 (1).gif)
„Rastko Nemanjić, sin Stefana Nemanje, bio je pripreman za kralja srpske države no, princ nije tako mislio. Odrekavši se prestola, zamonašio se i krenuo putem duhovnosti. Omiljeni je lik u srpskoj duhovnoj i prosvetiteljskoj naraciji,i takav postaje sinonim za pomirenje i toleranciju ali i mudro promišljanje. Osnivao je manastitrske škole i posebno je bio privržen deci…“
Ove interesantne detalje iz života Svetog Save, ispričali su i dramatizovali članovi glumačke sekcije beloblatske škole proslavljajući školsku slavu Svetog Savu.
Đaci su sa nastavnicima organizovali Svetosavsku akademiju, kojoj su pored učenika i kolektiva škole, prisustvovali i predstavnici mesne zajednice.
– Iako je iznikao iz srpske loze, Sveti Sava prevazilazi nacionalne okvire, te njegova dela postaju univerzalne duhovne i ljudske vrednosti, koje su imale karakter opšteg pomirenja i suživota ljudi bez obzira na naciju ili veru. Te su vrednosti i danas prisutne u multietničkoj i multikonfesionalnoj beloblatskoj školi i baš zbog toga je delo Svetog Save prihvaćeno kao zajedničko dobro svih ljudi. I to je zaostavština mirotvorca i prosvetitelja Save, to je delo koje nema granica i zato je princ Rastko tako prihvaćen od strane, ne samo srpskog naroda, kaže direktor osnovne škole u tom selu, Milan Nedeljkov.
„Negujući njegova dela, podižemo se svi u u najširem smislu ljudskih vrlina“, poručili su đaci ove škole.
.gif)
.gif)
