Poslednjih dana ratari ubrzano skidaju jesenje kulture sa njiva. Kiša koja je padala tokom juna prekinula je žetvu ječma, pa se i ječam i pšenica sada žanju. U toku je i žetva uljane repice. Nedostatak padavina tokom razvoja strnjina odrazio se na njihov prinos. Kvalitet pšenice, srećom, nije umanjen.
Poslednjih dana banatski ratari su u njivama. Prvi usevi u ovogodišnjoj proizvodnoj godini skidaju se sa parcela.
„Žetva pšenice je ovog leta počela na vreme tj. kada su se stekli uslovi, jer sadržaj vlage određuje momenat početka žetve. Ove godine žetva pšenice i žetva ječma se obavljaju u isto vreme. Obično žetva ječma bude 10-14 dana ranije, ali ovoga puta su kiše prekinule započetu žetvu ječma. Poslednjih dana juna, čim su se stekli uslovi, nastavljena je žetva ovog useva i započeta je žetva pšenice. Prinos ječma je 4 do 5 tona po hektaru, što je nešto niže od višegodišnjeg proseka. Pod ovom kulturom u srednjem Banatu bilo je oko 3.500 hektara“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Nedostatak vlage uticao na prinos stnjina
Na manje prinose moraju da računaju i proizvođači hlebnog zrna.
„Padavine su ove godine najvše nedostajale u najkritičnijim fazama razvoja strnjina. Tokom oktobra – nakon setve, tokom zimskog perioda i tokom vlatanja. Jedino su pomogle malo tokom nalivanja zrna. Padavine koje smo nedavno imali nisu toliko značile pšenici koliko su značile prolećnim usevima. Inače, padavine u fazi voštane zrelosti, kada zrno sazreva i otpušta vodu, nisu od koristi za pšenicu. Mogu samo da utiču na smanjenje prinosa, proklijavanje zrna u klasu što je nepovoljna osobina i mogu da umanje kvalitet pšenice. Ove godine, međutim, padavine koje smo imali u junu nisu bile toliko štetne za pšenicu. Nekim pšenicama su pomogle u nalivanju, a za neke je već bilo kasno. Najviše padavina je bilo pri kraju voštane zrelosti, a ne toliko u fazi pune zrelosti, pa se to nije toliko odrazilo na smanjenje prinosa i kvaliteta“, objašnjava naša sagovornica.
Prinosi pšenice manji nego prethodnih godina
Temperature su tokom nalivanja zrna i sazrevanja pogodovale pšenici.
„Žetva pšenice je u toku. Od oko 50.000 hektara, koliko je zauzela ova kultura, do sada je pokošeno 40 posto površina. Kvalitet pšenice je standardni. Nivo vlage je ispod 13 posto, a hektolitarska masa je preko 80. Prosečan prinos je nešto niži. On se razlikuje od parcele do parcele i iznosi od 3,5 do 6 tona po hektaru. To je niže u odnosu na prosečan prinos koji smo imali prethodnih godina. Prošle godine prosečan prinos je bio preko 5 tona po hektaru, a ranije i 6 tona. Ove godine sigurno nećemo imati taj prinos na nivou regiona i biće oko 4-4,5 tona. Veliki uticaj na prinos su ove godine imali kvalitet zemljišta i predusev. Generalno proizvođači ne mogu da budu zadovoljni. Sve do marta pšenica je obećavala mnogo veći rod. Njive su bile pune dobro izbokorene pšenice, ali je tada nastupio period suše. I došlo je do razočarenja“, kaže Rajačić.
„I žetva uljane repice je počela pre nekoliko dana. Ona je, isto kao i pšenica, pretrpela nedostatak padavina u fazama intenzivnog porasta, što je u martu i aprilu. Tada nije bilo padavina, a ono što je bilo u zalihama je potrošeno. Prinosi uljane repice se kreću od 2,5 do 4 tone po hektaru. Jesenas je ovom kulturom zasejano 1.750 hektara“, dodaje naša sagovornica.
Prolećnim kulturama kiša pomogla
I dok u ovom trenutku kiša nije potrebna pšenici, padavine su veoma korisne prolećnim kulturama.
„Kiše koje su pale u proteklom periodu i ove koje su u najavi su od velikog značaja za prolećne useve. One su zaista spasile useve, jer zaliha zimske vlage nije bilo. Temperature su odgovarajuće za razvoj prolećnih useva, jer oni polako ulaze u fazu oplodnje. Idealno bi bilo da poželimo da temperature budu oko 30 stepeni, sa povremenim kišama bez vremenskih nepogoda. U ovom trenutku svi prolećni usevi su u dosta dobrom stanju“, kaže Rajačić.
Veliku glavobolju proizvođačima i ove godine zadaje cena pšenice. Spekuliše se da bi ona mogla da bude oko 17 dinara po kilogramu, što je za ratare neprihvatljivo.
