Da bi neko bio human ne mora nužno da bude bogat. Naprotiv. Praksa je pokazala da u većini slučajeva dobra dela čine oni koji nemaju mnogo. Za humanost nikada nismo ni previše mladi, ni previše stari. To je dokazala i naša sugrađanka Mattea Ballani koja ima samo 9 godina. U poslednje dve godine organizovala je više humanitarnih akcija za pomoć deci. Svojim postupcima motivisala je i vršnjake da zajedno prikupe novac kako bi drugima pomogli. Takođe, da bi usrećila one kojima je podrška u životu veoma bitna odrekla se svojih rođendanskih poklona. Zbog svega što je do sada činila Mattea je dobila nagradu za mladog filantropa za 2019. godinu koju dodeljuje Fondacija Trag.
Mattea je učenica četvrtog razreda OŠ “Servo Mihalj” u Mužlji. Odličan je đak. voli da čita. Tečno govori srpski i italijanski, jer joj je otac Italijan, kao i mađarski. Želja joj je i da nauči francuski i nemački. Ova mlada sugrađanka je od svoje treće godine bolovala od retke bolesti – reumatskog dečijeg artritisa, zbog čega je često bila u bolnicama. Tako do svoje sedme godine nije imala prilike da rođendan proslavlja sa drugarima. Ali, kada je prvi put napravila veliko slavlje odlučila je da se posveti humanitarnom radu o čemu svedoči i osvojena nagrada.
Mattea je do sada organizovala i sprovela akciju obnove ormara na Odeljenju pedijatrje u zrenjaninskoj bolnici. Prikuplja i donira PET ambalažu lokalnom azilu za životinje. Prikupila je novac za nabavku logopetskog seta. Garderobu, školski pribor i sve ostale poklone koje je dobila za svoj 9. rođendan ova devojčica je donirala deci bez roditeljskog staranja koja se nalaze u Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, a koja su bila njeni gosti na istom slavlju. U toku 2019. godine Mattea je imala više od 60 volonterskih sati.
Mattea je uzor mnogim generacijama
Kako si došla na ideju da se baviš humanitarnim radom?
Mattea Ballani: Posle sedmog rođendana smo sedeli i gledali poklone. Dobila sam zaista puno poklona jer je to bio prvi veliki rođendan koji sam pravila. Rekla sam mami da tu ima previše garderobe za mene i da neću stići sve to da nosim. Objasnila sam joj da bih želela da je poklonim onima koji nemaju dovoljno. Mama se složila i tako smo uradile, iako mi je objasnila da nije lepo poklanjati ono što se dobije na poklon. Ipak, shvatile smo da svako pravilo ima izuzetak.
Šta si sve do sada radila kada je reč o humanitarnom radu?
Sa drugarima iz škole skupljamo hranu za napuštene životinje, a ja skupljam i PET ambalažu koju uspevamo da zamenimo za hranu za životinje u azilu.
Kako su na tvoju odluku reagovali tvoji roditelji, a kako drugari?
Mattea Ballani: Uvek kada poželim nešto da uradim ispričam prvo mami i tati. Oni me uvek podrže jer sam od njih naučila kako mogu da pomognem drugima. Drugari su uvek tu, zajedno sa mnom, da zajedno sve ideje ostvarimo. Bez njih ništa ne bi bilo moguće.
Nagrada kao vetar u leđa daljem humanitarnom radu
Šta si u stvari zaista želela da postigneš ovim svojim postupcima?
Mattea Ballani: Želela sam da svima pokažem kako možemo nešto da uradimo jedni za druge. Da ništa što damo od srca nije malo. I zagrljaj je veliki kada nas neko zagrli kad smo tužni.
Da li si zadovoljna kako je do sada sve prošlo?
Mattea Ballani: Jesam, prezadovoljna. Svaki put se iznova radujem, jer davanjem najviše dobijamo.
Nedavno si i nagrađena za to što radiš. Šta za tebe predstavlja ta nagrada?
Mattea Ballani: Podršku. Ona ne znači da ću sad prestati da radim ono što sam do sada radila. Znači da ću se truditi kao i do sada da dam sve od sebe.
Da li ćeš nastaviti da se baviš humanitarnim radom?
Mattea Ballani: Naravno, u planu nam je proslava desetog rođendana, ali je samo malo odgođen zbog svega što se dešava.
Koja je tvoja poruka drugarima?
Mattea Ballani: Zahvalila bih im se za sve što su do sada zajedno sa mnom uradili.
Gorjana Ballani: “Ponosna sam na to što Mattea radi”
Kako ste reagovali kada Vam je ćerka rekla da bi da pomogne drugoj deci i da želi da pokloni svoje rođendanske poklone?
Gorjana Ballani: Nismo bili iznenađeni. Jednostavno to je ona. Bilo je pitanje trenutka kada će izgovoriti želju i krenuti da dela, jer se želja kao takva – da pomogne drugima, oduvek u njoj ogledala. U načinu na koji se ophodila prema drugarima, prema slabijima od sebe, prema onima kojima je pomoć iz bilo kog razloga bila neophodna. Načinu na koji je podsticala i hrabrila drugo i koliko se daje svojoj okolini.
Vi ste, kao roditelji sigurno, zaslužni što se Vaša ćerka bavi humanitarnim radom. Na koji način ste je vaspitali da dođe do takve odluke?
Gorjana Ballani: Deca se vaspitavaju primerom. Zaista smo se trudili da oseti i spozna lepotu davanja. Ali, verujte mi da deca poput nje vrlo brzo počnu nas da uče koliko nam malo treba da bismo zaista pomogli i nateraju nas da budemo bolji ljudi. Nauče nas koliko je važno da uvek mislimo na druge i da im pomažemo čak i ako nemamo mnogo.
Kako Vi gledate na Matteinu nagradu?
Gorjana Ballani: Iskreno sam ponosna jer mi je dala uvid koliko zaista dobro delo može daleko da se čuje i koliko srca da dotakne. Smatram da je ovo za nju dodatni vetar u jedrima da nastavi putem kojim se svakako kretala.
Šta bi bila Vaša poruka i drugim roditeljima i drugoj deci?
Gorjana Ballani: Poruka roditeljima je da ponekad stanu i pogledaju svet dečijim očima. Kod njih ništa nije toliko malo da ne može da se podeli. Mislim da je to jedna od velikih mudrost tih malih velikana, koju često mi odrasli previdimo.
Fotografije ustupila Gorjana Ballani
.gif)
.gif)
