 (1).gif)
Katarina Mirčov je iz Lazareva i ima dvadeset godina. Student je psihologije u Novom Sadu. Zbog trenutne situacije, kako u svetu tako i u našoj državi, kaže, ima više slobodnog vremena pa je posvećena najviše svojim hobijima. Bas gitaru svira pune dve godine. Takođe, piše poeziju, eseje… Ove godine je završila roman prvenac koji će, nada se, biti objavljen u nekim boljim vremenima. Već neko vreme Katarina je član R’n’R Zone, kluba koji je posvećen rok muzici i svim žanrovima koji su iz nje nastali. Sa Katarinom smo između ostalog razgovarali o tome kako se odlučila da se posveti ovoj vrsti muzike, da li je rok još uvek “živ” u Srbiji, koliko mladi prate i razumeju ovu muziku.
Vi ste u rok klubu u Lazarevu. Kakav je to klub, od kada postoji i ko sve može da bude član?
R’n’R Zona je klub posvećen rok muzici i svim žanrovima koji su iz nje nastali. Klub postoji od 2012. godine i njegovi članovi mogu biti svi koji vole ovu vrstu muzike, što znači da je svako dobrodošao. U moru komercijalizovane muzike koja je zavladala u poslednjih tridesetak godina, okupila se nekolicina entuzijasta odraslih na rok muzici, da bi mladim naraštajima pokazala da postoji nešto drugačije. A sve u nadi da će oni početi da se obaziru na to i da će izgraditi sopstveni stil.
Šta je zadatak članova kluba?
Zadatak članova prvenstveno jeste da se pojavljuju na svirkama. Pored toga, poželjno je da iznose nove ideje i po sopstvenim mogućnostima pomognu u realizaciji istih. Naravno, najvažnije je privući što više mladih osoba.
Svirkama čuvamo rok muziku od zaborava
Na koje sve načine čuvate rok muziku?
Prvenstveno održavanjem rok svirki, ali i afirmacijom neafirmisanih domaćih bendova, najpre onih iz Zrenjanina. Ovim izražavamo i svoj lokalpatriotizam. Od 2018. godine organizujemo i Lazarus festival.
Šta se smatra rok muzikom?
Rok muzika je nastala pod uticajem različitih žanrova kao što su bluz, džez i klasična muzika. Ova vrsta muzike je način izražavanja slobode. Kada je nastao, rok je služio kao medij kulturoloških pokreta i omladinskog bunta protiv politike. Takođe, u ovom žanru se radi i o menjanju socijalnih stavova po pitanju rasnih, polnih, seksualnih i sličnih vrsta diskriminacija. Nakon roka nastala je i punk kultura, progresivni rok, alternativni rok, hevi metal i mnogi drugi.
Da li je, po Vama, izvorni rok propao ili, ipak, nije?
Iako mnogi smatraju da jeste, moj stav je da on i dalje živi, ali u drugom obliku. Samim tim što je rok mnogim žanrovima baza, on nije propao.
Slušaju li mladi danas rok, imajući u vidu šta se sve snima i kakvi se muzički sadržaji nude?
Danas mladi u znatno manjoj meri slušaju rok, što se primećuje po malom broju prisutnih na svirkama. Mislim da je razlog tome nedovoljna osvešćenost prouzrokovana time što je sistem vrednosti degaradiran. Degradiran je time što se mladim ljudima nameće da su materijalne vrednosti najbitnije. Popularni izvođači promovišu poročan način života, površne odnose među ljudima i slično, dok rok muzika izražava najdublje emocije i promoviše slobodno izražavanje volje.
Da li imate prijatelje koji ne vole rok i šta onda slušate kada ste zajedno?
Svi moji prijatelji slušaju neku vrstu rok muzike. Ako ne delimo isti stav po pitanju žanra, ipak uspemo da nađemo kompromis tako što slušamo kultne bendove koje svi volimo (Pantera, Rage Against The Machine, Tool…).
Rok muziku i dalje prate razne predrasude
Da li je bilo pokušaja da Vas neko odgovori od ovog muzičkog pravca?
Odrasla sam u porodici u kojoj se sluša ova vrsta muzike, ali sam naišla na osude zbog slušanja iste tokom školovanja i od strane svog okruženja. Nažalost, još uvek postoje predrasude da ljudi koji slušaju rok konzumiraju narkotike, da su priklonjeni satani, da su nužno protiv vlasti i slično. Lično sam prolazila kroz faze preispitavanja tokom odrastanja, zbog svog muzičkog ukusa, koje su se pojavljivale zbog neprihvatanja u društvu vršnjaka. Uspešno sam ih prevazišla prihvatajući sebe i pronalazeći ljude sa zajedničkim interesovanjima.
Jeste li Vi uspeli nekome da promenite muzički ukus?
Ne mogu reći da sam nekome promenila muzički ukus, ali sam sigurno nekima uspela da proširim vidike usmeravajući ih da poslušaju bendove za koje do tada nisu čuli.
Da li je i kako korona uticala na rad kluba, budući da smo imali zabrane okupljanja, da su ta okupljanja sada sa ograničenim brojem ljudi i uz poštovanje preventivnih mera?
Naravno da je korona uticala na naš rad, jer tokom epidemije nismo održali ni jednu svirku. Lazarus fest koji se tradicionalno održava u oktobru morao je biti pomeren za sledeću godinu. Nismo želeli da pravimo svirke tokom epidemije, čime smo pokazali društvenu odgovornost. Naši planovi su u poslednje dve godine usresređeni na što bolju organizaciju Lazarusa, što podrazumeva dovođenje većeg broja bendova i duže trajanje festivala (dva, do tri dana). Samim tim očekujemo veću posećenost.
Mladi treba da obrate pažnju na tekstove pesama koje slušaju
Osim što volite rok muziku Vi i fotografišete. Šta najčešće fotografišete i koliko su ove dve vaše ljubavi spojive ili nisu?
Najčešće fotografišem svirke. Nekolicina mojih fotografija je objavljena na portalu Helly Cherry. Ove dve ljubavi jesu spojive, ako zanemarimo činjenicu da baš i nisu najisplatljivije. No, to ne znači da ne mogu biti. Planiram da se u većoj meri posvetim sviranju bas gitare, uz mogućnost da sviram u nekom bendu, jer već imam određene ponude. Što se tiče fotografisanja, ono je sada u drugom planu, zbog nedostatka svirki.
Koja bi bila Vaša poruka mladima kada je reč o izboru muzičkog pravca?
Mladi bi trebalo da obrate više pažnje na tekstove muzike koju slušaju. Bilo bi mi drago kada bi shvatili koliko je truda i rada uloženo u rok muziku, za razliku od elektronske, te da ne potpadaju pod uticaj onoga što je komercijalizovano.
Fotografije ustupila Katarina Mirčov
.gif)
.gif)
