Bojan Momirski – učenik za primer

Iako, ponekad na početku ne izgleda tako, rad i trud se gotovo uvek isplate. Nagrada za požrtvovanje retko izostaje, a to je za mnoge podstrek da nastave da se bave onim što vole.

Bojan Momirski je od početka školovanja sledio svoje ambicije. Učestvovao je na brojnim takmičenjima, na kojima je uvek osvajao jedno od prva tri mesta i na kraju 8. razreda ponosno poneo zvanje učenika generacije u Osnovnoj školi “Sonja Marinković”.

U takmičarske vode uplivao je, kako sam kaže, već u drugom razredu.

“Tada sam osvojio srebrnu čitalačku značku u kategoriji nižih razreda. Na pesničkoj štafeti sam učestvovao tokom svih osam godina i uvek sam prolazio školski nivo takmičenja. U nižim razredima bilo je mnogo manifestacija, programa, događaja gde sam bio voditelj i tu bih se zahvalio učiteljici Vesni Jovanović”, počinje priču Bojan.

Kada je prešao u više razrede naš sagovornik nastavio je da se takmiči ne samo na pesničkoj štafeti, nego i u proveri znanja iz biologije. Zbog toga je i dobio specijalne diplome iz srpskog jezika i biologije, a nosilac je i Vukove diplome. O njegovim uspesima svedoči i jedan poveći registrator u kojem su hronološki poređane sve dosadašnje diplome. A ima ih zaista mnogo.

“U 5. razredu sam na opštinskom i okružnom takmičenju iz biologije zauzeo prvo mesto. Kod tog okružnog nivoa imao sam najviše bodova od svih prvih mesta u  kategoriji od 5-8. razreda. U 6. razredu sam bio drugi i na opštinskom i na okružnom takmičenju, u 7. sam bio prvi na opštinskom i na okružnom i plasirao sam se na republičko takmičenje, a u 8. razredu sam osvojio 2. mesto na opštinskom i 3. na okružnom nivou. I ono što je najvažnije postao sam član Regionanog centra za talente u Zrenjaninu. On okuplja dvadesetoro najtalentovanije dece u okrugu koji imaju posebne talente za prirodne nauke. Voleo bih da ostanem član ovog centra i dok budem bio u srednjoj školi”, nabraja nam svoje uspehe ovogodišnji đak generacije u, kako je mnogi skraćeno zovu – Sonji.

Osim na takmičenjima iz biologije Bojan je učestvovao i na mnogim kvizovima opšte kulture, fizike, astronomije. U ”SuPerSu” kvizu plasirao se u polufinale. Na kvizu “Noć istraživača” stigao je do finala, a na kvizu “Milutin Milanković kroz vasionu i vekove” osvojio je 2. mesto.

“Takođe, posetio sam astronomske kampove na Andrevlju i Letenci na Fruškoj Gori. Tamo dolaze astronomi iz više zemalja regiona. Nedavno smo imali i letnju IT školu na Tehničkom fakultetu Mihajlo Pupin, gde smo učili malo više o informacionim tehnologijama”, kaže Bojan.

Da bi ostvario pomenute rezultate mnogo je učio. Čak je ponekad i druženje bilo zapostavljeno.

“Privatni život kod ovakvih uspeha trpi toliko da ne mogu sad ceo dan da se opuštam, nego moram prvo da zapnem i da ugrejem stolicu, pa onda sve ostalo. Ali, rezultati su tu i to je najvažnije. Ipak, uspevao sam nekako sve da uskladim. Mislim da su i drugari zadovoljni i da se ponose sa mnom. Nadam se da nisu ljubomorni, jer stvarno ne bi trebalo da budu. Inače, skoro iz svakog predmeta su me profesori zvali  da idem na takmičenje. Ja kažem pa već idem na pesničku štafetu i biologiju. To je nemoguće, da idem i na takmičenje iz fizike i iz geografije i iz engleskog… Ne može sve da se postigne”, priča Bojan.

Njegovi sada već bivši nastavnici poručuju da je bilo zadovoljstvo imati takvog učenika.

“Bojan Momirski je pokazao veliko interesovanje prema biologiji. Na časovima je bio aktivan, željan da sazna nešto novo i uvek spreman na saradnju. Svoje obaveze izvršavao je savesno i na vreme. Rado je prihvatao učešća na različitim kvizovima znanja i takmičenjima”, kaže nastavnica biologije Izabela Ružička.

„Imao je sve afinitete za dobrog fizičara, ali se opredelio za biologiju. Preduzimljiv, inicijativan, samostalan, slobodan, pažljiv, pouzdan, odgovoran, aktivan, kreativan. Jedan je od najaktivnijih, kako na času tako i na slobodnim aktivnostima. Učenik koji slobodno, bez straha iznosi svoje dileme i postavlja konstruktivna pitanja koja nadograđuju temu koja se obrađuje na času. Kad je pored nastavnika, on ne ćuti, on pita ili iznosi svoje mišljenje, inicira diskusiju u kojoj je uvek konstruktivan. Bojan gradivu pristupa logički. On je učenik koji je naučio da misli, a ne samo da usvaja činjenično znanje i reprodukuje ga”, dodaje nastavnik fizike Miša Bracić.

Bojanovi roditelji su više nego ponosni na sina.

“On jako vredan, odgovoran i jednostavno sve što uzme da radi, sve mu ide od ruke. Mi smo se tu uključili tako što mu dajemo podršku i veoma smo zadovoljni rezultatima koje je postigao. Pravo da vam kažem nama je mnogo teže bilo kada su takmičenja. On je, za razliku od nas, bio dosta opušten ili tremu jednostavno nije pokazivao. Mi smo strahovali jako, samo što ni mi nismo smeli u potpunosti da pokažemo emocije da ga ne bismo pokolebali. On je prilično opušten i ambiciozan i ima taj nagon da ide dalje i da gura napred. Verovatno je siguran u sebe pa se ne plaši”, kaže s osmehom Bojanova majka Ljubinka.

“Od malih nogu je pokazivao želju i volju za čitanjem, što me je posebno radovalo. Kroz čitanje je počeo i da uči. Slobodno vreme i sada ne provodi samo za računarom nego i sa knjigom, što je u današnje vreme kod dece malo zapostavljeno. Drago mi je da ima volju da se dokaže na više polja, da bude svestran, da bude društven, da ima puno prijatelja i da sa te strane nije osetio neku ugroženost”, dodaje dok lista registrator sa diplomama Bojanov otac Ljubomir.

Ostalim roditeljima poručuje da uvek budu uz svoju decu, ali da nikako svoje neostvarene ambicije ne pokušavaju da ostvare preko dece, jer to neće dovesti do rezultata kojima se nadaju.

“Roditelji moraju da podržavaju decu maksimalno i da im pomognu koliko god mogu. Decu ne treba zapostavljati i ne treba staviti karijeru ispred deteta. Sve što dete ostvari u životu je njegov uspeh, ali je istovremeno i uspeh roditelja. Budite ponosni na svoju decu. Nemojte im nametati svoju volju. Ako nešto niste uspeli da uradite u životu uradite sami, nemojte ih terati da urade umesto vas”, kaže Ljubomir.

Zato se Bojanovi roditelji nisu mešali, niti su uticali na njegovu odluku prilikom odabira srednje škole. Iako, su Bojanova velika ljubav prirodne nauke rešio je da upiše ekonomsku školu i to pravni smer.

“Ne nameravam da zapostavim prirodne nauke. Imam ljubav i prema prirodnim naukama i prema pravu. Kada sam birao školu bila je mrtva trka šta da izaberem, ali sam se ipak opredelio za pravo, a ne za prirodne nauke. Svakako bih voleo da tu ljubav prema prirodnim naukama tokom života i dalje održim”, objašnjava Bojan.

I pred Bojanom i pred ostalim đacima su nepuna dva meseca odmora. Letnji raspust je dovoljno dug da se odahne i da se napune baterije za nova znanja i nove uspehe. Verujemo da će naš sagovornik opravdati zvanje đaka generacije, a  da će ova priča o mladim talentima u Zrenjaninu podstaći buduće školarce na učenje i osvajanje nagrada.