Do Amsterdama, Pariza i Bazela na dva točka

Ova avantura od 5.500 km nije planirana, jednostavno se desila. Naime, nakon 4 godine boravka u Holandiji, stekao sam puno prijatelja u ovoj zemlji, savladao njihov jezik i poneo gomilu lepih uspomena odatle – kaže Miša Hromčik, vlasnik Auto škole Eurostart i veliki ljubitelj motora.

Kada je jednog ponedeljka moj dobar drugar Igor, bosanac iz Travnika koji živi nadomak Amsterdama, poslao poruku: „Dobio sam stan, ‘ajde pali taj tvoj motor i dolazi!“, nisam se dvoumio. Polazak je bio već u sredu! Kao i obično, bez velikih priprema i pompe, rano ujutro napuštam svoj usnuli grad.

Put do Slovenije mi je poznat, skoro dosadan; puno puta sam išao, pa samo brojim kilometre do slovenačke granice… Popodne u Ljubljani, kod starih prijatelja Dušana i Aleša, puno je emocija, dugo se nismo videli, a puno nam se toga izdešavalo.

Za sutrašnji dan sam planirao da stignem što dalje u Nemačkoj, i da pred mrak nađem prenoćište.

Kako sam puno fotografisao predivne slovenačke i austrijske pejzaže… …praćen sitnom kišom… U sumrak sam stigao tek do Nirnberga. Po silasku sa auto puta, krenuo sam u pravcu centra grada. Ubrzo se pored puta pojavio stari restoran sa prenoćištem. Uđem, nigde nikoga… Čuje se galama iz dvorišta (terase) gde Nemci piju pivo, kucaju se kriglama i viču. Nakon minut- dva lupanja po zvonu koje se nalazilo na šanku, uđe mlada ženica sa krpom u ruci i osmehom na licu. -Hi, free rooms? Krenem na engleskom, pošto mi je bolji od nemačkog, vidim- belo me gleda, pa okrenem na nemački, a ono isto.

Pomislih: „Šta je ovo, liči na Švabicu, a ne zna nemački, smeška se, da nije neka skrivena kamera…῞ Rukama, nogama, papirom i olovkom se sporazumemo da je soba sa kupatilom 40 eura, i da mogu motor da parkiram u dvorištu na terasi. Taman postavim motor na mesto na terasi, bučni meštani zaćutaše i gledaju me, kad ustade najcrnji i najbrkatiji, priđe, pogleda tablicu i prodera se: LEBTEJ..O!!! PA ŠTO NE KAŽEŠ!? PA NAŠ!

Neša Anđelković iz Leskovca drži kafanu Zur Hammerscchmiede („Kod kovača“) a pre nedelju dana doveo je treću ženu, Slovenku 25 godina mlađu od njega, koja ne zna da bekne ni jedan jezik osim slovenačkog, i naravno jezika ljubavi sa našim Nešom, a ja sam baš na nju naleteo u kafani! Pošto sam se smestio, sednem na motor da obiđem Nirnberg po noći.

Neša mi je objasnio kako da stignem do, kako ga on zove: Hitlerovog muzeja, to je u stvari Dokumentacioni centar o vremenu nacizma od ’33. do ’45. Obišao sam ga, kao i grad, i napravio par lepih fotki..

Ujutro pre polaska, na kafi u bašti kod Neše sam upoznao Hansa, prijatnog dedicu od 94 godine koji pešači 10 kilometara svako jutro, a onda dođe kod Neše na kriglu piva. Seća se svega, sa gorčinom priča o 3 godine provedene na Ruskom frontu. Zamolio sam ga za sliku.