 (1).gif)
Vekovne ćudi reke – jedna od velikih poplava u godinama uoči Drugog svetskog rata, Ulica Cara Dušana (desno na fotografiji današnji Dom učenika „Angelina Kojić Gina“ i u pozadini Evangelistička – Slovačka crkva) (izvor: Istorijski arhiv Zrenjanin)
Shvatanje da je Begej dragocen deo Bečkereka nekako je najviše izraženo na prelazu dva veka, devetnaestog i dvadesetog, kada se, na njegovim obalama, podižu monumentalna gradska zdanja – Finansijska palata (sada Narodni muzej) i Palata pravosuđa, ali i Trgovačka akademija, Mali most, Reformatska crkva, Palata Dunđerski, stara zgrada muzeja… Izmeštaju se magacini i pristaništa i formiraju šetališta i parkovi, a na samom rečnom toku kroz grad decenijama potom se ne preduzimaju bilo kakvi zahvati, sve do kraja šezdesetih godina prošlog veka i prokopavanja dva nova kanala.
Početak meandra Begeja oko „Male Amerike“, 1973. godine… (izvor: Monografija „Zrenjanin“, 1974.)
… i danas, sa istog mesta (izvor: autor teksta)
Tim kanalima Begej je, slično kao u prošlosti, ponovo formirao dva ostrva. Jedno, danas poznatije kao „Motel“, nastalo je prokopavanjem kanala na obodu grada, „Šumici“, čime je stari rečni tok, pored manastira Svete Melanije Rimljanke, pretvoren u rukavac, danas potpuno devastiran, zamuljen i obrastao trskom.
Drugi kanal prokopan je na najužem delu meandra oko naselja „Mala Amerika“, između Obale pionira i Begejskog reda, presecajući ulice Carice Milice, Zmaj Jovinu i Tamišku i pretvarajući „Malu Ameriku“ u ostrvo. U Zmaj Jovinoj ulici izgrađen je tzv. „Žuti most“, ali pre nego što je u potpunosti prokopan kanal i preusmerena reka, pa smo, tako, još 1969. godine imali „most na suvom“.
Ta se, ideja, izgleda, posebno dopala „gradograditeljima“, pa su je nešto kasnije „trajnije“ sproveli u delo, nakon pretvaranja meandra oko „Male Amerike“ u tri jezera, čime se vraćamo na sam početak ove priče o gradu i njegovoj reci.
Kao posledica tih poduhvata, viseći pešački most, podignut 1962. godine, ostao je na nasutoj površini između dva jezera, pa već pune tri decenije predstavlja jedinstven primer mosta bez osnovne funkcije.
Intervencije na rečnom toku 1969-1971. godine (obeleženo crvenom bojom): iskop kanala na meandru oko „Male Amerike“ i oko „Motela“ u Šumici (izvor: Monografija „Hidrosistem DTD“, 1974., grafička dorada autora teksta)
Rekonstrukcija toka Begeja oko „Male Amerike“, 1987. godine: isušivanje korita kod pešačkog mosta u Ulici Narodne omladine i formiranje jednog tri jezera (izvor: autor teksta)
Izgradnja visećeg pešačkog mosta, danas mosta na suvom, 1962. godine (izvor: Istorijski arhiv Zrenjanin)
Konačno, poslednja intervencija na reci, ili onom što je od nje ostalo, započeta je 2008. godine, kada je srednje jezero pomenutog meandra podeljeno na dva manja, u potpunosti isušeno i delimično uređeno, sa formiranim novim koritom i obalama. Nažalost, i ova zamisao ostala je nedovršena, pa taj nekadašnji deo Begeja trenutno ne služi na čast ni samom gradu i njegovim bogatim letopisima, ni njegovim žiteljima, posebno onim koji su svesni značaja reke (ili jezera) u samom centru grada i potrebe za njenim očuvanjem i održanjem…
Prikaz istorijskih promena toka Begeja kroz grad (izvor: autor teksta)
Jedan od uspešnijih zahvata u centralnom jezeru – gejzir postavljen 2005. godine (izvor: autor teksta)
Prošlost u sadašnjosti: da su ostali plovni svi begejski rukavci,tok reke kroz grad danas bi izgledao ovako (izvor: Plan grada Zrenjanina, grafička dorada autora teksta)
Uprkos svemu, reka se još druži sa Zrenjaninom. Begej je i dalje mnogima inspiracija, a takvima, za kraj ovog teksta, možda je najlepše poslati baš lirsku poruku, iz jednog od zapisa objavljenih u knjizi „Varoške vinjete“…
…Na njegovim se obalama još piše istorija. Gradski neoni u njemu još umeju da se ogledaju, a mostovi nad njim ljude, srećom, mnogo više spajaju nego razdvajaju. Baš kao što se ponekad spoje reči, pogledi, usne ili, jednostavno, dve prijateljske, druželjubive ruke…
Piše Miodrag Grubački
Prvi deo pročitajte OVDE
Drugi deo pročitajte OVDE
.gif)
.gif)
