Tokom vanrednog stanja koje je sada iza nas kao neki ružan san, ljudi su se na sve moguće načine trudili da osmisle i ispune vreme u izolaciji.
Nešto malo lakše bilo je onima koji imaju kuću, dvorište i baštu ali to samo po sebi nije moralo da znači prednost u odnosu na stanare u zgradama ukoliko se samo sedelo skrštenih ruku.
Upravo jedan takav primer zabeležili smo u našem slikovitom Belom Blatu u porodici Šagzin, od prošle godine našim novim komšijama, koje je životni put od Mongolije, Moskve i Amerike skrasio upravo u ovom mestu.
.jpg)
– Od početka izolacije sam uvideo da će biti jako dosadno da samo sedimo u kući, zato sam rešio da kupimo više vrsta životinja kojima ćemo ispuniti naše dvorište. Budući da zbog prirode mog posla kojim se bavim obično spavam do 11, sada moram da ustajem u 6 da bih nahranio, jariće, prasiće, živinu i zečeve. To mi ne pada teško mada mi se desi da „spavam“ dok ih hranim – malo u šali, malo u zbilji kaže Bulat Šagzin glava porodice.
– Deci sve obaveze oko životinja takođe ne padaju teško, mada je to njima zasad samo igra ali u svakom slučaju korisna.
Bulat Šagzin se sa svojom porodicom doselio u Belo Blato prošle jeseni, od početka je u sjajnim, obostrano interesantnim odnosima sa komšijama, a svi zajedno razmenjuju iskustva i korisna znanja. Takva atmosfera i način života opredelili su ga da u ovom mestu ostane na „neodređeno“.
.gif)
.gif)
