I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • Univer export
  • Harmonija Zrenjanin
Vesti Zrenjanin

Početnici u biznisu: I pre nego što smo počeli da radimo, morali smo da menjamo biznis plan

Pokretanje sopstvenog posla nikada nije lako. Ali, oni koji odluče da se upuste u privatne vode u vreme pandemije pred sobom imaju dodatni izazov. Mnogi od njih su i pre nego što su počeli da rade morali da menjaju svoje biznis planove. Veruju da ih je pandemija dodatno ojačala.

Svetlana Popović je po struci inženjer hemijske i prehrambene tehnologije. U privatne vode se upustila tokom pandemije, kada je otvorila radionicu za izradu torti i kolača.

“Nakon višegodišnjeg iskustva 23. juna 2020. godine pokrenula sam sopstveni biznis. Nisam se dvoumila da li da učinim ovaj korak, jer sam imala podršku mušterija a, pre svega, porodice koja veruje u mene. Oduvek sam bila kreativna i imala smisao za umetnost, a izrada torti i kolača je jedna vrsta umetnosti. Uz to, pratio me je dobar glas tj. preporuka zadovoljnih mušterija tako da mi nije bilo teško da odlučim čime da se bavim. Početkom 2020. sam zavrsila obuku NSZ gde sam od stručnog tima dobila puno važnih informacija o privatnom biznisu i smernice kako da pristupim izradi biznis plana. Pre toga nisam imala predstavu šta znači baviti se privatnim biznisom, tako da sam svaki savet, predlog i preporuku koju sam tamo dobila sa zadovoljstvom prihvatila”, počinje priču Svetlana Popović, vlasnica radionice za izradu torti i kolača “Cecino slatko ćoše”.

I Taxi Zrenjanin

Svetlana Popović

“Nakon završene obuke pristupila sam izradi svog biznis plana za čiju izradu mi nije bilo potrebno puno vremena jer sam imala dobru obuku i jasan cilj ispred sebe. Od države sam dobila 250.000 dinara. Ovaj novac sam uložila u opremanje lokala i kupovinu alata, kase… Naravno, morala sam da dotiram sredstva i iz svog ličnog budžeta, ali svakako sam zahvalna na pomoći koju sam dobila”, dodaje naša sagovornica.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Biznis plan mora da se prilagođava novonastalim okolnostima

U trenutku kada je registrovala svoju radionicu nije izgledalo da će čitavu prvu godinu poslovati u uslovima pandemije.

„Kao što sam rekla radionicu sam registrovala 23. juna prošle godine. Nisam verovala da će biti ovakva situacija, ovakve okolnosti. Izazov je bio veliki da se izborim sa celokupnom situacijom, ali uspeli smo. Ja nisam mogla da se pridržavam biznis plana, nažalost. Kvalitet je tajna našeg uspeha, jer su poslastice ručno rađene po receptu naših baka, majki, tetki… To su, naravno, mušterije prepozanle i mi smo period loše epidemiolške situacije prevazišli tako što smo uključili proizvode u rashladnu vitrinu i radili po principu za poneti tj. prodaja na parčad“, priča Svetlana.

„Još nemam realnu sliku o celoj situaciji. Ali, nisam se pokajala i nisam imala dilemu da li da pokrenem biznis ili ne. To je bio moj cilj. Višegodišnji rad koji sam htela da krunišem jednom malom radioniciom. Nadam se boljem, naravno. Trenutno me plasi jesen i neizvesna epidemioloska situacija. Ne bih volela da se opet nađemo u nepovoljnoj situaciji jer bi me to usporilo da razvijam svoj biznis. Zbog toga u ovom momentu ne mogu govoriti o planovima za budućnost… Jedino što bih želela je da nas posete svi oni koji do sada nisu, da probaju nase slatkiše i da nam pruže podršku. Poručila bih svima koji se dvoume da li da pokrenu svoj biznis da ne oklevaju. Potrebno je da verujete u sebe i da sledite svoje snove, baš kao što sam ja učinila”, dodaje naša sagovornica.

Obuka NSZ mnogo znači prilikom pisanja biznis plana

Tridesetpetogodišnja Ana Rudnički je po zanimanju master profesor španskog jezika i hispanskih književnosti. Kaže da jako voli da putuje, obilazi nova mesta, čita i pleše salsu.

“Nakon završetka studija sam rešila da se vratim ovde. Pre skoro godinu dana sam otvorila svoj Centar stranih jezika, gde predajem engleski i španski. Posle dugogodišnjeg iskustva u poslu, smatrala sam da je došao trenutak da se osamostalim i prihvatim se nekih većih izazova. Odluka nije bila laka. Dosta dugo sam razmišljala da li da se uopšte upustim u tako nešto i da li ću uspeti da se izborim sa svime. Međutim, imala sam ogromnu podršku porodice i prijatelja, pa sam se ipak odlučila na taj korak. Rešila sam da to bude podučavanje stranih jezika zato što su strani jezici nešto čime sam oduvek želela da se bavim, a rad sa ljudima je izuzetno interesantan i dinamičan. Smatram da se uz njih i sama nekako razvijam i uvek naučim nešto novo”, kaže Ana Rudnički, vlasnica Centra stranih jezika Libertas.

Ana Rudnički sa učenikom

“Obuka za pokretanje posla u NSZ je trajala dva dana i tokom nje smo saznali sve što je bilo potrebno da bismo konkurisali za program samozapošljavanja. Od papirologije koju treba prikupiti, preko predstavljanja različitih oblika poslovanja kako bismo videli koji je najbolji za nas, do detaljnih uputstava u to kako se piše biznis plan i o čemu treba voditi računa. Obuka je bila veoma značajna zato što bi mi bez nje trebalo mnogo više vremena i verovatno neka savetodavna pomoć sa druge strane kako bih uspela sve da izvedem kako sam planirala. Pored toga, dobili smo i mogućnost da se i nakon obuke obratimo za pomoć, ukoliko na bude bila potrebna, za sve što oni mogu da pomognu. To zaista mnogo znači nekome ko je tek na početku”, dodaje naša sagovornica.

Za započinjanje posla prošle godine država je davala 250.000 dinara

Odlukom da se oproba u privatnom biznisu Ana je krenula stopama svojih roditelja.

“Moji roditelji su se dugi niz godina bavili privatnim biznisom, tako da sam imala nekog kontakta sa tim. Ali, nije isto kad nekog posmatramo sa strane i kad smo sami u tome. Na obuci sam naučila kako da napišem biznis plan i koliko je on u stvari značajan za poslovanje, kao i to na koje sve stvari treba obratiti pažnju tokom poslovanja kako biste i klijenti i Vi bili zadovoljni. Nakon obuke, napisati biznis plan nije bilo teško. Tamo su nas uputili u sve detalje. Na nama je bilo samo da ih uskladimo sa našim podacima i računicama. Prilikom pisanja biznis plana mora se voditi računa o svemu da bi on imao smisla. Ne samo zbog konkursa, nego i zbog našeg daljeg poslovanja”, objašnjava Ana.

“Za pokretanje posla sam dobila 250.000 dinara. Novac mi je mnogo značio za opremanje prostora. Kupila sam lap top, stolove, stolice, table, udžbenike i dodatni materijal koji je potreban za rad. S obzirom na to da sam krenula da radim u „doba korone“ nekako je sve bilo drugačije od onoga što sam planirala da će biti, pa mi je trebalo i manje sredstava od planiranog, tako da nije bilo potrebe i za dodatnim ulaganjima”, dodaje naša sagovornica.

Rad od kuće pomogao da firma opstane

Centar stranih jezika počeo je da radi 1. jula. Zbog pandemije Ana je mogla da drži smo individualne časove.

„Moja sreća je donekle što je posao takav da može da se radi od kuće. U periodu kada su bila zatvaranja, kada nismo mogli da radimo posle određenog vremena, postojala je mogućnost online časova. To je s jedne strane dobro jer može da se održi posao. S druge strane postoje ljudi koji ne žele da rade online, jer su već kod kuće i rade svoje poslove online. Imala sam nekoliko komentara „jao nemoj me online, ceo dan sam pred računarom“. Jeste se u tom nekom periodu smanjio broj časova, ali sam mogla da funkcionišem bolje od nekih drugih preduzetnika kojima klijenti moraju da dolaze direktno u lokal“, objašnjava Ana.

„Poslovanje u uslovima pandemije je bio veliki izazov, ali tu tu su mi pomogla ta sredstva koja sam dobila od NSZ, jer sam mogla da ih koristim za plaćanje kirije, za plaćanje doprinosa. Bila su mi potpora u najtežim trenucima kada mi je bio potreban vetar u leđa. Ja sam biznis plan pisala pre korone. U njemu sam planirala grupe u učionici. Zbog pandemije sam redukovala biznis plan, prilagodila ga nekim uslovima. Trenutno me najviše plaši neka nova nepredvidiva situacija. Sa početkom Kovida, svi smo videli kako brzo može da se dogodi nešto što nikako nismo mogli da predvidimo. Tu je sposobnost prilagođavanja veoma bitna. U konkretno ovom slučaju sam uspela da se prilagodim, ali nikad ne znamo šta budućnost može da nam donese“, objašnajva naša sugrađanka.

Posao ne može da se vodi bez plana, ali nekada nije moguće sve do tančina isplanirati

U ovom trenutku naša sagovornica pravi različite planove za budućnost.

“Situacija sa kovidom, u kojoj smo se svi našli nepsremni, nam je pokazala da se ne može sve u detalje isplanirati i izvesti, ali ne možemo ni voditi posao potpuno bez plana. Naravno, sve zavisi i od posla kojim se bavite. Znam neke ljude koji su u potpunosti morali da prekinu sa radom. U mom poslu je to malo laše, bilo je potrebno prilagoditi se situaciji na određeni način, tj. preći na online nastavu, ali, kažem, ipak nisam morala u potpunosti da prekidam sa poslom.  Tako da, da, mogu se praviti planovi za budućnost, ali je potrebno napraviti više opcija i razmišljati o svim rizicima”, kaže Ana.

“Onima koji razmišljaju da li da se upuste u privatne vode mogu da poručim da dobro promisle o svemu. Koje su prednosti i mane sopstvenog posla. Da li su spremni da se upuste u tako nešto i, naravno, da izaberu nešto što vole da rade. Mislim da bez toga ne vredi počinjati. Ako svoje usluge ili proizvode rade kvalitetno, velike su šanse da će uspeti. Samo ne treba odustajati kada se naleti na prvu prepreku”, ističe naša sagovornica.

Preduzetnička radnja je trebalo da pomogne u plasmanu proizvoda od meda u radnje

Toma Nađ, takođe, ima 35 godina. Živi u Perlezu. Po zanimanju je varioc i pčelar.

“Do sad sam se bavio svim i svačim. Pokušavao sam svašta da otvorim i da radim privatno kako bih bio svoj gazda i da ne bih zavisio ni od koga. Živim sa suprugom, a ako Bog da do kraja godine dobićemo i četvrto dete. Biti varioc nije lako. Često zna da bude i previše hladno i previše vruće i zagušljivo. Igrom slučaja sam počeo da se bavim i pčelarstvom i dosta sam dobar u tome. Moj stric se godinama bavi pčelarstvom, tako da imam od koga da učim. Pošto od detinjstva volim insekte i životinje lako sam se prilagodio”, počinje priču Toma Nađ, preduzetnik iz Perleza.

Toma Nađ

“U početku smo supruga i ja pravili različite proizvode od meda i pčelinjeg voska koje mešamo sa  100 posto prirodnim sastojcima kao što su maslinovo ulje, kokosovo ulje, si puter… Od toga smo počeli da pravimo kreme, labelo za usne i ostale proizvode koji su veoma lekoviti i nemaju neželjeno dejstvo. Najpre smo to radili za nas i naše prijatelje. To nam se pokazalo dosta dobro pa smo odlučili da pretvorimo i u biznis. Poljoprivredno gazdinstvo sam registrovao pre 5 godina, a prošle godine sam odlučio da otvorim i firmu da probam proizvode da plasiram u radnje”, dodaje naš sagovornik.

Izazovi koji muče preduzetnike

Kako bi sebi olakšao pokretanje biznisa, Toma je konkurisao za podsticaje države za samozaošljavanje.

“Prijavio sam se za program samozapošljavanja i prošao trodnevnu obuku koja je bila veoma laka i kroz koju možete da vidite da li će vaša ideja biti isplativa. Takođe, možete da vidite šta vas čeka prilikom otvaranja firme tj. koje obaveze imate. Nakon završetka obuke popunio sam biznis plan i predao zahtev. Dobio sam odgovor da mi je zahtev odobren. Otvorio sam firmu i dobio 250.000 dinara. Taj novac sam uložio u vikendicu gde mi se pčele nalaze. Sredio sam prostoriju u kojoj ću vrcati med i pravim prostoriju u kojoj ću imati uslugu inhalacije iz kosnica”, objašnjava Toma.

“Tokom obuke sam naučio razliku između paušalnog oporezivanja, i ovog drugog, pa sam se opredelio za paušalno. U pisanju biznis plana najteže je bilo proučiti konkurenciju, videti njihove nedostatke i koje su moje prednosti u odnosu na njih. Firmu sam otvorio prosle godine u julu i sad u julu planiram da je zatvorim dok se nesto ne promeni. Još ću videti da li ću samo da je zamrznem ili da je skroz zatovornim. Uprkos svemu, nisam se pokajao što sam postao preduzetnik. Naučio sam dosta stvari od kad sam otvorio firmu. Nisam ništa izgubio, a videćeom kako će se dalje stvari odvijati”, ističe naš sagovornik.

Med koj nije potpuno prirodan i dalje se nalazi na tržištu

Pandemija je i te kako uticala na privredu.

“Prošla godina je bila takva kakva je bila. Korona nas je mnogo ograničila. Ja nisam uspeo da firmu oživim i prodajem proizvode preko nje. Uz to, dosta je komplikovano da proizvode kao što su krema ili labelo legalizujem. Ima dosta komplikovanih stvari koje mi trenutno ne dozvoljavaju da to uradim. Brojne radnje kojima sam ponudio moje proizvode već imaju takozvani med, a koji sto posto nije ispravan tj. čist med. Samim tim je dosta jeftiniji tako da mi, manji proizvođači, ne možemo da se borimo sa tim. Meni se ne isplati da imam firmu i sve troškove i obaveze koje idu uz nju. Prinuđen sam, kažem, da firmu za sad zatvorim i nastavim da prodajem proizvode kao što sam to radio pre otvaranja firme. Preko preporuke i zadovoljnih mušterija”, objašnjava Toma.

“Nadam se da će nam država u skorije vreme izaći u susret. Da će zabraniti plasiranje tzv. meda na tržište kako bismo mi mogli da prodajemo lakše čist i prirodan med, a ne da potrošači uzmaju med iz radnje i da na njima piše med, a da nije 100 posto prirodan. Od inhalacije iz košnica očekujem da mi pomogne da se pročuje o meni i mojim proizvodima. Tu uslugu neću naplaćivati, a posetioci će moći da se upoznaju i i vide sve moje proizvode i da se uvere u u njihov kvalitet. Do tada svoje proizvode od meda ću i dalje plasirati preko fejsbuk stranice Prirodni Pčelinji Proizvodi”, zaključuje na kraju razgovora naš sagovornik.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh