Najveću štetu od grada pretrpela pšenica, kukuruz ponegde ima šanse da se regeneriše

Grad koji je padao u sredu uveče oštetio je poljoprivredne kulture na teritoriji Grada Zrenjanina. U zavisnosti od intenziteta i količine padavina, štete se razlikuju od njive do njive, tako da se još radi na njihovoj proceni. Stručnjaci kažu da se kukuruz, suncokret i šećerna repa nalaze u fazama kada su štete od grada na usevima najmanje, pa ako nije došlo do loma biljaka, postoji mogućnost za regeneraciju sa minimanlnim smanjenjem prinosa. Najveću štetu pretrpela je pšenica jer je u fazi formiranja zrna kada više ne postoji mogućnost regeneracije.

Prema stanju na terenu, iako je padao kratko, grad je bio srednjeg ili jačeg intenziteta, pa se štete na usevima razlikuju od parcele do parcele.

„Grad koji je pao praćen olujnim vetrom naneo je velike štete ratarskim usevima. Kolike su te štete zavisi od toga u kom je intenzitetu led padao i u kojoj su fazi usevi koji su oštećeni. Prolećni usevi su na početku vegetacije, pa se proizvođači koji nisu osigurali proizvodnju najčešće odlučuju za presejavanje. Međutim, odluku ne treba donositi naglo, nego treba sačekati koji dan i uz pomoć stručnjaka i konsultacija odrediti šta da se radi. Štete na usevima su najmanje u najranijim fazama rasta useva. Najbolji primer za to je kukuruz koji može da se regeneriše i da donese rod, jer u fazi od 5 do 7 listova, a mi imamo takav kukuruz na terenu, još nije izneo vegetacionu kupu iznad zemlje. Kod tih kukuruza uglavnom nije oštećen konus rasta gde su začeci budućih listova i stabala i zbog toga postoji mogućnost regeneracije“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Regeneracija moguća kod biljaka koje nisu polomljene

„Štete nisu velike ni u fazi do 9 listova. A to jeste faza u kojoj je sada kukuruz. Ipak, treba naglastiti da je regeneracija moguća kod biljaka kod kojih je oštećena lisna masa tj. ukoliko nije došlo do lomljenja biljaka, već su listovi iskrzani, isfronclani, iskidani… Šećerna repa spada u usev koji je dosta otporan i ima moć regeneracije, najveću od svih ratarskih useva u ovoj fazi. Kod suncokreta je šteta najmanja kada se biljka nalazi u fazi 3-4 para listova, a najveća početkom cvetanja. I suncokret može da se oporavi ako nije došlo do loma stabla“, objašnjava naša sagovornica.

Regeneracija i oporavak biljaka zavise od uslova u kojima su se do oštećenja razvijale.

„Oporavak zavisi od toga kakva je agrotehnika primenjena i u kakvoj su kondiciji usevi. Oni koji su u boljoj kondiciji brže će se regenerisati. Ono što proizvođači mogu sada da urade za useve koji su oštećeni a ostaju na njivama, jeste da ih dodatno prihrane, da ih međuredno obrade i da ih eventualno dodatno zaštite od bolesti. Na usevima oštećenim gradom može se očekivati jača pojava nekih bolesti i na to moramo biti spremni“, ističe Rajačić.

„Prilikom donošenja odluke o presejavanju parcela proizvođači treba da obrate pažnju šta je od hemije primenjeno na tim usevima, jer je kod većine useva zaštita od korova već odrađena. Vremenski period od primenjene hemije je jako kratak, tako da u najvećem broju slučajeva poljoprivrednici mogu da poseju samo isti usev koji je bio već na toj parceli. Uz to, ukoliko se odluče za presejavanje treba da biraju sorte iz najranijih grupa zrenja“, napominje naša sagovornica.

Najveće štete na pšenici

Najveća šteta od grada je kod pšenice.

„Pšenica se nalazi u fazi formiranja zrna. Tu ne može da se očekuje nikakav oporavak biljaka“, kaže Rajačić.

„Pšenica već duži vremenski period trpi zbog nedostatka padavina. Neki delovi regiona su dobili veće količine padavina i u tim delovima pšenica dosta dobro izgleda. Međutim, u delovima gde nije bilo dovoljno kiše vide se posledice. Sada je potrošnja vode najeća, a pšenica je već potrošila veliku količinu zaliha vlage u fazama vlatanja, klasanja i cvetanja. Na nekim delovima se primećuje nedostatak vlage, donji listovi žute, pšenica podgoreva. Prethodnih dana kiša je padala neravnomerno. Ima delova gde je bilo samo 2-3 litre po kvadratnom metru, a ima gde je palo i po 20-30 litara. Trenutno pšenici nedostaje velika količina vode i to može i te kako da se odrazi na prinos. U ovom trenutku ne može da se procenjuje rod, jer je veoma rano. Nadali smo se padavinama, ali njih nema. Slična situacija je i sa uljanom repicom“, objašnjava naša sagovornica.

Iako to mnogi ne čine, poslednjih godina povećava se broj poljoprivrednika koji osiguravaju svoju proizvodnju. Međutim, i dalje se mora raditi na edukaciji i promociji značaja osiguranja.

„U 2017. godini osigurano je bilo 132.000 hektara oranica, dok su prošle godine osigurane površine bile veće od 165.000 hektara. Svoja gazdinstva osiguralo je 30.000 poljoprivrednih proizvođača. Iznos premije povećao se sa 605 miliona na milijardu i 505 miliona dinara. Poljoprivrednici mogu da konkurišu za dodatna sredstva tako da premija dostiže i sto odsto“, kaže Vedrana Ilić, pomoćnica ministra poljoprivrede.

Država subvencioniše premiju osiguranja poljoprivrde u iznosu od 40, pa do 70 posto u Moravičkom, Zlatiborskom, Podunavskom, Šumadijskom i Kolubarskom okrugu koji su najviše pogođeni vremenskim nepogodama. Pojedine lokalne samouprave izdvajaju dodatne podsticaje za ovu vrstu osiguranja.