Nakon nepovoljnog vremena koje smo imali u prethodnom periodu, poljoprivrednici kreću sa prolećnom setvom. Narednih dana u Srbiji će biti posejano oko dva miliona hektara, od kojih će kukuruz zauzeti polovinu. Prema računicama paorima će za ovaj posao trebati i 25 posto više novca nego prethodne godine kada je setva bila rekordno sukpa, piše RTS.
Zemljoradnička zadruga “Agrosoj” iz Neuzine ove godine neće mnogo menjati svoju setvenu strukturu.
“Mi se, pre svega, vodimo plodoredom kao glavnim parametrom za sastavljanje setvene strukture. Od ratarskih kultura imaćemo ječam i pšenicu, koje smo jesenas posejali i suncokret i kukuruz u procentima u kojima su bili zastupljeni i ranijih godina. Kada je reč o povrtarskim kulturama imaćemo crni luk i šargarepu. Takođe, na našim parcelama zastupljena je i konzumna višnja i to na 16 hektara”, kaže za RTS Nandor Vereš, direktor ZZ “Agrosoj” iz Neuzine.
“Prosečni direktni troškovi za setvu suncokreta iznosiće oko 550 evra po hektaru, a za kukuruz oko 600 evra po hektaru. U ove troškove su uključeni mineralno đubrivo, semenski materijal, gorivo i hemijski preparati za zaštitu bilja. Zakup je u proseku 400 evra po hektaru. Osim ovih, imamo i trošak finansiranja, odnosno kamata, ali i priključene indirektne troškove, te je jasno da će ovogodišnja proizvodnja biti vrlo skupa”, dodaje.
Deo novca za setvu, objašnjava, obezbeđen je iz sopstvenih izvora, deo od banaka, a delom od dobavljača.
“Ove godine je bitnije nego ikad ranije što više repromaterijala kupiti na avans i tako ostvariti što bolje cene, kako bi cena koštanja naših proizvoda bila što manja. Na ovaj način se u značajnoj meri kontroliše rizik, ali i otvara prostor za profitablilnost”, kaže Vereš.
Proizvođači, objašnjava, treba da razmišljaju o svim opcijama finansiranja, da pažljivo procene troškove i tada odluče.
“Krediti nisu a priori ni dobri, ni loši. Bitno je da je naša poslovna logika zdrava i da se temelji na realnim očekivanjima, a ne na lepim željama. Mislim da imamo jako mnogo problema u poljoprivredi upravo zbog izuzetno loše finansijske pismenosti. U praksi su česti slučajevi kupovine osnovnih sredstava iz obrtnog kapitala, lošeg stukturiranja otplate kredita, prezaduživanja kao i investicija u predimenzionirane proizvodne kapacitete. To su proste stvari koje mnogo koštaju poljoprivrednike i sa porastom kamatnih stopa koštaće ih značajno više. Bitno je ove stvari shvatiti jer one često prave razliku između uspešnog i neuspešnog poljoprivrednog gazdinstva”, ističe direktor ZZ “Agrosoj”.
Subvencije su, dodaje, više nego dobrodošle.
“Subvencije su jako bitne u poljoprivredi. Kako bismo dugoročno mogli da se takmičimo sa evropskim poljoprivrednicima one bi trebalo da budu na nivou na kojem su u Evropi. Investicije su glavni pokretač razvoja, te pozdravljam podršku investicijama i novim zapošljavanjima, pogotovo visokoškolovanih mladih ljudi. Samo na taj način možemo da stvorimo dodatnu vrednost i obezbedimo dugoročnu održivost naših poljoprivednika i poljoprivrednih kompanija. Treba biti realan. Budžeti svih država su napregnuti, pre svega, zbog korona krize, a sada i zbog rata u Ukrajini, pa je svaka pomoć dobrodošla”, kaže Vereš.
Prema procenama Zadružnog saveza Vojvodine setva će ove godine u zavisnosti od vrste useva i primenjene agrotehnike biti skuplja od 15 do 25 posto u odnosu na prošlogodišnju.
Najave proizvođača govore da će kukuruzom biti posejano oko milion hektara. Raste interesovanje za setvu suncokreta i šećerne repe dok su poljoprivrednici manje zainteresovani za setvu soje, piše RTS.
Ceo tekst možete pročitati ovde.
Izvor: RTS
.gif)
.gif)
