„Uzeo sam sat od brata i kao klinac sam ga pokvario, iz želje da bratu vratim ispravan sat, 1963 sam otišao na zanat i popravio sam ga“ reči su Naumov Ivana jednog od dva preostala časovničara u našem gradu.
Poznato je da stari zanati odumiru, u jedan odumirućih zanata spada i zanat sajdžija, o čemu svedoči i podatak da u Zrenjaninu postoji samo dva majstora ovog starog zanata.
Radio sam u Omikronu do 2001 godine gde je bilo zaposleno oko 10 čaovničara, skoro do penzije, posle čega sam otvorio privatnu radnju.
Ivan kaže da ovaj zanat kao i svaki treba voleti, on ga je zavoleo i iz ljubavi prema njemu imao želju da prenese na mlađe generacije.
Davao sam oglas po školama da besplatno mladi dođu da uče zanat ali se niko nije javio. Deca su dolazila da obilaze u okviru programa nastave gde im nastavnici pokazuju stare zanate, ali niko nije želeo da uči zanat. Sada imam već dosta godina i ne bih mogao posvetiti puno pažnje nekom ko bi želeo da nauči zanat, ali bih pomogao naravno koliko mogu, dodaje gospodin Naumov.
Umetnost je biti sajdžija, i na žalost doćićemo u situaciju da jednog dana nećemo imati sajdžiju u gradu. I novi satovi treba da se čiste i popravljaju kao i stari, a to znamo samo ja i moj kolega, ostali smo kao poslednji mohikanci.
Radiću do god mogu ovo me ispunjava i volim što dolazi puno ljudi i mladih i starih, unuka koja ima 6 godina voli da mi pomaže i bila bi mi čast da nasledi posao.
Od ovog zanata može da se zaradi lepa plata kaže ovaj sajdžija, zato razmislite da li je možda ovaj zanat nešto čime bi se vi bavili u Zrenjaninu jer ako Ivanova unuka koja se igra u ovoj radionici ne nasledi zanat naš grad će ostati bez sajdžije.
.gif)
.gif)
