 (1).gif)
Malo slikovito mesto nadomak Zrenjanina, Lukino Selo sa svega stotinjak stanovnika i tek nešto više od 2 ulice, deli sudbinu mnogih sela u Srbiji. Sve je praznije.
Taj neveseli trend ipak se malo promenio, nadamo se i na neke duže staze, tokom poslednje krize sa korona virusom kada se iz većih gradova i stanova bežalo u bilo šta što ima dvorište i baštu. Svoj mir ovde je davnih dana pronašao i naš sugrađanin Ištvan Juhas. Ispočetka je kupio kućicu koja će mu služiti za vikend roštilj ali su vremenom i on i supruga uvideli da mu je tu mnogo lepše i zgodnije nego u gradu. Razlog za našu posetu i intervju sasvim je druge prirode i desio se slučajno kao što slučajno ovim mestom prođu oni koji se zapute na Carsku Baru ili neku obližnju destinaciju i onda zbog predivnog murala na Ištvanovoj kući zastanu na čas dva.
Upravo takvih umetničkih dela gospodin Juhas napravio je tokom 50-tak godina nebrojeno i danas kaže da ih se 70% više ne bi ni setio gde je naslikao.
.jpg)
Na murale sa Juhasovim potpisom nailazimo na mnogim gradskim zidovima pored kojih prolazimo svaki dan.
Od svojih slika, kaže mogao je lepo i da zaradi ali i veliki broj je poklonio i pojedincima, prijateljima, ustanovama ili firmama u kojima je radio. Poklanjao ih je i manastirima i katoličkim hramovima širom Srbije te se upravo zato, kaže, na koju god stranu uputi uvek oseća kao kod svoje kuće. – Najsrećniji si onda kad osećaš da nešto lepo nekome možeš da daš, pokoloniš – sažeo je Ištvan u jednu rečenicu jedan od razloga zbog kojih se bavi slikarstvom. O slikarstvu koje mu je donelo toliko radosti u životu razgovarali smo jednog poslepodneva upravo u idiličnom i mirnom mestu, Lukinom Selu.
.gif)
.gif)
