Ronilački instruktor iz Zrenjanina, Goran Kaurić, jedini u Srbiji ima titulu mastera u ovoj oblasti.
On je jedan od tek četvorice ovako visoko obrazovanih instruktora na teritoriji bivše države. To je bio razlog da sa našim sugrađaninom koji je život posvetio ronjenju, porazgovaramo o ovoj manje poznatoj aktivnosti koju većina nas gleda samo u dokumentarcima. Kaurić je ovom prilikom pojasnio i zašto su školovani stručnjaci tog nivoa tako retki u regionu.
-Ronjenje većina od nas posmatra kao sportsku ili turističku aktivnost, malo manje kao vojnu, a najmanje poznat ali zato verovatno i najopasniji vid bavljenja ovom aktivnošću, jeste privredno ronjenje. Najveći rast u svetu poslednjih godina beleži se u turističkom i rekreativnom ronjenju. Iz tih razloga, suština mog master rada jeste u tome da se sačuva nivo edukacije ljudi koji ulaze u taj svet, bilo to u sportskom, privrednom ili turističkom pogledu – kaže Goran Kaurić za naš portal.
.jpg)
„To što je ronjenje sve prisutnija grana turizma ne znači da po pitanju edukacije i sigurnosti ronilaca smemo da pravimo kompromise“, napominje on.
– Svaki ronilac, na kom god nivou se bavio ronjenjem, mora da bude adekvatno edukovan i obučen. Ronjenje jednostavno nije sport u kojem, kao u fudbalu, možeš da padneš i nastaviš dalje. Ovde svaka nepažnja i greška mogu da imaju nesagledive posledice. Činjenica je da na prostoru bivše Jugoslavije samo četiri instruktora, računajući i mene, ima tako visoko zvanje. Zato sam i smatrao da kao ronilac i instruktor sa dugogodišnjim iskustvom, u svim gore pomenutim vidovima ronjenja imam obavezu da napravim rad koji bi se koristio u obuci ronilaca. Iz toga razloga i planiram da svoj master rad publikujem kao udžbenik – kaže Kaurić.
U master radu „Faktori rizika u ronjenju“ su obrađeni svi aspekti bavljenja ronjenjem – istorijski, medicinski, tehnički, sportski, kao i sve opasnosti odnosno rizici koje ta aktivnost sobom nosi.
Privredno ronjenje, kako je i sam rekao jedno je od najzahtevnijih i najopasnijih. Šira javnost danas malo zna o počecima te aktivnosti u Srbiji.
-Istorija privrednog ronjenja u Srbiji počela je pre oko 100 godina, naravno tada u drugačijem obliku nego danas. Složeni ronilački zahvati izvedeni su na nebrojenim objektima, a recimo da je najupečatljivije pri samom početku izgradnje brane kod Đerdapa. Moja najveća životna iskustva u privrednom ronjenju vezana su za čišćenje ostataka srušenih mostova u Novom Sadu 1999. godine ali i sanaciju celokupne gasovodne, vodovodne i telekomunikacione mreže koja ide dnom reke Dunav. U takvim situacijama, pored nulte vidljivosti, problem predstavljaju i izuzetno brza struja rečnog toka, kao i sami ostaci betonskih i armaturnih konstrukcija, kaže Kaurić.
Ovom prilikom smo se podsetili 2005. godine i velike saobraćajne nesreće na mostu preko Tise kada je autobus sa putnicima upao u reku. Članovi Ronilačkog kluba „Begej“ kojem pripada i naš sagovornik, tada su prvi izašli da intervenišu. Više puta su u vreme poplava učestvovali u odbrani nasipa u našem regionu i širom Srbije.
-Moram da istaknem i da se pohvalim da za sve ove godine niko od mojih ronilaca nije doživeo ni najmanji incident, budući da se strogo poštuju sva pravila sigurnosti, kaže on.
Sva ta iskustva sažeta su u njegovom master radu, i kao takva biće dostupna i korisna budućim generacijama. Na kraju smo se osvrnuli i na lepšu stranu ronjenja.
-Prvo moram da kažem da su ronioci kojima sam ja bio instruktor ronili na svim svetskim morima i okeanima. U Srbiji ne postoji nijedna reka, jezero ili podvodna pećina koju nisam posetio. Lep je naravno podmorski svet egzotičnih i dalekih zemalja, ali nam je nekako najbliži i najdostupniji Jadran. U njemu se ne uživa samo u kristalno čistom moru, ribicama i koralima, već i u prebogatim ostacima istorije. To je more kojim su krstarili Stari Grci, Stari Rimljani, Mlečani itd. Sva ta istorija može se videti i na brojnim podmorskim lokacijama. To je potpuno drugačiji i neponovljiv svet u kojem može da uživa gotovo svako, uz prosečno dobro zdravstveno stanje i bez obzira na godine starosti – naravno uz poštovanje svih pravila koje smo tokom razgovora pominjali – zaključio je Goran Kaurić na kraju razgovora.
.gif)
.gif)
