 (1).gif)
Umesto upošljavanja 200 novih radnika, što je uprava zrenjaninskog „Radijatora” najavila u leto prošle godine, ova livnica za izradu odlivaka kaminskog, kanalskog i šahtovskog programa, suočena sa poslovnim problemima, danas se bori da očuva postojeća radna mesta i pozicije na tržištu.
Bez obzira što se račun „Radijatora” našao u blokadi od blizu 150 miliona dinara, menažment, na čelu sa generalnim direktorom Nedeljkom Grubešom, s optimizmom gleda u budućnost. Livnica u ovom trenutku ima zalihe gotove robe u vrednosti od osam miliona evra. Zalihe su se nagomilale jer je fabrika dugo proizvodila ono što su diktirale mogućnosti stare linije, a ne šta je tražilo tržište. Grubeša smatra da situacija u ovoj fabrici, koju je krajem 2007. godine, u postupku privatizacije, kupio konzorcijum hrvatskih firmi, predvođenih bjelovarskom „Ljevaonicom”, nije ništa kritičnija u odnosu na najveći deo srpske privrede. Zapravo, uveren je da će „Radijator”, sa oko 500 zaposlenih, iz krize izaći mnogo brže od mnogih ovdašnjih firmi, a ovakvo ubeđenje potkrepljuje činjenicom da su kupci državnog kapitala zrenjaninske livnice ispoštovali sve ugovorom predviđene investicione obaveze, što je prošlog meseca potvrdila i Agencija za privatizaciju.
– Do sada nismo imali prava da uzimamo kredite poslovnih banaka, dajući imovinu pod hipoteku. Nije nam, takođe, bilo dozvoljeno da prodajemo nepotrebne objekte „Radijatora”, poput stare livnice u Miletićevoj ulici, i tako obezbedimo dodatna sredstva za ulaganja i unapređenje produktivnosti. Obavezu da investiramo smo višestruko premašili, jer smo smatrali da „Radijator” ne sme da ima samo jednu proizvodnu liniju – saopštio je Grubeša.
Kao jedan od razloga zbog kojih je fabrika zapala u poslovne probleme, Grubeša navodi veliki požar u avgustu 2012. godine. U požaru koji je izbio u topionici nije bilo ljudskih žrtava, ali je zato pričinjena veća materijalna šteta jer je tečni metal probio peći i šireći se po pogonu palio sve oko sebe. Vatrena stihija zahvatila je mašine za proizvodnju, električne i hidraulične instalacije, kao i deo krovne konstrukcije. Stradale su i prese na kaluparskoj liniji, a bila je oštećena i sabirna peć.
.jpg)
– To nam je bio veliki problem, jer nismo mogli da podignemo bankarske kredite i posledice požara otklonimo brzinom koja nam je bila neophodna – naglasio je Grubeša.
Fabrika je, inače, izvozno orjentisana i 80 odsto proizvoda plasira na inostrana tržišta. Najviše izvozi u Italiju, Nemačku, Španiju, Austriju, na celokupno tržište eks Jugoslavije, ali i na Bliski Istok.
Izvor: dnevnik.rs/Ž. Balaban
.gif)
.gif)
