Dobri uslovi za setvu prolećnih kultura, kod pšenice i ječma došlo do izmrzavanja

Početak aprila i izuzetno lepo vreme poljoprivrednici koriste za obavljanje prolećnih radova. Setva šećerne repe privodi se kraju u srednjem Banatu, a pojedini proizvođači su započeli setvu soje, suncokreta i kukuruza. Padavine od pre 10-ak dana su prokvasile setveni sloj, tako da su uslovi za setvu prolećnih kultura dobri, a zalihe vlage u dubljim slojevima zemljišta bi trebalo da obezbede dobre uslove za nastavak vegetacije biljaka. Iako su posejani u optimalnom roku, pšenica i ječam su tokom zime delimično izmrzli. U pitanju su biljke čije je seme bilo zasejano pliće ili je ostalo na površini. Biljke koje nisu izmrzle trenutno se oporavljaju.

Čim su se stvorili povoljni uslovi proizvođači su započeli veoma važan prolećni posao – setvu okopavina.

„Imali smo pre 7 do 10-ak dana kišu koja je pala u količini od 40-50 litara po kvadratnom metru. Ta kiša je od velike koristi. Prokvasila je sloj zemljišta. To je, možda, malo odložilo setvu, čekali smo da se zemljište prosuši, ali ono što je najvažnije jeste da su ove godine izuzetno povoljni uslovi za setvu prolećnih useva. Sa setvom ovih useva se ne kasni i ona počinje u optimalnom roku. Kao i svake godine najranije se seje šećerna repa, jer je temperatura setvenog sloja povoljna za ovu kulturu. Setva šećerne repe u našem regionu se privodi kraju. Radi se o malim površinama, od oko 1.500 hektara. Počela je možda malo kasnije u odnosu na prethodne godine, ali se završava do optimalnog roka, a to je 5. april“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Ocena setve kukuruza

Dobri uslovi za setvu ovog proleća

Pojedini poljoprivrednici su počeli da seju i druge prolećne kulture – soju, suncokret i kukuruz.

„Kalendarski kada gledamo to jeste rano, ali, kao što sam i rekla setva počinje kada se za to stvore uslovi – kada se zemljište ugreje do nivoa proizvodnog minimuma za određenu biljnu vrstu. Setva soje je u toku, kao i suncokreta koji zahteva temperaturu zemljišta od 10 stepeni. Mi tu temperaturu imamo. Juče smo merili temperaturu zemljišta i ona se na dubini od oko 5-6 centimetara kreće oko 12 stepeni Celzijusa. Za kukuruz, u zavisnosti koji se hibridi seju, zavisi početak setve, jer neki hibridi traže toplije zemljište. Za njih bi mogao da se sačeka još koji dan, zbog zahlađenja koje je najavljeno“, objašnjava naša sagovornica.

„Generalno imamo dobre uslove za setvu. Setveni sloj zemljišta je dovoljno prokvašen, ima dovoljno vlage i temperature su već sada dostignute i mislim da će biti izuzetno povoljni uslovi za nicanje. Dovoljne zalihe vlage u dubljim slojevima zemljišta imaće povoljan uticaj i za nastavak vegetacije. Proizvođači se uglavnom odlučuju za hibride FAO 400 i 500, ali ima i onih koji seju i FAO 300 i 600. Još je rano govoriti o tačnim površinama na kojima će se sejati prolećne kulture, ali se očekuje da one budu na nivou proseka prethodnih godina. Za kukuruz se očekuje da to bude oko 90.000 hektara i oko 40.000 hektara za suncokret“, kaže Rajačić.

Poljoprivrednici koriste lepo prolećno vreme i radovi su u punom jeku. Neki rasturaju mineralno đubrivo po parcelama, neki pripremaju zemljište za setvu, a neki seju.

Pšenica pretrpela oštećenja

Takođe, ratari obilaze i jesenje kulture.

„Pšenica je ove jeseni posejana na površini od 53.400 hektara. Nakon velikog zahlađenja i toga da je lisna masa pretrpela veliko oštećenje tokom februara, pšenica se trenutno oporavlja. Sada se ponovo može videti da su se polja u srednjem Banatu zazelenela. Hladan period zamenio je toplo vreme kada je pšenica rasla. Ponovo smo imali niske temperature koje su oštetile nove ponikle listove. Sada možemo da kažemo da ta oštećenja nisu bezazlena. U prvi mah smo mislili da je to zahlađenje iz februara, sa temperaturama od -12 do -4 stepena  u trajanju od nekoliko dana, oštetilo samo nadzemni deo biljaka – lisnu masu i da su se biljke oporavile. Međutim, sada možemo da vidimo na velikom broju parcela da je došlo i do izmrzavanja biljaka. Radi se o onim biljakma čije je seme posejano plitko ili je ostalo na površini zemljišta“, kaže naša sagovornica.

Zorica Rajačić

„Ovo je u neku ruku odgovornost nas u proizvodnji. Prilikom setve se mora obratiti pažnja da ona bude na dubini od 3-5 centimetara. Nakon ovog lošeg iskustva mislim da ćemo svi voditi računa da više nemamo plitku setvu. Na većini parcela takvih biljaka uvek ima, jer se nikada ne postigne ravnomerna dubina prilikom setve. Uvek neko seme bude pliće posejano i upravo su te biljke stradale od hladnoće. Na ovo je najviše uticala nepripremljenost biljaka za hladan period. Tokom zime visoke temperature su uticale da na to da pšenica raste i troši svoje zalihe šećera za disanje. Tako je oslabila otpornost biljaka na niske temperature. To je malo neshvatljivo ljudima, jer pšenica izdržava i mnogo veće minuse. I -20 i preko -20 stepeni Celzijusa, ali u zavisnosti u kojoj je fazi i kako pripremljena je ušla u zimski period. Parcele sa proređenim sklopom biljaka će se uglavnom ostavljati“, objašnjava Rajačić.

Simptomi bolesti na jesenjim kulturama su prisutni, ali se za sada tretmani ne preporučuju

Najranije sorte pšenice polako počinju sa vlatanjem. To je faza kada se pojavljuje prvo kolence. Pšenica sada ubrzano raste, ima dovoljno i toplote i vlage, pa se stručnjaci nadaju da će se biljke oporaviti.

„I uljana repica je pretrpela oštećenja, bez većih izmrzavanja. Ozimi ječam je posejan na približno istim površinama kao i prošle godine – oko 3.800 hektara. U istoj je fazi kao i pšenica. Oporavlja se. Ima dosta listova koje će odbaciti, koji su izmrzli. I takođe, ima izmrzlih biljaka na parcelama. Pred proizvođačima su nega i zaštita posejanih useva i tu bi trebalo da koriste preporuke i savete savetodavaca Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin i Prognozno-izveštajne službe. Simptomi bolesti su prisutni“, kaže naša sagovornica.

Prema poslednjim dostupnim podacima na sajtu Prognozno-izveštajne službe kod pšenice je registrovano prisustvo simptoma sive pegavosti lista pšenice, pepelnice žita i rđe. Kada je reč o ječmu registrovano je prisustvo simptoma mrežaste pegavosti lista ječma, pepelnice žita i sočivaste pegavosti lista ječma. Tokom vizuelnih pregleda, u usevima pšenice i ječma, registrovano je prisustvo položenih jaja žitne pijavice. U narednom periodu, sa povećanjem temperature, očekuje se povećana aktivnost imaga žitne pijavice i intenzivnija kopulacija i polaganje jaja. Za sada se preporučuje samo praćenje biljaka, ali ne i hemijske mere zaštite. Sa bilo kakvim tretmanima treba sačekati da se biljke još malo oporave.