Postati preduzetnik nije ni malo lako. Ulazak u privatni biznis nosi sa sobom brojne rizike. A kada se na ovaj korak odlučite u vreme pandemije, rizik od neuspeha je mnogo veći. Ipak, uz dobu ideju i veru da činite pravu stvar poslovanje može samo da ide napred, kažu Nebojša Filipović, Marijana Berak i Miloš Kesić koji su otvorili firme tokom 2021. godine. Za započinjanje biznisa koristili su podsticaje za samozapošljavanje.
Nebojša Filipović je po zanimanju elektrotehničar automatike. Prošle godine iskoristio je novac za samozapošljavanje i otvorio firmu za proizvodnju nameštaja po meri. Deo znanja stečenog u školi primenio je, kaže, u proizvodnji stolova za šminkanje.
“Ideja o sopstvenom biznisu je uvek bila prisutna u mojim mislima. Ali, nisam bio spreman da iskoračim iz već utabane staze “rada na sigurno” tj. zaposlenja kod poslodavca. 2021. mi je krenula veoma srećno. Dobio sam sina i u toj sreći video sam znak da je vreme da pokrenem sopstvenu firmu. Osećao sam da sam nezaustavljiv i mogu da kažem da me i sada taj osećaj prati. Koliko sam razmišljao o biznisu i koliko sam čekao taj “znak” da pokrenem sopstvenu priču govori i činjenica da sam obuku za samozapošljavanje završio nekoliko godina pre nego što sam postao preduzetnik. Na obuci sam naučio da biznis ideju posmatram na totalno drugačiji način, a sve to zahvaljujući biznis planu. Prvobitna ideja koju sam imao u glavi bila je idealna. Međutim, kada sam je pretočio u biznis plan više nije bila toliko idealna”, kaže Nebojša Filipović, vlasnik firme Fan enterijer.
Pri izradi biznis plana treba biti realan
“Veoma je bitno biti realan u biznis planu. Pre svega zbog vas samih, pa tako i zbog komisije koja odobrava sredstva za samozapošljavanje. Prilikom pokretanja sopstvenog posla ne postoje mala sredstva. Svaki novac je izuzetno bitan. Ja sam dobio 250.000 dinara koje sam iskoristio za nabavku alata i materijala. Naravno, tu je potrebno još mnogo sopstvenih sredstava, a koliko to zavisi od vrste biznisa. Moje mišljenje je da bi efekat samozapošljavanja mogao biti mnogo veći, ukoliko podrška ne bi ostajala samo na toj prvobitnoj pomoći. Firme koje su osnovane uz pomoć sredstava za samozapošljavanje NSZ treba da budu podržane dodatnim sredstvima nakon analize prve poslovne godine. To bi mnogo pomoglo proširenju firme, što znači da bi ona mnogo brže vratila novac državi kroz poreze…”, dodaje naš sagovornik.
U poslovanju značajnu ulogu imaju društvene mreže.
“Osim na sajtu ono što radimo moguće je videti i na fejsbuku, Instagramu, TikTok-u, youtube-u… Osim stolova za šminkanje, radimo i ostali nameštaj po meri – kuhinje, police, plakare, stolice… Moja poruka onima koji žele da pokrenu sopstveni biznis je da kad dobiju „znak“ da to i učine. Mnogo je zanimljivo”, kaže Nebojša Filipović.
Na obuci za samozapošljavanje se uči šta zaista znači biti preduzetnik
Juna prošle godine u preduzetnišvo se upustila i Mirjana Berak. Mirjana je, kaže, majka dvoje dece i vlasnica radionice za izradu figura za torte. Oduvek ju je, objašnjava, zanimao kreativan rad. Kada je pre 11 godina došla na ideju da napravi prvi ukras shvatila je da je to nešto što je ispunjava i čini srećnom.
“Oduvek sam želela da se bavim poslom koji volim. Pošto u našem gradu ne postoji ovakva radionica odlučila sam da pokušam i ne kajem se zbog toga. Posao je kreativan, nije monoton. Svakog dana dobijam novi izazov koji sa zadovoljstvom jedva čekam da ispunim. Dosta dugo sam razmišljala da li da se upustim u privatni biznis. Imala sam veliku podršku porodice i prijatelja. Posle nekoliko godina rada prijateljima i za svoje potrebe, ipak, sam prelomila da krenem. Sada kad mi u radionicu uđu naši najmlađi sugrađani, kada vide svoje omiljne junake na licu im se pojavi iskreni osmeh. Tada znam da nisam pogrešila”, počinje priču Mirjana Berak, iz radionice za izradu figura za tortu Pini Vu.
“Obuka za samozapošljavanje je bila online ali sam dobila sve potrebne informacije od strucnog tima Nacionalne službe za zapošljavanje. Uvek su mi bili na raspolaganju za sva pitanja i nedoumice. Mogu da kažem da mi je obuka koristila jer sam saznala sve što je potrebno za uspešan početak i start mene kao početnika. Dobila sam potrebne informacije za izradu biznis plana i smernice kako on treba da izgleda. Do tada nisam znala mnogo o tome šta znači imati privatni biznis. Nakon završene obuke krenula sam u izradu biznis plana. Napravila sam ga na osnovu realnih pokazatelja i onog što sam mislila da stvarno može da me očekuje u radu. Najviše sam vodila računa da plan bude nešto što je u skladu sa mojim stvarnim očekivanjima”, dodaje naša sagovornica.
Usponi i padovi su sastavni deo privatnog posla
Neizvesnost je jedna od većih prepreka u realizaciji biznis plana.
“Iako nas je situacija sa korona virusom sve poljuljala i pokvarila planove nekako uspevam da se izborim sa troškovima koje moram da platim. Biznis plana nisam mogla da se pridržavam u potpunosti, ali dobar deo sam uspela da ostvarim. Od države sam dobila 250.000 dinara bespovratnih sredstava. Deo novaca uložen je u opremanje lokala, kupovinu alata, deo je ostavljen za plaćanje računa u mesecima koji su dolazili. Pošto je u to vreme došlo do drastičnog povećanja cena materijala i drugih troškova uložila sam dobar deo svog novca čak i više nego što je prvobitno planirano, svakako je mnogo značila pomoć države”, kaže Berak.
“Figure se izrađuju ručno po želji i zamisli naših mušterija. To je naša prednost jer se ljudi uvek vraćaju i preporučuju nas drugima. Epidemija je, kažem, nepovoljno uticala i svaki zastoj zbog nje se odmah odražavao na posao. Nadam se da će u narednom periodu biti više proslava. Samim tim biće povećan obim posla. Najviše me brinu upravo događaji poput epidemije, koji mogu da uspore i unište posao. Niko ne zna šta donosi sutra i kakvo će vreme da dođe. Nadam se da je najgore iza nas”, objašnjava naša sagovornica.
Da bi se započeo privatni biznis bitno je prelomiti i krenuti
I pored mnogo otežavajućih okolnosti koje su obeležile početak njenog posla, Mirjana ima planove za budućnosti.
“Planiram da nastavim lepu saradnju sa dosadašnjim partnerima poslastičarima iz Zrenjanina i zadovoljnim mušterijama. Uvek pomalo da ulažem u alate, opremu i radni prostor jer je i to bitno. Često me zovu ljudi iz drugih gradova u Srbiji. Nažalost, za sad ne šaljem figure poštom, ali želja mi je da proširim prodaju i van Zrenjanina. Za svaki biznis je potrebno najmanje tri godine da se razvije, a po dosadašnjim rezultatima mislim da idem napred. Polako prolazi prva godina poslovanja i zadovoljna sam postignutim”, ističe naša Berak.
“Poruka onoma koji razmišljaju da li da pokrenu sopstveni biznis – bitno je prelomiti i krenuti. Ako je ideja dobra i postoji upornost, uspeh neće izostati… Ne treba odustajati, samo treba ići napred. Da bi se došlo do sredstava kojima država pomaže pivrednike ne treba mnogo vremena, a ni procedura pribavljanja dokumenata nije jako komplikovana. Ova pomoć svakom početniku jako mnogo znači”, zaključuje naša sagovornica.
Izazovi u privatnom bizinisu
U godini pandemije u privatne vode zakoračio je i Miloš Kesić.
“Želeo sam da se bavim izradom dasaka za skejt i unikatnog nameštaja od tvrdog drveta. Takvih radionica kod nas nema, pa sam odlučio da otvorim svoju radionicu. Trebalo mi je vremena da naučim zanat i steknem iskustvo za rad sa drvetom. Tri godine sam radio kao šegrt kod jednog od najboljih majstora u gradu”, kaže Miloš Kesić, vlasnik firme za izradu nameštaja od drveta.
“Pošto se obuka za samozapošljavanje održavala u vreme pandemije, rađena je online. Sav material sa detaljnim uputstvima za obuku bio mi je poslat na mejl koji sam proučavao kod kuće. Obuka mi je bila od velike pomoći. Tu sam naučio sve neophodne informacije o vođenju firme. Za ulazak u privani biznis sam imao vrlo dobru osnovu jer je i moj otac preduzetnik. Od novina za mene su bili E-banking i marketinški plan, a to sam naučio tokom obuke. Na prvi pogled pisanje biznis plana mi je delovalo jako komplikovano, ali sam shvatio da su stvari mnogo jednostavnije. Tokom izrade naročitu pažnju sam posvetio analizi potencijalnih kupaca i analizi potencijalnog tržišta. Za sada se držim plana. Ono što nisam uspeo da ostvarim su manji propusti i trudiću se da ispunim planirano do kraja svoje prve poslovne godine”, kaže Kesić.
Najveća briga preduzetnika je kolebanje cena sirovina
I Miloš je za pokretanje posla od države dobio 250.000 dinara.
“Taj novac sam uložio u manji deo neophodne opreme za rad. Veći deo opreme i materiala sam finansirao samostalno. Pandemija nije uticala na moj rad i razvoj posla, ali me najviše brinu kolebanja cene materijala. Za budućnost imam velike planove, ali za sada idemo malim koracima napred, jer je ovo još početak. Toplo bih preporučio svakome ko to želi da uđe u privatni biznis. Subvencije za samozapošljavnje su odskočna daska za svakoga ko ima velike planove i želi da ostvari svoje snove. Svakako ne treba srljati. Prvo treba napraviti dobar, detaljan biznis plan, istražiti tržište i konkurenciju i biti kreativan i originalan. Kvalitetan i unikatan proizvod će uvek naći svog kupca. Verujem da ako radite to šta volite i ulažete maksimum svog truda, ne možete da pogrešite”, zaključuje na kraju razgovora naš sagovornik.
Fotografije ustupili: Nebojša Filipović, Marijana Berak i Miloš Kesić
© 2022 Sva prava zadržava - Portal I Love Zrenjanin