Proizvođači ne mogu da budu zadovoljni ovogodišnjim prinosima suncokreta

Najveće površine pod suncokretom nalaze se upravo u regionu srednjeg Banata. Ove godine proizvođači su posejali suncokret na oko 38.000 hektara. Žetva ove uljarice je pri kraju, a poljoprivrednici ne mogu da budu zadovoljni ostvarenim prinosima suncokreta. Niži prinosi posledica su, pre svega, nedostatka padavina.

Raspored i količina padavina su ove godine odlučujući faktor u proizvodnji ratarskih useva. Tu se misli i na vreme kada je bilo kiše i na prostor koji je ona obuhvatala.

“Skoro da ne postoje delovi regiona koji su dobijali padavine u momentima kada su potrebe useva za tim bile najveće. U tako nepovoljnom rasporedu padavina veliki uticaj na prinose imaju kvalitet zemljišta, primenjena agrotehnika, predusev… Strna žita su bolji predusev od kukuruza, suncokreta, šećerne repe jer su manji potrošači vode. Žetva suncokreta se privodi kraju. Ove godine suncokret je posejan na 38.000 hektara, što je nešto manje nego prethodnih godina. Uglavnom suncokret zauzima površine od oko 40.000 hektara i to su najveće površine pod ovom kulturom u čitavoj zemlji”, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

“Prinos suncokreta veoma varira. Isti slučaj smo imali i kod pšenice, a očekujemo variranje prinosa i kod kukuruza. I to ne od regiona do regiona, već od parcele do parcele. Prinos suncokreta se kreće od 1 do 4 tone po hektaru. Najčešće se radi o prinosu od 2,5 do 3 tone po hektaru. Ovo je niži prinos u odnosu na prošlu godinu kada suncokret u proseku rodio oko 3,5 tone po hektaru. Proizvođači ne mogu da budu zadovoljni ovogodišnjim prinosima ni kada je u pitanju bila pšenica, a ni sada u slučaju suncokreta. Očekuje se da prosečni prinosi kukuruza i šećerne repe budu solidni, ali o njima je rano govoriti”, dodaje naša sagovornica.

I kod kukuruza, kao i kod pšenice i suncokreta, prinosi veoma variraju od parcele do parcele

Kombajni su nedavno počeli da žanju i kukuruz.

“Žetva kukuruza je počela za najranije hibride. Kod svih useva momenat žetve određuje sadržaj vlage u zrnu. Trenutno se skidaju hibridi FAO grupe 300, a započeta je i žetva hibrida iz FAO grupe 400. Kao što smo imali veliko variranje prinosa kod pšenice i suncokreta tako će biti i kod kukuruza. Tamo gde su lošiji tereni, tamo su lošiji i prinosi. Za očekivati je da prinosi kasnije budu sve bolji, ali je činjenica da će i jedni i drugi ući u određivanje prosečnih prinosa. Temperatura ide na ruku usevima i svakako da utiče na oslobađanje vlage iz zrna. Prinosi kukuruza variraju od parcele do parcele i za sada se kreću između 4 i 8 tona po hektaru. To je opet uslovljeno količinom padavina, predusevom, primenjenom agortehnikom… Sigurno je da će se sa žetvom kukuruza ući i u oktobar, ali to nije ništa neobično”, objašnjava Rajačić.

“Soja je veoma malo zastupljena kod nas. To je nekih 6.500 hektara, što je 2,5-3 posto setvene strukture. Počela je žetva i najranijih sorti soje. Za sada je rano govoriti o prosečnim prinosima. Prvi otkosi nemaju velike prinose i kreću se od 2-2,5 tone po hektaru, ali i tu očekujemo da će prinosi kasnije biti viši. U pripremi je i vađenje šećerne repe. To je ono što nas čeka tokom septembra i oktobra”, dodaje naša sagovornica.

U toku je setva uljane repice, a zemljište se priprema i za setvu pšenice

Jesen je period u godini kada se završavaju poslovi iz prethodne proizvodne godine, ali i kada se započinje nova proizvodnja. Tako je sada u toku setva uljane repice, a za tri nedelje počeće da teče i optimalni rok za setvu pšenice.

“U toku je setva uljane repice. Zemljište je dobo pripremljeno. Optimalni rok, kada je i najbolje da se uljana repica poseje je do polovine septembra. Oni koji planiraju da zasnuju ovu proizvodnju imali su uslove da dobro pripreme zemljište za setvu. Jako je važno da se ispoštuje optimalni rok setve, jer kasnije biljka može doro pripremljena da uđe u zimu. Naravno, ako nikne na vreme. Samo u tom slučaju biljka postaje otpornija na niske temperature. Za nicanje useva bi sada trebalo da bude kiše. Površinski sloj zemljišta je dosta rasušen i on se uvek osuši, pogotovo kada su ovakve temperature”, kaže Rajačić.

“Svakako se sada razmišlja o pripremi zemljišta za setvu pšenice. Ove godine je bilo dovoljno padavina u kasnijem letnjem periodu, pa se nadamo da se neće ponovoti prošla godina kada su pšenice imale lošiji prinos i lošije su izgledale na zemljištu gde je predusev bio suncokret. Jer je, ponavljam, suncokret veliki potoršač vode, a nismo imali dovoljno padavina”, objašnjava naša sagovornica.

Tokom proizvodne godine koja je pri kraju treba istaći da kukuruz, soja, suncokret i šećerna repa nisu imali mnogo problema izazvanih bolestima i štetočinama.