Deo bogate i vredne likovne postavke u Narodnom muzeju u Zrenjaninu čine legati nekoliko umetnika koji su svojim životom i radom ostavili značajan trag u kulturi našeg područja.
Prilikom obilaska postavke, posetioci mogu videti zaostavštinu velikih umetnika, njihova umetnička dela ali i predmete i nameštaj koji su za života koristili.
Predstavljamo vam mini vodič kroz sobe u kojima su smešteni vredni legati.
Legat Uroša Predića
Nakon smrti Uroša Predića 1953. godine, Narodni muzej Zrenjanin i tadašnji upravnik Lazar Nikolić založili su se da sva umetnikova zaostavština koju su zatekli u njegovom beogradskom ateljeu dospe u ovu ustanovu. Naslednica Emilija Đukić je inventar Predićevog životnog i radnog prostora predala na čuvanje Narodnom muzeju od čega je formiran legat. Među poklonjenim predmetima su radovi iz različitih perioda njegovog života, od akvarelisanih dečijih crteža, izvanredne slike „Vizija u oblacima”, do jednog od poslednjih dela, nedovršene ikone „Kamenovanje Sv. Stefana”. Pored portreta, kao najbrojnije Predićeve afirmacije, tu su i skice, fotografije, prepiska…. Iz umetnikovog ateljea u Narodni muzej Zrenjanin preneti su i delovi nameštaja, štafelaj i slikarska paleta.
U ovoj prostoriji može se videti slika „Vizija u oblacima” za koju je sam Predić rekao da je nastala pod uticajem knjige „Crvena sablast” Johana Šera, kao i njegov Autoportret nastao 1949. kada je slikar imao 92 godine.
Legat Tivadara Vanjeka
Slikar Tivadar Vanjek koji je rođen u Kikindi, a umro u Ljubljani, najveći deo svog života je vezao za Zrenjanin. Bio je jedan od inicijatora stvaranja ovdašnje umetničke kolonije i njen prvi upravnik. U Narodnom muzeju Zrenjanin danas se nalazi legat Tivadara Vanjeka, poznat kao „Vanjekov dar” formiran od tri donacije sa skoro 300 radova koje je slikar poklonio Opštini Zrenjanin, a ona predala Muzeju na trajno čuvanje. U ovoj prostoriji, gde je smešten samo deo poklona može se dobiti celokupan uvid u sve faze umetnikovog izraza, od početničkih, preko impresionističkih i ekspresionističkih radova, do poetskog realizma, intimizma i metafizičkog slikarstva. Motivi koji čine atmosferu sadašnje i prošle Vojvodine izviru iz svih crteža i slika: kuće sa baroknim zabatima, šarene fasade, seoske kapije i mali prozori sa šalokatrama, ukrasi od kovanog gvožđa, folklorni predmeti koji nam pričaju o minulom vremenu…
U ovoj prostoriji izdvajaju se takozvani „Pendžeri prijateljstva“, slike koje nose imena Vanjekovih prijatelja, slikara i istoričara umetnosti, a predstavljaju pogled kroz prozor i ambijent oko prozora unoseći duh osoba kojima je posvećen.
Legat četiri umetnice
Pokloni predstavljaju jedan od značajnijih vidova bogaćenja muzejskih fondova. Tradicija poklanjanja začeta je od momenta osnivanja Narodnog muzeja Zrenjanin i danas je Umetničko odeljenje bogatije za nekoliko legata. Među njima su legati dve slikarke – Pauline Sudarski i Frederike Bende i dve vajarke -Zlate Markov Baranji i Ljubice Tapavički. Bilo da je u pitanju sopstvena želja ili pak želja njihovih naslednika, poklonjeni radovi čine važan deo muzejskog fonda i stalne postavke Likovne zbirke.
Skulptura „Siročići” Zlate Markov Baranji jedan je od omiljenih eksponata u ovoj sobi koji izaziva pažnju publike. Načinjena je od bojene terakote koja predstavlja pet gotovo istovetnih dečaka, skromnog i ljupkog izgleda.
Spomen-soba Todora Manojlovića
Todor Manojlović je bio pesnik, esejist, kritičar, istoričar umetnosti, prevodilac, dramski pisac, inicijator brojnih književnih pokreta, umetničkih grupa, pripadnik srpske moderne umetnosti, rodonačelnik moderne srpske poezije i likovne kritike. Rođen je u nekadašnjem Velikom Bečkereku (današnjem Zrenjaninu) i tu je proveo svoje poslednje godine života. Enterijer njegove radne sobe je zahvaljujući sestri Veri Putić predat na brigu Narodnom muzeju Zrenjanin. To je danas Spomen-soba Todora Manojlovića, rekonstrukcija ambijenta u kojem je ovaj izuzetan čovek stvarao do kraja svog života.
Pored postojećih soba, u narednom periodu Narodni muzej pripremiće i legat porodice Varadi koji je pre nekoliko dana poklonjen toj ustanovi. Članovi porodice Varadi obeližili su prošlost našeg grada, istoriju, pravni, politički i kulturni život. Po otvaranju legata za javnost, posetioci će moći da vide izuzetno važnu zbirku – sto, stolica, poluležaljke, police sa knjigama, i izvestan broja sitnijih predmeta.
.gif)
.gif)
