Jedanaestospratna poslovna zgrada Vodotoranj u strogom centru Zrenjanina, zbog svojih arhitektonskih obeležja i upadljivog odudaranja od ambijentalne celine užeg gradskog jezgra, jedan je od najkontroverznijih graditeljskih objekata u gradu na Begeju, pišu „Večernje novosti“.
Vodotoranj upravo obeležava pola veka otkako krasi ili ruži Zrenjanin, pošto su mišljenja o njegovoj estetskoj dimenziji uvek bila podeljena. I funkcionalna vrednost zgrade neprekidno je upitna, a kretala se od punog sjaja i simbola ekonomske moći grada (dok je bila sedište Banatske banke), do današnje – kada uglavnom „zvrji“ prazna i oslikava sunovrat ovdašnje privrede. Konstanta je veliki rezervoar, „kaca“ na vrhu, po kome je zgrada nazvana, a paradoks je da nikada nije služio svojoj svrsi!?
Zanimljiva priča o Vodotornju, sigurno najvećoj promašenoj investiciji Zrenjanina koja će, po svemu sudeći, večno na to podsećati žitelje ove ravničarske varošice, datira iz 1961. godine kada je započela njegova izgradnja, po projektu beogradskog arhitekte Borka Novakovića. Prema anegdoti, visinu su mu odredili „komunistički aparatčici“ kako bi nadvisio toranj susedne katoličke crkve u centru. Ali, ipak, ostao je u senci crkve, jer je projektanat prevideo krst…
.jpg)
Iz zapisa u Istorijskom arhivu grada, vidljivo je da je odmah bilo različitih komentara i pitanja da li je Vodotoranj uopšte potreban Zrenjaninu. Stručnjaci iz tadašnjeg komunalnog preduzeća za vodovod i kanalizaciju uveravali su da je neophodan, da će obezbediti izravnavanje pritiska u mreži i ravnomernu potrošnju. Zaista, bila je senzacija kada je, posle četiri godine gradnje, 28. juna 1964. izvršeno probno punjenje kace, dimenzija 14 x 14 x 5 metara, izgrađene iznad 11 spratova od armiranog betona i obložene specijalnim kitom.
U rezervoaru se našlo hiljadu kubika vode, oko milion litara, a kontrolori iz Slovenije konstatovali su da je zgrada utonula samo 2,6 milimetara i bez pomeranja po vertikali. Siniša Gajin, iz ovdašnjeg JKP „Vodovod i kanalizacija“, danas kaže da je postojala ideja da se izgradi još četiri-pet ovakvih objekata u gradu! Ali, zbog velikih troškova njihovog rada i napretka tehnologije, odustalo se…
Vodotoranj je svečano pušten u rad 7. jula 1964. godine, a Gajin objašnjava da je krajem osamdesetih počeo da gubi svoju funkciju. Devedesetih je, navodi, već zaboravljen, mada upućeniji kategorički tvrde da nikada nije radio, osim kada je kaca probno napunjena sa milion litara vode! Isto navodi i zrenjaninska internet-enciklopedija Zrikipedija, kao i bankari koji su decenijama imali sedište u Vodotornju i autoritativno svedoče da je kaca stalno bila prazna…
Nakon propasti Banatske banke, Vodotoranj je menjao vlasnike, da bi nedavno ponovo završio u rukama nekih drugih bankara i više privatnih vlasnika, koji u zgradi imaju lokale. Nekoliko spratova je prazno, nekoliko je grad pretvorio u svoje poslovne prostore, ali nepoznato je čija je džinovska kaca na vrhu i ko o njoj treba da brine. Kako zgrada nema adekvatnu protivpožarnu zaštitu, davno je doneto rešenje o njenom zatvaranju, ali to se stalno odlaže, kao i izgradnja protivpožarnih stepenica…
Biljana Jovanović, iz Direkcije za izgradnju i uređenje Zrenjanina, kaže da grad nije njen vlasnik, niti ova ustanova ima obavezu održavanja. Uvid u katastar Geodetske uprave obelodanjuje da se kaca vodi kao „poslovni prostor vodoprivrede“ i označena je javnom svojinom kojom upravlja Grad Zrenjanin. Nepoznato je i ko je dozvolio i kako su brojne ustanove i pojedinci okačili silne radio i televizijske antene na njenom krovu.
Pokušaj da uđemo i snimimo unutrašnjost rezervoara nije urodio plodom – zbog nepristupačnosti i jezivog prizora zapuštenosti, nečistoće, mrtvih ptica… Vlasnici i korisnici pojedinih spratova Vodotornja smatraju da nije njihova dužnost da brinu o kaci. A, ona će, očito, još dugo ostati simbol najveće i najviše promašene investicije u Zrenjaninu.
Izvor: Novosti.rs/Sl.Pašić Foto : Istorija Bečkereka-Petrovgrada-Zrenjanina/Facebook
.gif)
.gif)
