Ispratili smo februar i verujem zimu, a u taj kofer vas najlepše molim da spakujete sve(spojene)praznike, krsne slave, relax ispred TV-a, gomile grešne hrane, i raspoloženje „svejednomije“. Priznajem, na sve to smo se „navukli“ i prihvatili kao izlazno rešenje kada nam je head of state soapštio da će godina biti teška…Kakav nacionalni bedak. I svi smo horski pitali i sebe i druge : „Može i teže?“. Međutim nismo mnogo to analizirali, pošto kraća, sažetija i efektnija besplatna analiza pored pomenute nije trebala, već smo pomireno prihvatili svakodnevnicu, i jedan broj nas se uhvatio jeftinog marketinga da su Srbi nebeski narod(u prevodu : preživećemo).
The legend of the sky people.
Još par eminentnih prognostičara nadovezalo se na priču o dolazećoj lošoj godini ne bi li nam u startu suzili očekivanja. Sa lošom prognozom okačenom oko vrata kao crvenom ciglom, zakoračismo u novu godinu koja je takva prognozirana kao loša – već u startu delovala otrcana. Kao kad obučete čistu ali ipak pohabanu košulju. I vidi se to, ne može taj second hand da se sakrije… Međutim, kako to biva svake godine, ponese nas ta praznična gužva. Jeste da ne pršti sve od slavlja i veselja, ali nađe se naki lampion, vatromet privatnih razmera, nađe nam se i bogatija trpeza. Praznični dani u Zrenjaninu su protekli u lepom ambijentu, centar je za razliku od prethodnih godina bio vidno bogatije ukrašen, a klizalište je dalo pečat celom utisku. Priznajem, nisam stala ni jednom na tu ledenu ploču, ali jesam svedok oduševljenja i brojnih, pre svega dečijih osmeha. Naravno, bilo je i hejtera koj su, a šta bi drugo, sedeli kući i hejtovali „loše“ rešenje. I tako prođe ceo januar, da bismo skoro u poslednjoj nedelji počeli da se dovlačimo na svoja radna mesta i škole, paradoksalno umorni od prazničnog odmora. E onda nam se, kao sećanje na ružan san vratila prognoza o teškoj godini. Trebalo je da počnemo da živimo (u) realnost(i). I odjednom smo se unervozili, i proizveli enormnu količinu tenzije : kako nadoknaditi propušten, i kako se pripremiti za dolazeći period. 
U tom stanju nas je prekinula zima, ali prava, kao iz slikovnica, samo nije bila tako bajkovita. Naprotiv. -27,4 stepeni prolazilo je kroz kosti kao nož kroz margarin. Preuzimajući nasledstvo loših prognoziranja, ubrzo smo isprognozirali poplave. (Pr)omašili smo, na sreću naravno. Bilo bi lepo da i ekonomisti s početka priče nekad (pr)omaše. Prošlo je i to, sneg se pored trotoara zadržao u malim i prljavim količinama, tek kao podsetnik na sibirske dane. Da, prošlo je i ono nametnuto, i ono prirodno. Sad je vreme da se radi, čist teren za pravljenje rezulata. Za pozitivno razmišljanje i stvaranje, buđenje i napredovanje. Vreme da prognoze ostavimo onima koji za kreiranje istih dobijaju dobru platu. Da ne bismo i mi za slušanje dobili – stres. Hajde da pokažemo za početak sebi, da ovo može biti dobra godina. Mikro plan je deo makro plana. Pokažimo dozu pozitvnog inata i stvorimo više od onog što su nam predvideli sputavajući nas unapred umornim i nerastegljivim okvirima.
.jpg)
Ma ne, nije ovo predizborna nego kampanja dobrog raspoloženja i stvaralačke energije.
Bez obzira na pol i godine. I što je najbolje, ne trebate nikome ništa da potpišete. Osim sebi. Da ćete napraviti rezultat. Ne „računajte“ na druge, računajte na sebe. I izračunajte – svoje bolje sutra!
.gif)
.gif)
