polako počinje da bude nestrpljiv jer se bliži trenutak koji dugo priželjkuje.
– Godinama sam obilazio Rusiju, više evropski deo, a Sibir je uvek bio znak pitanja. Pojavom interneta, pratio sam mnogo snimaka i ono su zaista prave lepote – priroda i gradovi. Tako grad Krasnojarsk u centralnom Sibiru ima preko 200 gradskih fontana. To su divni, fantastični gradovi, u kojima se ne može naći papirić na ulici.
U video prilogu otkrivamo kako izgleda „nepoderiva dvojka“ i kako teku pripreme za ovo putovanje.
.gif)
.gif)
