Pitanje je dana kada će u Zrenjaninu biti otvoren Muzej piva, na samoj obali Begeja. U završnoj fazi, članovi Udruženja građana „Urbani forum“ koje je pokrenulo ovaj projekat, vode računa o svakoj sitnici. Veliko spremanje je iza njih i sada je red da se posvete estetskom momentu i ugođaju koji treba da izazovu kod gostiju budućeg muzeja. Tu je i veliki broj njihovih prijatelja koji vredno ulažu u ovu priču, a reklo bi se da su svi perfekcionisti i da željno iščekuju dan kada će prvi posetilac prekoračiti prag Muzeja piva. Kako se odvijaju pripreme za otvaranje, pričali smo sa predsednikom udruženja, Vojislavom Cvejićem.
Koji je, konkretno, deo ogromnog kompleksa nekadašnje Pivare pretvoren u prostor budućeg Muzeja piva?
Vojislav Cvejić: Od velikog kompleksa koji ima dosta objekata različitih funkcija, od flašare, preko kompresionog prostora, fermentora, tankova, zaista mnogo postrojenja, mi smo se opredelili za „srce pivare“ jer je to najinteresantniji deo u kojem se kuvala sladovina. Reč je o varioni, objektu koji je pravila Zrenjaninska industrija piva 1958-59. godine, to nije delo starih vlasnika.
Kako napreduju radovi i šta se sve u objektu može videti?
Vojislav Cvejić: Mi smo za početak realizacije na konkursu Gradske uprave dobili 584.000 dinara za sređivanje fasade, i od tih sredstava smo pored izgleda fasade, malterisanja i farbarskih radova, sredili i oluke, limove na fasadi, zamenili polupana stakla, izradili smo ulazna vrata, stepenište. Postavili smo i reflektore koji će noću dati lep izgled fasadi, a izradili smo i efektnu reklamu na fasadi. Unutra se odvijalo veliko spremanje na dva nivoa koja smo uzeli da sređujemo. Moram da napomenem da iznad postoje još dva sprata, reč je o veoma reprezentativnom prostoru. U velikoj Jugoslaviji to je sigurno bila najreprezentativnija variona odnosno kuhinja piva. Ceo enterijer je urađen u bračkom kamenu, osim komandne sobe u kojoj je sve automatizovano. Sačuvali smo oko 50 odsto zatamnjenih stakala na fasadi koja su uvezena iz Italije. Tu je i oprema koja je dovezena 1958. godine iz Nemačke, bakarni kazani koji imaju posebnu vrednost i veoma lepo izgledaju. Kako vremenom bakar dobija patinu i gubi prvobitni sjaj, mi smo određenim postupkom tim kazanima vratili visoki sjaj i sada to impozantno deluje. To su veliki kazani velikog kapaciteta, pa tako u jedan stane i 40 hiljada litara. Tri kazana su na jednom nivou, a veliki, za ceđenje na drugom. Između njih nekada je bila mesingana ograda. S obzirom da bi vraćanje originalne bilo izuzetno skupo, u saradnji sa konzervatorima napravili smo repliku te mesingane ograde. Kamena zidna obloga koja je bila oštećena, porazbijana, takođe je vraćena na mesto. Sve što je unutra rađeno, rađeno je od naših sredstava, a važno je reći i da je izuzetno značajan partner u ovom projektu vlasnik Pivnice „Četir’ konja debela“, Dragan Odadžić.
S obzirom da je reč o vrednom industrijskom nasleđu, da li ste tražili pomoć Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin?
Vojislav Cvejić: Jesmo, oni su nam tražili mere tehničke zaštite, predali smo dokumentaciju i njima i Gradskoj upravi, i u sledećoj fazi ćemo tesno sarađivati. Njihovi stručnjaci su mnogo pomogli da se zaštiti oprema. Muzej nauke i tehnike kao referentna ustanova za zaštitu industrijskog nasleđa u Srbiji takođe je pomogao, bili su da vide budući Muzej piva i rekli su da je sve od izuzetnog značaja.
Da li ste imali podršku i ostalih građana?
Vojislav Cvejić: Još 2011. godine mi smo stupili u kontakt sa našim sugrađaninom Željkom Grujinim koji ima impozantnu kolekciju krigli i pivskih čaša i njegovi primerci će se naći u ovom Muzeju piva. Zatim, naš saradnik koji je radio u pivari kao jedan od rukovodioca, Veselin Berberski, sakupljao je etikete iz celog sveta, a takođe i naš drugi sugrađanin, Lazar Erne, ima veliku kolekciju pivskih etiketa. Imamo nekoliko ljudi koji imaju stare flaše iz proizvodnog programa ZIPa, čak i one pre Drugog svetskog rata. Jedan od njih je sačuvao i pune flaše zrenjaninskog piva. Iz pivare smo preneli odlikovanja i medalje, pehare, plakete, sve ono čime je pivara nagrađivana na sajmovima. Tu ima prestižnih evropskih priznanja, vrh evropskih nagrada. Ima dosta literature, knjiga o proizvodnji piva, monografija, niz fotografija. Istorijski arhiv Zrenjanin će nam dati dozvolu da kopiramo deo arhivske građe, našli smo i video materijal, film koji prikazuje kompletan proces proizvodnje u vreme dok je pivara radila, a koji će se prikazivati u izložbenom prostoru. Posetioci će moći da vide i stare reklame koje su uvek zanimljive za poređenje današnjice i prošlih vremena. Biće tu i sitnog alata, sirovina poput hmelja i ječma. Upravo taj izložbeni prostor radiće se u drugoj fazi za koju tek treba da obezbedimo sredstva. Reč je o objektu koji se nalazi odmah pored varione, a onda kada se uredi, spojićemo ga sa ovim uređenim delom u jednu celinu. Želja nam je da svaki gost može da stekne dojam kako je tekao proces proizvodnje, a posle toga, u izložbenom salonu mogu da se informišu o istorijatu. Važan deo ove celine biće i usluga Pivnice Četir konja debela, i to je cilj – da napravimo atraktivnu turističku ponuda grada Zrenjanina. Namera je da tako razvijemo pivski turizam koji će trajati cele godine. Aktivno ćemo dovoditi turiste, obilazićemo veće gradove sa propagandom, suvenirima, napravićemo prezentaciju u turističkim organizacijama gradova, čak i u inostranstvu.
Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić nedavno je u izjavi za naš portal rekao da je želja grada da se u 2017. godini pije zrenjaninsko pivo. Da li i Vaše udruženje ima slične ciljeve?
Vojislav Cvejić: Mi smo takođe inicirali početak proizvodnje piva kroz jednu mini liniju. Takvi, manji proizvodni pogoni i linije su veoma popularni u svetu, i pivo proizvedeno u njima vodi se kao domaće, a ne kao industrijsko pivo. A razlika između te dve vrste je značajna, prvenstveno u kvalitetu. Dovoljno je da imamo jednu mini pivaru koja bi po nekoj našoj proceni bila kapaciteta dovoljnog za potrebe grada. Nije nam cilj da opslužujemo tržište, nego da grad ima svoje pivo. U Zrenjaninu već nekoliko godina postoji mini linija u blizini mosta kod Policijske uprave, ali sa strane kompleksa pivare što je naročita prednost. Od celokupne industrije koju smo imali, nije uopšte slučajno da se vrate, ožive, baš pivara i pivo kao proizvod. To je naše najstarije industrijsko postrojenje u gradu, staro gotovo tri veka, nezamislivo je koliko je tu ljudi radilo i upravo je ova fabrika delila sudbinu našeg grada. S druge strane, kvalitet piva je bio izuzetan. Podsetiću da je od skoro trideset pivara, upravo naša odabrana da snabdeva prvi samit Pokreta nesvrstanih 1961. godine Šampion pivom sa oznakom „Peace“ (mir). Isticalo se crno pivo Porter koje je bilo bez premca, a zatim i Tut-gut. Imali smo i kvalitetno svetlo pivo, ali i niz pića za koja ljudi i ne znaju – od likera, pelinkovca, prirodnog alkoholnog sirćeta… Čak je i viski pravljen i zvao se „Bela ruža“.
Da li ovaj deo koji se trenutno restaurira potpada pod restituciju?
Vojislav Cvejić: Koliko je nama poznato, ne. Objekat je izgrađen 1958-59. godine, potpuno je sve novo izgrađeno, i bez obzira na sve, želja nam je da spasimo imovinu, ko god da je vlasnik. Čak smo sređivali i dvorište. Smatram da ako neko i ostvari to pravo koje sleduje restitucijom, tom licu može samo da godi što je njegovu imovinu neko želeo da spasi od daljeg propadanja.
Da li biste posle ove misije ušli u novu priču, da povratite još neki deo nekadašnje industrije?
Vojislav Cvejić: Moram da priznam da nisam u tom pravcu razmišljao. Smatram da je ovo prioritet, da sačuvamo brend, identitet grada. Nakon sređivanja unutrašnjosti Muzeja piva, želja nam je da uredimo kompletno šetalište, obalu Begeja, gledaćemo da spojimo buduće pristanište na lokaciji udaljenoj 1500 – iza nekadašnjih pogona Sloge. Suština je da za potrebe turista i promocije grada spojimo pivski turizam sa nautičkim turizmom, obilazak znamenitosti, eko turizam, sportski, manifestacioni i kongresni turizam. Zrenjanin ima veliki potencijal koji treba iskoristiti na najbolji mogući način, zaključio je Cvejić na kraju razgovora.
.gif)
.gif)
