Na trideset u plusu, vodene varoške površine bliže su Zrenjanincima od nekih drugih, manje „rashlađujućih“. I ovog leta, poput prethodnih, izbor nije naročito širok. Za grad na vodi, i okružen vodom, priča koja se iz godine u godinu ponavlja nije ni malo pohvalna. Naprotiv.
Reka od koje se ranije nije bežalo, Begej, ovako je, sa stubaca lokalne štampe, pre gotovo osam decenija, pozivala Bečkerečane na osveženje :
1. juna tekuće godine otvoreno je „Abacija“ letnje kupalište. Ulaz i sa Krunske ulice. Uređeno je i za sunčanje. Nove zasebne kabine. Moderno uređen „Bife“, gde se mogu dobiti u svako vreme hladna jela i pića. Svake srede i subote riblja večera. Za posetu moli Đoka Brankovan, sopstvenik.
Godinu 1924. odavno su oduvale košave banatske, rasipajući njenu prašinu po varoškim uspomenama. „Abacija“ je postala „Brankovan“ i kao tako ostala u nezaboravima.
.jpg)
„Abacija“ – kupalište „Brankovan“ (oko 1960)
Stariji se Zrenjaninci „Brankovana“ živo i rado sećaju. Mlađima za informaciju – da se jedno od najpopularnijih kupališta na Begeju nalazilo na prostoru između današnjih ulica Matavuljeve, Olge Ubavić i Miloša Velikog, blizu fabrike šešira, na desnoj rečnoj obali. Mnoge su generacije ovde provodile letnje odmore, uz plivanje i sportove na vodi, zimi uz klizalište, sve do šezdesetih godina. Na „Brankovanu“ se učilo i plivanje i druženje i ljubav prema reci.Nedovoljno, nažalost, da je sačuva od prodanja.
Danas, kada se spas od žege traži na tesnom bazenu, nedovršenim jezerima ili poluuređenoj Peskari, maglovite slike „Brankovana“ teku gradskim venama poput nestvarnih, nebeskih jedrenjaka. Gde su im sada luke, gde spuštaju sidro, tonu li u našim osekama ? Ima li negde talasa i plima, ima li još plovidbe za nas ?
Iz knjige „Varoške vinjete“ autora Miodraga Grubačkog
.gif)
.gif)
