Međunarodni atletski sudija Mirjana Grujić pred EP u Beogradu – najveći izazov

Upravo završeno Balkansko dvoransko prvenstvo u atletici bila je i generalna proba za dosada najveće takmičenje organizovano u ovom sportu u Srbiji, Evropsko dvoransko.

Pored sjajnog rezultata Ivane Španović, njenog skoka od 6,96 m kojim je osvojila zlatnu medalju i kojoj je ovo takođe bio zalet za Evropsko prvenstvo, svojevrsnu generalnu probu imala je i međunarodni atletski sudija iz Zrenjanina Mirjana Grujić.

Mirjana nekadašnja uspešna atletičarka „Proletera“ kao i prvakinja iz vremena SFRJ,  dosada je sudila sva velika takmičenja održana u Srbiji poput EYOF-a, Univerzijade, Evropskog prvenstva u krosu kao i veliki broj državnih prvenstava, kupova i međunarodnih mitinga.

– Velika mi je čast što ću našu zemlju i svoj grad predstavljati na ovako velikom takmičenju. Ono što smo godinama samo sanjali sada postaje stvarnost. Balkanski šampionat jeste bio generalna proba i to u potpunosti uspela ali će Evropsko prvenstvo biti pravi izazov da se pokažemo i dokažemo pred svetom. Ponosna sam i što sam izabrana da budem deo tog tima što znači da je neko vrednovao iskustvo i dugogodišnji rad  – kaže Mirjana Grujić.

Pored vas i Ivane Španović nažalost nema više Zrenjaninaca koji bi nas predstavljali u Beogradu? Što se tiče AK „Proleter“ sve nade su polagane u Gorana Podunavca koji je svojim rezultatim zaslužio da se nađe na Evropskom prvenstvu, međutim neobjašnjiva je odluka selektora da ga izostavi sa spiska.

Posao atletskog sudije neprimetan, a najodgovorniji

Da bi na atletskim takmičenjima pogotovo ovako visokog ranga sve proticalo savršeno potreban je veliki broj volontera, tehničara i sudija. Ono što običan gledalac, bilo u hali ili preko TV vidi, izgleda veoma jednostavno i tečno ali da bi to tako zaista i bilo  potrebna je čitava armija ljudi koja se ili ne vidi ili je ne primećujemo. Samo u Call-roomu u kom ću imati svoja zaduženja tokom predstojećeg Evropskog prvenstva prisutno je 20 sudija.

– Koji su sve zadaci sudija? Sudije kako pored staza i borilišta imaju više zadataka i u Call-roomu. Jedni vrše pregled sadržaja torbi takmičara, drugi npr. dužinu eksera na patikama, proveraju se dresovi, startni brojevi i čitav niz sličnih detalja. Na tom mestu se zapravo određuje da li takmičar zadovoljava sve uslove da bi potpuno regularan izašao na stazu ili borilište. Sve to mora da se obavi tačno u minut da bi i takmičenja počela u tačno zakazanom terminu.

Satnica atletskog takmičenja programirana je „u sekund“

– Koje će biti vaše zaduženje tokom Evropskog prvenstva? Ovog puta dodeljeni su mi takmičari tehničkih disciplina. To zahteva i složeniju proceduru u odnosu na trkačke discipline kod kojih takmičari ne smeju da unose ništa u arenu. Kod tehničkih disciplina dozvoljeno je unošenje torbi međutim sadržaj torbe strogo  je određen. Mora se proveriti da takmičar ne unese svoju spravu, da ne unese mobilni telefon, kameru ili bilo šta slično. Od tečnosti je dozvoljeno unošenje isključivo vode, jednom rečju nije dozvoljeno unošenje bilo čega što nema veze sa takmičenjem.

– Zbog čega nije dozvoljeno unošenje mobilnog telefona? U atletici je sve strogo propisano i sve se zna unapred. Tako npr. nije dozvoljena komunikacija takmičara i trenera na taj način već postoji tačno određeno mesto na tribinama (u Kombank areni – sektor 200) gde stoje treneri i odakle oni gestikulacijama ili na drugi način komuniciraju sa takmičarem. Isto tako sprečava se da neko telefonom ili kamerom snima nekog drugog i na taj način ga uznemirava i dekoncentriše.

Deo sudijskog tima 

– Koje ste svetske atletske zvezde sretali tokom karijere i koga sada jedva čekate da vidite?  Najviše se radujem našim takmičarima poput Amele Terzić, Ivane Španović, Asmira Kolašinca i naravno zrenjanince ne treba ni da pominjem.  Uvek iskoristim priliku da im poželim sreću.  Što se tiče svetskih imena pamtim susret sa Asafa Powelom, a očekujem da na predstojećem evropskom vidim braću Borlee.

– Za neku fudbalsku utakmicu se kaže da je bila dobra kada se ne primeti sudija na terenu, a u atletici je to tek prava retkost?  U atletici je sve vidljivo i merljivo tako da se sudije gotovo nikad ne primete, a kamoli da su na udaru kao fudbalske i neke druge sudije. I u atletici važi pravilo da je, bez obzira na veliki broj sudija, takmičenje uspelo ako se oni ni ne primete. To je znak da je organizacija bila uspešna.

Mirjana Grujić atletikom je počela da se bavi 1980. godine nakon pobede na školskom krosu kada ju je zapazio profesor Cigulov.  Od tada kako sama kaže nikada nije provela dan bez atletike. Bila je uspešna atletičarka „Proletera“  i tokom 80-tih i početkom 90-tih godina beležila je sjajne rezultate u okvirima tadašnje Jugoslavije kao i na Balkanijadama. Jednu sezonu provela je i u AK „C. Zvezda“. Obavljala je i odgovorne funkcije u ASS i Sportskom savezu grada Zrenjanina kao i svom matičnom klubu.

Prvi ispit za sudiju položila je još tokom studiranja, a do zvanja međunarodnog sudije 2007. godine stigla je kroz tačno određenu proceduru koju prolaze sve sudije, a to je trogodišnji staž kao sudija-pripravnik, potom nacionalni sudija te nekoliko nivoa do sticanja statusa međunarodnog sudije. Danas je i nastavnik fizičkog vaspitanja, defektolog u odeljenju škole „9. Maj“ u Melencima.