Posle 13 godina provedenih u inostranstvu, Momir Rnić junior je odlučio da se vrati u Zrenjanin, u matični klub RK Proleter.
– Posle sezone provedene u Metalurgu iz Skoplja, supruga Aleksandra i ja smo zajedno odlučili da se vratimo u Zrenjanin. Imao sam ponude iz Nemačke, Makedonije i Dubaija, ali jednostavno želim više vremena da provedem sa porodicom i da budem tu dok mi sin odrasta. Ognjen sada ima pet godina, treba da krene u vrtić i zbog toga je pala ova odluka. Proleter sada pravi dobru priču, Arkus liga je izuzetno jaka ove sezone. Četiri ekipe ispadaju, ali mi dobro treniramo i cilj nam je opstanak, ali ako se ukaže prilika za plej – of, pokušaćemo da uradimo nešto više. Atmosfera u ekipi je dobra, a to pokazuje i prva pripremna utakmica sa Kolubarom, koju smo dobili sa 10 razlike – kaže Momir Rnić junior.
Rnić junior je najveće klupske uspehe ostvario igrajući u nemačkoj Bundesligi, gde je osvojio 2 EHF Kupa sa Gepingenom i Kup Nemačke i Super Kup sa Rajn Nekar Levenom.
– Najdraži trofej mi je Kup Nemačke i Super Kup Nemačke sa Rajn Nekar Levenom. To su mi važniji trofeji od evropskih pehara sa Gepingenom, jer je teže osvojiti trofej u Nemačkoj, nego u Evropi. Takođe, jedna od najdražih utakmica mi je kada smo osvojili finale EHF Kupa sa Gepingenom protiv Dankerka. Na tom susretu sam postigao 9 golova. Navikao sam se na Nemačku i taj sistem, mnogo volim tu zemlju, ali sam zbog povrede morao da je napustim. Ipak, drago mi je što sam tada došao u Proleter i što sam ponovo u Zrenjaninu, jer želim svojim znanjem i iskustvom da pomognem da se klub vrati tamo gde je bio.
Naš sagovornik je od ovog leta po treći put u Proleteru.
– Kada sma se povredio u Rajn Nekar Levenu, vratio sam se u Proleter da se oporavim i pomognem da se „crveno – beli“ vrate u elitu. Sada sam treći put u Proleteru. Prošle sezone sam igrao u Metalurgu. Imali smo ekipu za titulu, ali nije išlo sve kako smo planirali i sezonu smo završili na četvrtom mestu. Makedonija je rukometna zemlja, lepo sam dočekan tamo i nosim najlepše uspomene,
Momir junior često na utakmice i treninge dovodi i sina Ognjena.
– Sina često vodim da gleda treninge i utakmice. Moji saigrači su ga zavoleli. Interesuje ga pored rukometa i fudbal. Supruga i ja ga ne forsiramo, neka sam odluči koji sport želi da trenira, ali se ipak nadam da će biti rukometaš. Ponekad šutiram četverce sa njim, vidim da ima talenta. U svakom slučaju bih voleo da bude sportista.
SRBIJA, SLOVENIJA, NEMAČKA, MAKEDONIJA
Momir Rnić junior je počeo da trenira rukomet u desetoj godini, a od šesnaeste godine igra profesionalno rukomet, kada je debitovao u prvom timu Proletera. Sa 18 godina je prešao u Gorenje iz Velenja. Već u prvoj sezoni sa Gorenjem osvaja titulu prvaka Slovenije, inače prvu u istoriji kluba, i stiže do finala EHF kupa. Odigrao je tri sezone za Gorenje, da bi u leto 2010. prešao u ekipu Celja, gde se zadržao samo godinu dana.
Posle Slovenije je 8 godina igrao u najjačoj ligi na svetu, Bundesligi. Nosio je dresove Melsungena (4 sezone), Gepingena (3 godine) i Rajn Nekar Levena (1 sezona). Posle povrede stopala na treningu u Rajn Nekar Levenu vratio se u Proleter i pomogao „crveno – belima“ da se vrate u Super ligu. Prošlu sezonu je odigrao u dresu Metalurga iz Skoplja.
Sa reprezentacijom je osvojio srebro na Evropskom prvenstvu za seniore 2012 godine, a iste godine je nastupao i na OI u Londonu.
– Mislim da smo imali top generaciju, koja je mogla da napravi još mnogo više.
Rukometne utakmice sve ređe gleda na TV – u.
– Malo manje sada pratim rukomet na TV, jer od kad sam dobio sina, živor se okrenuo za 360 stepeni. Supruga i ja smo maksimalno posvećeni njegovom vaspitavanju i imam mnogo manje slobodnog vremena.
Rnić junior sada ima 33 godine i kaže da planira da igra rukomet još dugo.
– Ja uživam u rukometu, ovaj sport i dalje mnogo volim. Ovo su mi 17. pripreme po redu, od kada igram profesionalno rukomet. I dalje volim da treniram, volim da igram… Planiram još jedno 5 – 6 godina da igram, a posle toga ću videti… Verovatno ću ostati u sportu na neki način. O trenerskom poslu još nisam razmišljao, jer je veoma stresan. Možda otvorim školu rukometa za decu – zaključio je Rnić junior.