 (1).gif)
Zrenjanin i njegov industrijski prvenac, pivara, druguju već dva i po veka, a tečni hleb – kako su pivo nazivali još stari Egipćani – ponovo će se izliti varoškim sokacima, na ovogodišnjim „Danima piva“.
Fabriku je 1745. godine osnovao Sebastijan Kracajzen, ali je njen najpoznatiji vlasnik, punih 25 godina (1891-1916), svakako bio Lazar Dunđerski. Najveći vojvođanski industrijalac svog vremena, osim što je proširio pivaru, podigao je i zgradu na uglu pivarskog kompleksa, kraj Begeja, do danas poznatu kao – Palata Dunđerski. Beše to 1910. godine.
Uspomene pretvaraju dane u tajne, i noći u nemirnu muziku, katkad…Sastanci kraj ćuprije i prvi ples u „Dunđercu“, pedeset i neke? Samo sećanja ili trenutna slabost prema dragim notama? Ne znam, rođen sam posle, ali bi mnogi Zrenjaninci ova pitanja voleli ponovo da čuju. Generacije kojima „Dunđerac“ nije bio blizak, upamtile su ovu palatu po slikarskim izložbama, balovima, bioskopu, pa i salonu nameštaja, ili butiku, naših dana. Ne mari, sve uspomene vreme jednom učini jednako vrednim…
.jpg)
Možda ovo prisećanje treba okončati stihovima. I to baš onim koje je Laza Kostić spevao Lenki, inače kćeri Lazara Dunđerskog u, po mnogima, najlepšoj ljubavnoj pesmi na srpskom jeziku ikada napisanoj:
„zvezdama ćemo pomeriti pute,
suncima zasut seljenske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.“
Iz knjige „Varoške vinjete“ autora Miodraga Grubačkog
.png)
.gif)
.gif)
