Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Srđan Verbić posetio je danas Hemijsko- prehrambeno i tekstilnu školu „Uroš Predić“ kao primer srednje stručne škole koja direktno obučava buduće radnike u privredi.
Verbić je u društvu zamenika gradonačelnika Saše Santovca, načelnika Školske uprave Staniše Banjanina i direktora te škole Jugoslava Bogdanovića obišao mini pekaru i mlekaru u kojoj učenici pohađaju praktičnu nastavu.
Poseta je otvorila temu nenamenskog školovanja, odnosno prevelikom broju upisanih učenika u takozvane „opšte“ škole poput gimnazija, i zapostavljanju stručnih smerova kakav je stolarski zanat koji se izučava u svega dva odeljenja u Srbiji.
.jpg)
– Država mora da uradi više za srednje stručne škole, naročito za one profile koji vode direktno u privredu. Ne može da se toleriše upis na one profile u kojima imamo većinu nezaposlenih, ogroman broj onih na čekanju za posao. Mi moramo vrstu školovanja da pilagodimo potrebama tržištu rada, i to nije bezbolno, ali mora da se uradi. To što su neke škole popularne ne znači da je to dobar izbor. Ranijih godina smo imali jako velike pritiske da otvaramo odeljenja u školama koje su opšte i koje omogućavaju da se posle toga bilo šta od fakulteta upiše. Mi prosto takav luksuz više ne možemo da dozvolimo, moramo da smanjimo odeljenja u preterano popularnim školama i da povećamo broj odeljenja u onim školama koja obrazuju direknto za tržište rada. Mi smo danas u jednoj tehnološkoj školi koja uspešno funcioniše čak i u situaciji kada nema preveliku pomoć privrede. Želimo da napravimo takvu školu u kojoj će se predstavnici privrede takmičiti ko će da zauzme to mesto partnera i da pomogne da ta škola zaista proizvede kadrove za potrebe tržišta, rekao je Verbić.
Prema njegovim rečima upravo su partneri iz privrede ključni za uvođenje dualnog obrazovanja, onakvog kakvo se sprovodi u inostranim zemljama u kojima su učenici plaćeni za praksu koju obavljaju. Takve privredne kompanije trebale bi da ulažu u školu i obuku učenika kroz stipendiranje.
– U dualnom obrazovanju kakvo je u Nemačkoj ili Švajcarskoj, đaci primaju platu za to što rade. Za onaj deo svoje obuke koji provedu u fabrici i proizvode jogurt ili pecivo kao što je to slučaj u ovoj školi, oni dobijaju nadoknadu. Kod nas po zakonu o radu ne mogu da imaju novčanu nadoknadu, samo stipendije. Mi želimo da prilagodimo upis lokalnoj sredini, ono što je vama potrebno za brži ekonomski razvoj, tako da neće biti donošenja odluke na nivou cele države ni određene škole, nego na nivou lokalne zajednice kako bi ona imale najviše koristi, kaže Verbić.
On je poslao poruku predsednicima opština i gradonačelnicima da „ne trebaju da dolaze u ministartsvo da traže dodatno odeljenje za neki profil za koji se vidi da ne vodi nigde osim u veći broj nezaposlenih“.
Zrenjanin će u ovoj godini upisati 1144 đaka što je više u odnosu na prošlu godinu kada je upisano 1067 učenika.
– Za naš grad je bitno je da u dogovoru sa ministarstvom imamo takav sistem obrazovanja koje će omogućiti da deca nakon zavšetka srednjeg obrazovanja imaju priliku i za studiranje i za zaposlenje u okviru onog školovanja koje su stekli. Grad je u proteklom vremenskom periodu intezivno radio da se deca obrazuju za one profile za koje realno ima potrebe, poručio je zamenik gradonačelnika Saša Santovac.
Ministar Srđan Verbić sastao se kasnije sa načelnikom Srednjebanatskog upravnog okruga Dušanom Šijanom, pomoćnikom gradonačelnika Davidom Dimkićem, članicom Gradskog veća Dubravkom Bulovan Bengin, zamenikom predsednice Skupštine grada Ljubomirom Stanisavljevim i sekretarom Skupštine grada Milanom Mrkšićem.
.png)
.gif)
.gif)
