Dok ne stignu rode, a samo što nisu, naši ljubimci su labudovi. Posebno jedan neobačan par, Juca i Joca. Dostojanstveni i elegantni, uvek zajedno, reklo bi se do kraja života zaljubljeni!
Ipak, to ne znači da mi naše labudove zaboravljamo, kada rode dođu. Naše putnike iz daleke Afrike nekako „pazimo drugačije“, verovatno zbog tog dugog puta i njihove upornosti da stignu do nas. Samo da pristignu i da se pomešaju sa svim našim domicilnim ljubimcima i eto nama letećeg cirkusa, na otvorenoj sceni beloblatskoj. U toj razigranosti svi uživamo, turisti naročito, tako da je zadovoljstvo višestruko. Treba doživeti taj neobičan splet igara i uživati u njihovim letačkim vratolomijama. A tek kada krenu pesme udvaračke… Milina jedna. Od ushićenosti njihove ne čuju se ni avioni koji preleću nad selom.
I tako, sve do dolaska mladih. Tada se par dana sve umiri. Iščekivanje je veliko. Za takav događaj moraju svi biti ozbiljni.Potrebno je sve do u detalje predvideti i obezbediti ptićima miran i siguran dolazak na svet. Dok ne ojačaju, briga je velika. Nakon toga sve je opet veselo i razigrano . Ludnica prava. Ne zna se, ko gde i kojom, putanjom leti. Koridori njihovi se ukršataju, sve iskriči od brzine i dobre energije. I svako zna svoju putanju, svi su usaglašeni.
.jpg)
Ovo je njihova teritorija, ona koju poštuju, a zauzvrat dobijaju ono što im je potrebno. Samo neka tako potraje i u vremenu dolazećem. Da i buduća pokolenja dožive svu tu neverovatnu letačku virtuoznost i oslušnu poj njihovih ljubavnih pesama. I da nam naše životinje pokažu da je moguće biti toliko različit, u bojama, veličini i pesmama, i ko zna još u čemu, a biti ipak deo jednog prostora, deliti ga međusobno, bez ozbiljnih tenzija i pretenzija. Pomirljivo i tolerantno. I igrati zajedničko kolo!
Piše Milan Nedeljkov
.gif)
.gif)
