Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) organizovao je okrugli sto na temu „Podrška lokalne zajednice deci i mladima sa invaliditetom“ u cilju razmene informacija o aktuelnim merama podrške, potrebama, i mogućnostima za pružanje podrške ovoj ugroženoj grupi.
U diskusiji su učestvovali predstavnici lokalne samouprave, Centra za socijalni rad, obrazovnih institucija, udruženja građana i roditelji dece sa invaliditetom.
Na okruglom stolu istaknuto je da je velikom broju dece i mladih sa invaliditetom potrebna dvadesetčetvoročasovna briga što je veliko opterećenje za porodicu, koja često postaje disfunkcionalna, siromašna.
– Pružanje podrške deci u školovanju otvara mogućnosti da se oni sutra zaposle, izdržavaju sebe i na taj način izađu iz sistema socijalne zaštite. To je na duže staze ušteda i za državu, rekla je Alisa Halak članica CRCD-a.
Predstavljena je i usluga „lični pratilac deteta“ koja je predviđena Zakonom. Ova usluga je direktna podrška detetu, odnosno mladoj osobi sa poteškoćama u razvoju, a koja je u vaspitno-obrazovnom sistemu. Lični pratilac pruža podršku u svakodnevnim aktivnostima kao što su odlazak i boravak u školi, pomoć u učenju, druženje sa vršnjacima i druge aktivnosti koje doprinose osamostaljivanju. Korist od pružanja ove vrste podrške je višestruka i to pre svega za dete koje stiče samostalnost, odgovarajuće obrazovanje, što mu otvara mogućnosti za zapošljavanje i samostalan život. Članovi porodice ne moraju 24 časa dnevno da brinu o detetu te mogu da se zaposle, posvete više vremena ostaloj deci u porodici. U Zrenjaninu je Odlukom o pravima i uslugama u socijalnoj zaštiti predviđena ova usluga, ali u budžetu ne postoje sredstva opredeljena za tu namenu.
Jelena Dragić iz Odeljenja za drušvene delatnosti naglasila je da zakonom nisu precizno regulisana pitanja prisustva pratioca u školama.
Direktori osnovnih škola “2. oktobar” i “Petar Petrović Njegoš” govorili su o problemima sa kojima se susreću škole. To su nepristupačnost objekata za decu sa otežanim kretanjem, nemogućnost nabavke neophodnih pomagala, a zatim i nepostojanje asistenata koji bi pomagali deci. Škole se snalaze koliko mogu, ali to onda utiče na kvalitet nastave za svu decu, poručili su direktori.
SREDINA BEZ SLUHA ZA PROBLEME DECE SA INVLAIDITETOM
Roditelji dece sa poteškoćama u razvoju ukazali su na najveću prepreku – nerazumevanje i nezainteresovanost ljudi za njih.
Izneti su i primeri u kom je dete sa oštećenim vidom moralo da napusti školu engleskog jezika, jer su roditelji druge dece insistirali na tome, tvrdeći da njihova deca ne mogu da napreduju.
U drugom primeru, deca sa autizmom koja pohađaju školu “9. maj” nemaju stručnu podršku za vreme raspusta, a kako je izuzetno važno da se sa njima radi kontinuirano, prekidi u radu dovode do usporavanja u razvoju i sticanju određenih važnih navika.
Učesnici okruglog stola zaključili su da je važno da se celokupna zajednica angažuje u sistemu pružanja podrške deci i mladima sa invaliditetom. Neophodno je da svi akteri u socijalnoj zaštiti budu povezani i da imaju dobru komunikaciju.
Takođe, istaknut je značaj učešća medija u edukovanju građana o pravima, potrebama i mogućnostima dece i mladih sa invaliditetom, kao i neophodnosti njihovog uključivanja u život zajednice.