Kako sprečiti pojavu aflatoksina?

Aflatoksini su prirodni mikotoksini koje proizvode mnoge vrste Aspergillus gljiva, od kojih su najznačajnije: Aspergillus flavus I Aspergillus parasiticus Aflatoksini se stvaraju na polju i tokom skladištenja, a najčešće se mogu naći u kukuruzu, susamu, kikirikiju, pamuku, pirinču, pistaćima, semenkama bundeve, bademu, lešniku, suncokretu, soji, sušenom voću, začinima, mleku i mlečnim proizvodima i mesu.

KADA NASTAJE AFLATOKSIN ?

Buđi iz roda Aspergillus NE STVARAJU AFLATOKSINE UVEK već samo pod određenim okolnostima, na primer ukoliko su izložene nepovoljnim uticajima sredine kao što je konkurencija u ishrani od strane drugih vrsta gljiva i sl. Količina proizvedenih toksina veoma zavisi od uslova pod kojima gljive rastu. Za razliku od brojnih drugih vrsta gljiva i buđi, one iz roda Aspergillus su aerobni organizmi koji najbolje uspevaju u uslovima relativno visoke temperature (25 °C do 42 °C) i niske vlažnosti vazduha. Zbog toga su duga i sušna leta posebno povoljna za njihovo širenje. Visoke temperature i niska vlažnost vazduha doprinose njihovom širenju i posredno, tako što dovode do pucanja semenja zitarica, koje zatim postaje lak plen ovih buđi.

KAKO SPREČITI POJAVU AFLATOKSINA ?

Dobrom poljoprivrednom praksom!

MIKOTOKSINI su hemijski veoma široka grupa metabolita gljiva. Njihova združena pojava predstavlja veliki izazov. Utoliko je razvoj praktičnih procedura kontrole i upravljanja mikotoksinima od neprocenjive važnosti u osiguranju zdravstvene bezbednosti konzumenata poljoprivrednih proizvoda. Uvođenjem dobre poljoprivredne prakse i odgovarajućim uslovima skladištenja rizici za pojavu mikotoksina znatno su redukovani.

Integrisano upravljanje mikotoksinima mora uzeti u obzir sve kritične tačke njihove pojave od njive do trpeze i ono uključuje zajednički rad i saradnju svih stručnjaka kao što su stručnjaci u poljoprivredi koji rukovode proizvodnjom u polju, stručnjaka koji učestvuju u žetvi i stručnjaka u skladištima.

OVDE možete pogledati kompletnu prezentaciju, koju je uradila dipl. ing. Tatjana Mironović, za potrebe Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.