Slavica Pavanić uzgaja ruže od kojih pravi slatko, eterično ulje, ružinu vodicu

Slavica Pavanić, rođena Pejin, je po zanimanju domaćica. Nakon 40 godina života u gradu, kaže, rešila je da se vrati da živi u rodno selo – Aleksandrovo. Suprug i ona odlučili su da počnu da gaje, objašnjava, njima do tada nepoznate ruže. O kakvim se ružama radi i zbog čega ih ova porodica uzgaja, razgovarali smo sa Slavicom Pavanić.

Uzgajivači ruža se trude da dobiju biljke koje će svojim izgledom biti privlačne i neobične kako bi ih što bolje plasirali cvećarama. Slavica Pavanić i njen suprug, međutim, uzgajaju ruže koje završavaju na trpezi.

“Sa uzgojem ruže Damasch rosa tj. Kazanlik upoznala sam se 2016. godina. Tada je počelo istraživanja o tome šta sve ova ruža može, kao i potraga za sadnicama. I tako počinje ova priča. Zahvaljujući Radosavu Petroviću iz Vrčina koji je imao sadnice ruža Kazanlik 2017. godine smo posadili 3.000 komada ovih ruža na 30 ari zemlje. Kako smo suprug i ja više istraživali tako su nas volja i želja da se ovim bavimo sve više obuzimale. Kroz praksu smo učili i upoznavali ovu ružu, pogotovo dok smo iščekivali prvu berbu i prvu destilaciju, do koje je nakon sadnje trebalo čekati dve godine. Prva berba je bila poseban izazov. Berete cveće ujutru u cik zore, u tišini, uživajući u mirisu ruža i cvrkutu ptica, a znate da je sve u ružičnjaku delo vaših ruku”, počinje priču Slavica Pavanić iz Aleksandrova.

Ruža iz koje se dobijaja eterično ulje, ružina vodica i koja se koristi za slatko, likere cveta jednom godišnje

“Kazanlik je bugarska ruža iz regije Kazanlik. Poreklo joj je iz Persije. Reč je o mirisnoj ruži iz koje se parnom destilacijom dobijaju eterično ulje za parfeme i ružina vodica kao nus proizvod. Ova ruža cveta jednom godišnje i to u maju. Bere se svakog jutra u periodu između 4:30 i 9:30 kada su latice bogate uljem. U početku smo imali želju da iskoristimo zemlju koju smo posedovali i vreme za nešto korisno, a sada je ovo ljubav i posao. Trenutno u ružičnjaku imamo 11.000 ruža iste sorte i boje. Ova sorta ruža nije rezna, ali mirisom i bojom nadmašuje sve do sada meni poznate ruže”, dodaje naša sagovornica.

Kako u svim, tako je i u ovom poslu podrška porodice neizostavna.

“Suprug mi je velika podrška. On je finansijski omogućio ostvarenje mog sna. Takođe, podršku mi pružaju i sinovi. Ljudi iz okruženja su prilazili sa dosta interesovanja i raspitivali su se o sadnji, rezidbi, sorti, proizvodnji, ulaganjima, tržištu… Za sada se pokazalo da vojvođanska zemlja odgovara uzgoju ove sorte ruža. Pod uslovom da se kalem posadi dublje u zemlju i tako zaštiti od mogućih jačih zima. Životni vek ove ruže je i do 50 godina, pod uslovom da se ružičnjak održava zdravim”, objašnjava Pavanić.

“Najveće iznenađenje za sve je bilo pretvoriti latice ruže u slatko, liker, sapun, sirće, sir… I sve to u selu. Posla u ovoj proizvodnji ima isto kao i kod svakog drugog uzgoja – od proleća do jeseni. Udarni period je od polvine aprila do polvine juna. Ruža svojim prirodnim procesom odlučuje kada će procvetati. Ove godine berba je počela 16. maja i trajala je do 16. juna. Cvetovi ruže se nakon branja odmah stavljaju u destilator, iako mogu da opstanu nakon branja do 6 sati. Proces parne destilacije traje od 4 do 6 sati”, dodaje naša sagovornica.

Kazanlik ruže se najviše gaje u Bugarskoj, Turskoj, Iranu, Indiji

Podrška države u ovoj proizvodnji je veoma skromna.

“Kada su u pianju državne subvencije za sada se to svodi na veštačko đubrivo po hektaru, što ne zadovoljava moje potrebe, kao ni kategorija “uzgajivač cveća na otvorenom”. Ali, i pored toga mi idemo dalje”, kaže Pavanić.

Ova proizvodnja je u regionu malo zastupljena.

“U regionu su Bugari na svetskoj razini najveći proizvođači i uzgajivači Damasch ruže. Zatim su tu Turska, Iran, Indija… Ako sam dobro informisana samo kompanija „Sibil“ koja ima Damasch ružu se bavi njenom obradom i proizvodi likere. Za eterična ulja ne znam. Ista ruža na različitim lokacijama daje različitu notu eteričnom ulju i ružinoj vodici. To zavisi od klime, sastava zemljišta… Zbog toga mi proizvođači ne bi trebalo da se posmatramo kao konkurencija jedni drugima, a imamo bogatstvo u rukama. Suprug i ja želimo da povećamo parcele pod ružom. Kao i da našu banatsku Damasch ružu ozakonimo kao naše nacionalno blago koje će od sada pa za uvek biti tu”, ističe naša sagovornica.

“Proces proizvodnje kod nas kreće od sadnje sadnog materijala koji nabavljamo od sertifikovanih proizvođača. Zatim sledi kalemljenje sa iskusnim kalemarima i na kraju dolazi prerada do finalnog proizvoda. To su eterično ulje, ružina vodica i slatko od ruže. Ono je baza i za druge ukuse. Recept za slatko od ruža je iz kuvara iz 1957. godine, ali sam ga ja prilagodila mom ukusu i načinu pripreme”, objašnjava Pavanić.

Prerađevine od ruže kupuju oni koje privlače novi i neobični proizvodi

Pavanići do sada nisu prodavali sveže ubrane cvetove ruže, već samo gotove proizvode od ove biljke.

“Za sada nismo imali upit ili potražnju za sveže ubranom ružom. Čak i da je bilo upita moram da kažem da ne bi bilo tako jednostavno u roku od 4 sata ubrati i transportovati cvetove na određeno lokaciju. Kada izlažemo naše proizvode osim prikazivanja eteričnog ulja imamo i degustaciju proizvoda. Naši kupci su podjednako i muškarci i žene. Koga priča o ruži, kao nečem novom, privuče on priđe, proba proizvode i eventualno ih kupi po volji i u skladu sa mogućnostima. I to je sasvim u redu. Nadam se da će naši sinovi nastaviti posle nas ovu našu priču. Dobro naučen i uhodan posao. Iza sebe ćemo ostaviti bogatstvo našeg porekla koje može da osvoji svet, ali ostaje tu”, kaže naša sagovornica.

Slikanje kao hobi, kada u ružičnjaku nema posla

Osim što se bavi proizvodnjom i preradom ruža Slavica Pavanić ima i hobi kojem se posvećuje kada nije u ružičnjaku. A to je slikanje.

“Godine 2006. počela sam neke svoje želje i osećaje da prenosim na platno. To je nešto što je viđeno mojim očima, a bez ikakvog pretodnog znanja o crtanju i tehnikama povedena mišlju da će zbog rođenja u ravnici na slikama biti polja, livade, suncokreti… Međutim, kako sam 40 godina živela kraj mora to me je povelo u drugom pravcu, pa se na mojim slikama mogu naći i cveće, balerina, voće… Kad mašta krene skica se brzo napravi. Tehnika uljanim bojama traži strpljenje kako bi se boja osušila i kako bi mogao da se nanosi sloj  po sloj. Tako da slikanje nekada zna da potraje dok slika ne bude završena”, objašnjava Pavanić.

“Radove do sada nisam izlagala, iako sam imala prilike za to. Iz zdravstvenih razloga nisam uspela postavku da izložim u galeriji u Splitu. Slikama sam uglavnom popunila zidove stanova sinova. Neke radove sam poklanjala. Nešto je i kod nas u Aleksandrovu. Ima i dovršenih i nedovršenih radova. U zimskom periodu će, svakako, biti više vremena za ovaj hobi”, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.