Posle pet sjajnih godina u Francuskoj, Bojan Davidovac je odlučio da se vrati u KK Proleter. Ova vest je odjeknula kao bomba u košarkaškoj javnosti, a rođeni Zrenjaninac to objašnjava lakonski: „Volim ovaj klub i volim ovaj grad!“.
Zbog čega si odlučio da se vratiš u Zrenjanin?
– Zato što mislim da su se konačno stvorili uslovi da se napravi dobra košarkaška priča. Mislim da su košarka i fudbal dva sporta, koji se najviše prate u Srbiji i da Zrenjaninu treba da se vrati oreol košarkaškog grada. Jedan od presudnih momenata da donesem ovu je svakako poziv šefa stručnog štaba KK Proleter, Stefana Atanackovića.
Stefan Atanacković je tokom igračke karijere bio tvoj protivnik, ali i saigrač?
– Jeste. Bili smo saigrači u KK Proleteru i Vršcu. Pre toga, ja sam igrao u Meridiani, a on u Metalcu iz Valjeva. Tada sam igrao protiv njega u kvalifikacijama Kupa Radivoja Koraća, kao i u ligaškim utakmicama. O njemu mislim sve najbolje. Bio je sjajan, pametan igrač, koji zna košarku. Sada to svoje znanje prenosi na mlade košarkaše. Zbog svega toga, ja mu dajem veliku podršku.
KK PROLETER JE SPREMAN ZA NEŠTO VIŠE
Bez obzira na poznanstvo sa Atanackovćem, tvoj povratak u KK Proleter je ipak predstavljao veliko iznenađenje?
– U Francuskoj su mi uvek vrata otvorena. To je prelepa zemlja, odlično organizovana. Ipak, nisam mnogo razmišljao kada sam dobio poziv iz KK Proleter. Volim ovaj klub, volim ovaj grad i spreman sam da pomognem da klub ode na jedan viši nivo.
Kako su reagovali u tvom klubu u Francuskoj, Trambleu (Tremblay)?
– Bio sam tamo tri godine, bilo je sjajno. Nudili su mi novi ugovor, ali se pojavio Proleter i prihvatio sam ponudu, jer verujem da ćemo ovde zajedno napraviti dobru priču.
U Francuskoj si proveo ukupno pet godina, igrajući za nekoliko klubova u različitim rangovima?
– Otišao sam prvo u Nant, gde sam odigrao jednu sezonu u Drugoj ligi. Tamo sam bio među prvih pet strelaca Druge lige. Kasnije sam igrao i u trećoj i četvrtoj ligi. Interesantno za Francusku je da tamo možeš da zaradiš veći novac i u nižem rangu. Uvek sam igrao u klubovima, koji su se borili za plej – of i koji su imali veći budžet od mnogih ekipa u višim rangovima. Ima mnogo igrača iz Srbije, Litvanije, Amerike… Mnogo ulažu u košarku. Drago mi je što sam tamo ostavio dobar utisak i što su mi vrata uvek otvorena. Ja i dalje sarađujem sa nekim trenerima i klubovima iz Francuske.
OBIŠAO SVE MUZEJE U PARIZU
Gde ti je bilo najlepše?
– Bio sam odlično prihvaćen u Francuskoj. Mislim da su Srbi tamo odlično prihvaćeni, a posebno sportisti iz naše zemlje. Najlepše mi je bilo u Parizu. To je savršen grad. Moja supruga Nevena, koja je takođe Zrenjaninka, voli da posećuje muzeje. Mislim da smo zajedno obišli sve muzeje u Parizu! Lepo mi je bilo i u Nantu, na obali Atlantika. Sve je bilo odlično, nosim samo lepe usmene iz Francuske.
Da li si dobro savladao francuski jezik?
– Na žalost, nisam. Imao sam malo slobodnog vremena, jer sam pored redovnih treninga u klubu, radio i kao individualni trener sa perspektivnim momcima, koji su igrali u višim ligama od mene. Oni su dobro govorili engleski, pa nisam imao preterano vremena, a ni potrebe da idem časove francuskog.
PONOSAN NA BRATA
Kako je biti rođeni brat mnogo poznatijeg Dejana Davidovca, koji je ostvario vrhunsku karijeru u dresu Crvene zvezde?
– Sjajno je biti Dejanov brat. Jako sam ponosan na njega, na ono što je postigao uz veliki rad i trud. Među nama nikada nije bilo zavisti. Postoji zdrav rivalitet, od malena, u smislu da smo jedan drugom podrška, podelimo neko iskustvo ili neki dobar savet. Verovao sam da će uspeti da dogura visoko, jer je uvek posedovao vanserijski talenat i smirenost u prelomnim momentima. On je pravi sportista, kako na terenu, tako i van njega.
NE IGRAM BASKET PROTIV DEJANA
Kada ste poslednji put odigrali basket, jedan na jedan?
Mi smo igrali košarku jedan protiv drugog, kada sam ja bio u Vršcu, a on FMP – u. A basket… Igrali smo davno, kada smo bili klinci. Od kada smo postali profesionalci, više volimo da provedemo vreme na nekom dobrom druženju, nego da razmišljamo o poslu, odnosno o sportu i košarci. Ja pratim njegove utakmice , razmenjujemo iskustva tokom sezone, ali kada dođe leto, prestaje priča o košarci.
DIVNO JE BITI TATA
Nedavno si postao otac. Kako se snalaziš u novoj ulozi?
– Sin se zove Lazar, sada ima mesec i po dana. To je nova uloga u mom životu, jedno sjajno iskustvo. Nemam više toliko vremena za neke druge stvari, koje sam voleo da radim, ali se dobro snalazim i srećan sam zbog toga – dodao je Bojan Davidovac na kraju razgovora za Ilovezrenjanin.
.gif)
.gif)
