Danas je Sveti Luka

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju danas praznik  posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Luki. Sveti apostol i jevanđelista Luka  bio je lekar i prijatelj apostola Pavla. Smatra se da je bio Grk,  rodom iz Antiohije. Predanje tvrdi da se bavio živopisom i da je prvi naslikao ikone Isusa Hrista,  Bogorodice i apostola Petra i Pavla. Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.

Pratio je apostola Pavla na drugom i trećem misionarskom putovanju, od Filipa do Rima. Posle smrti apostola Pavla, nastavio je da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Albaniji i drugim zemljama. U starosti sveti Luka je otputovao u Egipat radi propovedi .  Vrativši se u Grčku, sveti Luka ustroji Crkve naročito u Beotiji, rukopoloži sveštenike i đakone, isceli bolesne telom i dušom. Prema predanju, apostol Luka je imao 84. godine kad su ga uhvatili idolopoklonici i ubili obesivši ga o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj.

Običaji na Lučindan

Na Lučindan se puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečana i bolja užina ili im se nose pite, koje u Hercegovini zovu pazarice. Kada ovca „zateže“, kažu da će biti teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći. U Srbiji se na Svetog Luku koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a kaže se i: „Ide Luka, eto vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“, jer dolazi zima tokom koje vukovi dolaze do sela. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti.

Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica, a vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika nekih zanata. Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika. Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog apostola i jevanđelistu Luku 18. oktobra (po Julijanskom kalendaru), odnosno 31. oktobra po Gregorijanskom kalendaru.

izvor: wikipedia, mondo, lovesensa.rs