Bajka u funkciji etnološkog bukvara

Premijera na Lutkarskoj sceni NP “Toša Jovanović”

Jovan Caran: „ POBRATIM VETRA“

U kontinuiranom nastojanju da dečijoj publici obezbedi pozorišne sadržaje koji objedinjuju umetničku, vaspitnu i edukativnu komponentu, izvođenje predstave „Pobratim vetra“ predstavlja očigledan dokaz valjanosti takvog koncepta.

Realizacijom ovako složenog pozorišnog formata za decu, kao što je autorski projekt Jovana Carana – tekst, režija, scenografija, kostimi, lutke, zagovornici pozorišta za decu koje nije samo mesto zabave, dobijaju satisfakciju ali istovremeno i obavezu da istraju na tom putu.

Umetnički posao koji je obavio Jovan Caran jeste značajan, kvalitetan i ambiciozan, ne bez mana, koje su, srećom, mnogo manje od vrlina, a istovremeno i podsticajan da se ovom istraživačkom pozorišnom stazom nastavi. Zrenjaninsko pozorište, takođe, ovom zahtevnom produkcijom potvrđuje svoju vitalnost i organizovanost.

Kao pisac „ libreta“ za ovaj bajkoviti etnološki mjuzikl u počast tradiciji, mitologiji i klasičnoj fabuli za decu, Caran kao pisac, zadržavajući model izvorne, neosavremenjavane na silu formule u građenju bajke, čini značajan i rezultatom vredan napor da ukupnost scenskog zbivanja oplemeni značajnim elementima iz jezičke, folklorne i etnološke tradicije srpskog naroda. U tome je naročito uspeo kada je u pitanju muzikološka i lingvistička sfera narodnog života, koji se grupišu i zgušnjavaju oko osnove potke pripovedačkog tkanja predstave “Pobratim vetra”.

Dakle, umesto da u izvornu verziju nekog poznatog bajkovnog predloška uvede avion ili automobil, čemu pribegavaju mnogi savremeni reditelji u stvaralačkoj nemoći da za drevno ili mitološko pronađu adekvatan i inteligentan savremeni “ključ”, Caran ide težim putem – on uspostavlja most saznanja između dece i kulturne baštine naroda koji je bajku iznedrio. Njegova vešta i funkcionalna upotreba izvornih narodnih instrumenata povremeno pretvara ovu bajku u scenski etno-muzikološki bukvar. I ta dimenzija ove predstave, uspostavljanje izvorno-muzičke tkanice, ne šlagerske i populističke, podržana delovanjem impresivne scenske “mašinerije”, koja spaja scenografiju, lutke, kostime i brojni ansambl, jeste glavni kvalitet ovog izvođenja.

Iz činjenice da Jovan Caran ovu predstavu potpisuje kao komletan autor, ne treba podsećati da je on istovremeno i izuzetan glumac, možda proizilazi i izvesna nedorađenost ovog projekta, jer kompletno autorstvo jeste rizik. Naime, u analiziranju elemenata ovog, zaista složenog i ambicioznog komada, koji možda ima i ambicije da zaintrigira i stariju publiku, stiče se utisak je da je prvi, ili početni segment tog žanrovski kompleksnog igrokaza – sama bajkovita fabula i njeno rasplitanje, dramaturški pojednos tavljen i nedovoljno precizan.

Osnovna arabeska priče kao da nema dovoljno autentičnih sokova…Istini za volju, u Caranovoj. Dakle sopstvenoj režiji i scenskoj vizuelnoj postavci, ova se eventalna mana preterano ne vidi, kao da je Caran reditelj taj lični hendikep pisca vešto kompenzovao ali, utisak je da bi dosledniji i precizniji radovi, na dramskog konzistentnosti, ovu dobru predstavu učinili još značajnijom.

Brojni ansambl ovog, premijernog, izvođenja dela “ Pobratim vetra” sa vidnim entuzijazom i posvećenošću realizovao je njegovu složenu i kulturološki značajnu sadržinu.

U timskoj igri, uz složene scenske zadatke, kao da su Danilo Mihnjević, Miroslav Maćoš, Kristijan Kardoš, Senka Petrović, Tatjana Barać, Nataša Milišić, Snežana Popov, Aleksandar Dragar, Olgica Trbojević Kostić i Hajnalka Kovač sebe, na izvestan način, podredili dobrom odvijanju ovog, moglo bi se reći, spektakla za decu. Andrija Poša, kao Bajan, sticajem raznih okolnosti, i dobrim ličnim glumačkim tajmingom, izdvojio se, naglašenijom bojom, iz inače dobre grupne igre.

I, naravno, muzika Milete Grujića, veoma inspirisano i scenski primereno prati osnovnu etno-muzikološku nit ove predstave. Učvršćuje je i podstiče, što važi i za koreografija Nebojše Gromilovića.

Na kraju ovog prikaza treba reći da je “ Pobratim vetra” dobro, potrebno i zanimljivo scensko ostvarenja, za koje bi valjalo mlade posetioce prethodno pripremiiti da bi lakše doprli do svih njegovih slojeva.

Književnik i publicista: Zoran Slavić