Novogodišnji praznici su jedini period u kom imamo priliku da vidimo najpopularnijeg deku na svetu – Deda Mraza.
Nikome nećemo kvariti čaroliju da li on zaista postoji ili ne, stvar je zapravo u šta verujemo ali ovog puta hteli smo zrenjaninskog Deda Mraza kog smo zatekli „na terenu“ da priupitamo kako izgleda njegov posao i kako je odlučio da se njim bavi.
U pozadini ove priče je potreba da se u doba nezaposlenosti i potrebe za svakim dinarom ipak nešto radi, a ovaj naš sugrađanin odabrao je upravo da bude Deda Mraz.
– Profesionalni Deda Mraz sam postao još u vreme MCDonaldsa u Zrenjaninu, sasvim slučajno dobivši takvo radno mesto. Kasnije, kada je „Mek“ otišao u istoriju, ljudi i razne organizacije su nastavili da me pozivaju tokom novogodišnjih praznika. Tada nisam ni imao svoj kostim, već sam koristio odeću raznih organizacija poput pozorišta ili Kulturnog centra. Kasnije je potražnja toliko porasla da sam morao da sašijem svoj kostim koji, uzgred budi rečeno, uopšte nije jeftin. Koristio sam mustru bivšeg McDonaldsovog kostima, prave i kvalitetne materijale kao i usluge prave krojačice tako da sam celu prvu sezonu zapravo radio da isplatim taj kostim, kaže najpoznatiji zrenjaninski Deda Mraz.
I love Zrenjanin: Vaš posao nije samo da pokucate na vrata i donesete poklone ?
Deda Mraz: Ima tu više varijanti, mogu da dođem sam, sa klovnom, patuljkom, Pipi Dugom Čarapom, animatorom, ali uglavnom se traži samo Deda Mraz. Kada se radi za firme, obično se pripremi i predstava sa po nekoliko glumaca. Sve su to baš mladi ljudi, amateri kojima dobro dođe neki dinar. Uglavnom u predstavi jurimo vešticu, a i ostvarujemo interakciju sa decom pitanjima o tome da li peru zube, da li peru ruke, da li spremaju sobu. Zavisno od želja, sa mnom idu i fotograf ili snimatelj.
I love Zrenjanin: Kako deca reaguju na vas, pogotovo ona koja prvi put vide Deda Mraza? Ima li i suza?
Deda Mraz: Deca do otprilike dve godine nemaju straha, oni od dve do tri godine znaju da zaplaču, a već posle treće godine svi se uglavnom raduju, smeju, svašta mi poklanjaju. Otvaraju svoje poklone pa mi daju čokolade. Takođe mi pišu pisma, imam kod kuće milion pisama. Zovu me da mi pokažu sobu. Naravno, nije svugde isto, svako dete je drugačije i često moram da budem i psiholog da bih znao da se ispravno postavim i priđem detetu.
I love Zrenjanin: Pretpostavljamo da se sa decom raduju i roditelji.
Deda Mraz: Svi se raduju, svi vole da se slikaju, mladi i stari. Prosto je neverovatno u ovom sivilu koje vlada oko nas, videti toliko osmeha.
Raduje me činjenica da se svi raduju, ko god me vidi, od malih pa do najstarijih i bilo gde. Deda Mraz uvek izaziva osmeh i čini da se na kratko osetite kao dete.
I love Zrenjanin: Može se reći da je ovo lep posao ali istovremeno i veoma naporan, a opet nešto mora da se radi?
Deda Mraz: Da, ovo mi je jedno vreme bio jedini izvor prihoda, a ja imam četvoro dece i njima takođe moram da budem Deda Mraz.
Deca su vrlo zahtevna, stalno moraš da si skoncentrisan. Moraš da pratiš koji su crtaći u modi da bi znao šta da pričaš sa njima, da pratiš koji su pokloni u trendu, da znaš i mnogo, mnogo pesmica ako se dete zabuni ili zaboravi da možeš da mu pomogneš i pevaš sa njim. Morao sam da osvežim i svoje znanje iz crtanja. Nije to baš tako biti Deda Mraz, ozbiljan je to posao. Nije samo podeliti poklone i uzeti pare, naprotiv. Rad sa decom nosi veliku odgovornost. Radujem se kad sledeće godine dođem kod istog deteta i vidim koliko mi se raduje i kako sam mu ostao u lepom sećanju.
I love Zrenjanin: Do kada deca zaista veruju u vas?
Deda Mraz: Hm, recimo tu negde do desete godine, mada budite iskreni – vi i dan danas želite da verujete u to. Nisam uvek bio Deda Mraz samo deci, radio sam i za radnike, automehaničare, pa sam im tako umesto poklona delio povišice koje im je odobrio direktor. I tako, svašta je bilo za ovih 15 godina.
I love Zrenjanin: Otkrivamo da ovaj posao nosi sobom i specifične trenutke.
Deda Mraz: Radio sam predstave za slepu decu, za decu sa cerebralnom paralizom…Nije lako gledati tu muku, srce se stegne ali sva deca se raduju Deda Mrazu i to mi je velika satisfakcija. Predstave za tu decu uvek sam radio besplatno. Čak sam igrao predstave i u Psihijatrijskog ustanovi u Starom Lecu. Bilo je zaista živahno i neopisivo iskustvo. Imam ja još zgoda… Na primer, moj drugar mi je jednom uzeo odelo i otišao na aerodrom da zaprosi devojku.
I love Zrenjanin: Da li je pristala?
Deda Mraz: Da! Inače, kad se vratim kući isto imam ceremoniju. Naime, moram da se presvučem u hodniku da me ne vide moja deca.
I love Zrenjanin: Kada Vam se Deda Mraze završava sezona?
Deda Mraz: Uglavnom se sve završava 31. decembra. Izuzetno retko imam pozive posle Nove godine, eventualno do pravoslavnog Božića, 7. januara. Za pravoslavnu Novu godinu niko me nikad nije zvao.
Ostavismo Deda Mraza da širi svoju prazničnu čaroliju, a on nam je na odlasku dobacio da itekako prati moderne trendove i društvene mreže, i OVDE smo ga par sati kasnije i pronašli. Ako vam ikad zatreba, dozovite ga kao čarolijom, kucanjem brojeva 0..6..4..2..1..2..8..0..4..3
Čitaocima portala I love Zrenjanin poželeo je sve, baš sve najbolje!
.gif)
.gif)
