Opština Žitište planira da kupi parcelu na Zlatiboru ili Divčibarama na kojoj bi izgradila ugostiteljski objekat. Da bi se ovaj plan ostvario, neophodno je, objašnjava predsednik opštine Mitar Vučurević, prodati objekat koji opština poseduje u Bijeloj u Crnoj Gori. Ukoliko za objekat na moru ne bude dobijen adekvatan novac, opština Žitište neće ulaziti u projekat na jednoj od dve srpske planine.
Poznato je da opština Žitište svake godine zaslužne građane šalje na nagradno letovanje. Odluka da opština otuđi objekat u Bijeloj u Crnoj Gori izazvala je niz komentara i negodovanje dela stanovnika Žitišta. Naime, na Sednici koja je održana 31. januara ove godine odlučeno je da se pokrene postupak pribavljanja nepokretnosti na Zlatiboru ili Divčibarama prikupljanjem pisanih ponuda. Ponuda se odnosi na parcelu površine od 1.500 do 2.600 kvadrata na kojoj bi opština izgradila ugostiteljski objekat.
“To je uslovna odluka. Najvažnija je odluka o prodaji objekta u Bijeloj. Nema rešavanja jednog bez drugog. I sami vidite da se u Crnoj Gori dešavaju neke stvari i da situacija nije na zavidnom nivou. Do sada se nisam mešao u funkcionisanje odmarališta u Bijeloj. Već sam nekoliko puta rekao da je taj ugovor katastrofalan po opštinu Žitište. Svi mi, pa i ja sam od svoje 12-te godine bio korisnik odmarališta u Bijeloj, ali nikada besplatno. Mene kao predsednika opštine je zateklo sve i svašta. Vreme je da se naš objekat sa crnogorskog primorja, iz države koja nije Srbija, preseli u Srbiju. To je vrlo prosto i jednostavno. Za novac koji bismo mogli da dobijemo tamo za 430 kvadrata, ovde može da se napravi objekat od 1.000 kvadrata. Reč je o ugostiteljsko-turističkom objektu koji bi bio na zavidnom nivou u kategoriji hotela 3 zvezdice”, kaže Mitar Vučurević, predsednik opštine Žitište.
Opština Žitište želi da sagradi ugostiteljski objekat sa maksimalno 30-ak soba
“Nama novac od odmarališta u Bijeloj ne treba. Mi svoje obaveze servisiramo redovno, investiramo podjednako u sva naseljena mesta opštine Žitište. Nije predmet prodaje da se pare uzmu. Ovo je jedna kolektivna odluka, nije ničiji hir. Ukoliko za objekat u Bijeloj dobijemo adekvatan novac mi ćemo ga prodati. To je veoma star objekat. Mnogo je manji u odnosu na ono što bi bile potrebe. Normalan kapacitet tog objekta je 30 ležaja i opet je to gužva. Hoćemo da uradimo jedan ozbiljan turističko-ugostiteljski objekat sa maksimum 30-ak soba i ostalim pratećim objektima. Ako možemo za to da dobijemo pare onda bismo to uradili. Ako ne, naravno nećemo prodati objekat u Bijeloj. Nećemo to da radimo po svaku cenu”, objašnjava naš sagovornik.
Objekat koji bi gradila opština Žitište bio bi dat u zakup
Iako se u prvom trenutku razmišljalo o izgradnji objekta na Zlatiboru ili Divčibrama, sve je izvesnije da bi nov objekat mogao da se gradi u okolini Valjeva.
“Divčibare su na nepunih 200 kilometara. To je malo više od dva sata vožnje. Objekat bi bio pristupačan svima. Mora da bude komercijalnog karaktera. To više nije onaj period kada je sve bilo naše i verovatno će objekat ići u zakup. Dosadašnja iskustva su takva da ono što je opštinsko na kraju godine donosi debeli minus koji treba da pokrivamo. Nama ne trebaju velike pare od toga, ali nam treba da bude zastupljen interes građana opštine Žitište. Na prvom mestu starijih osoba. Vidim da svi naginju ka Divčibarama. Zlatibor je postao nešto što nije za sve stanovnike Republike Srbije, zbog cena koje nisu za svačiji džep. Moramo da vidimo šta grad Valjevo može da nam predloži, a šta je nama interesantno”, kaže Vučurević.
“Dosadašnji odnos prema imovini opštine Žitište mora da se promeni. Mi smo među prvim lokalnim samoupravama u Srbiji uspeli da vlasništvo Republike Srbije prevedemo u vlasništvo lokalne samouprave. Vlasnik objekta u Bijeloj je bila Republika Srbija, a korisnik Predškolska ustanova. Mi smo uspeli da uknjižimo vlaništvo opštine Žitište. Državna revizija je posetom 2018. godine prvo pitala kako smo to uspeli da uradimo. Mnogo truda smo uložili da to uradimo. Kakve će povoljnosti biti u ovom objektu za stanovnike Žitišta, zavisi od tendera. Ja sam za to da objekat uz rigoroznu kontrolu bude dat u zakup. Ali, ne zakup kao što je sada u Bijeloj. Mi na godišnjem nivou trenutno prihodujemo od tog objekta 9.000 evra. Izvinite, ali to je jako malo. Ja godinama letujem u Dobroti. Tamo postoji jedan restoran od 100 kvadrata koji plaća zakupninu 3.800 evra mesečno”, objašnjava naš sagovornik.
Čak i ako se proda objekat u Bijeloj, svi koji su uspešni će i dalje ići na letovanje na more o trošku opštine
I ako se bude prodao objekat na moru, zaslužni stanovnici Žitišta neće ostati bez letovanja, uverava Vučurević.
“Svi oni koji su bili uspešni, a koje je opština nagrađivala za letovanje će i dalje imati sve kao do sada. Neće ići na Divčibare, ići će na more i dalje. More u toku leta neće izostati. Videćemo gde će ove godine deca ići. To zavisi od toga kako će se situacija odvijati u Crnoj Gori. Ali, tu su Grčka i ostala primorja. Svi oni koji su zaslužili, po kriterijumima opštine Žitište, da budu nagrađeni u odnosu na ono kakve su rezultate ostvarili, će i biti adekvatno nagrađeni. Morem. Ne planinom, nego morem. To izostati neće. Samo neće ići u Bijelu, nego na neku drugu destinaciju”, objašnjava predsednik opštine Žitište.
“Kada je u pitanju učenički i studentski standard i pomaganje deci bilo kog uzrasta, roditeljima sa finansijskim poteškoćama, svima kojima je preko potrebna pomoć, opština stoji iza njih i stajaće. Ne može to da bude neki basloslovni novac, ali iz iskustva vam kažem da sve uspešne šaljemo na letovanje od 10 dana. Prve godine smo imali situaciju da je od 30 njih desetoro odustalo, jer nisu imali novac da provode vreme tamo, iako su im smeštaj i hrana bili plaćeni. Onda smo odlučili da u vrednosti od 10 evra dnevno damo ljudima novac, što je 100 evra po osobi, a kako bi oni tamo mogli da popiju sok, kupe kolač, sladoled”, kaže naš sagovornik.
Opština Žitište nije prva opština iz Srbije koja otuđuje nepokretnosti u Crnoj Gori.
“Vlada Vojvodine otuđuje hotel, takođe, u Crnoj Gori u Igalu. U Prčnju je Inđija imala objekat i ona je to prodala. Zašto mi svoj turističko-ugostiteljski potencijal ne bismo preselili u Srbiju?”, pita na kraju razgovora Mitar Vučurević.
.gif)
.gif)
