Šta je „nervni slom“ i kako se iz te situacije uspešno izlazi?

„Nervni slom“ je često upotrebljivan izraz u današnje vreme, iako bi verovatno mali broj ljudi znao da kaže pravu definiciju tog stanja. Ako nam član porodice, prijatelj, kolega sa posla, kaže kako je „danas dobio nervni slom“, vrlo verovatno je da ćemo pomisliti da je baš danas u njemu nešto „puklo“. Međutim, prava definicija nervnog sloma daleko je od vremenske odrednice „danas“. Nervni slom ne podrazumeva nikakav vrhunac trenutne nemogućnosti i nemoći da se čovek izbori sa određenim problemom, već obuhvata čitav jedan period koji prethodi, a koji na kraju može dovesti i do takozvanog pucanja.

– Ljudi često koriste neke reči, a da pritom ne znaju njihovo pravo značenje. Nervni slom je skup simptoma i znakova, nije reč o trenutku. To je dugotrajna stresna situacija. Nervni slom predstavlja odraz dugotrajnog trpljenja neke stresne situacije iz koje čovek nije u stanju da se pomeri, da je razreši, i to dovodi do poremećaja funkcionisanja celog organizma. Kada to kažem, onda mislim i na fizičko i na psihičko stanje, kaže dr Vesela Jašin Laletin, šef Dnevne bolnice na odeljenju Psihijatrije u zrenjaninskoj Opštoj bolnici „Đorđe Joanović”.

Ljudi su u današnje vreme često pod stresom. Promenio se ritam života, zavisni smo od savremenih tehnologija, ubrzane modernizacije. Sve je to dovelo do toga da radno vreme više nije osmočasovno i da nemamo vremena za rekreaciju, zabavu, odmor i san koji nam je najneophodniji. U takvom ritmu možemo da budemo izvesno vreme, dok organizam ima snagu. Nakon dugotrajnog iscrpljivanja, organizam počinje da se buni.

– Verovatno svi možemo da izdržimo da funkcionišemo tim jakim tempom neko vreme, međutim, kada je nešto dugotrajno, i ponavlja se iz dana u dan, traje mesecima pa i godinama, naše telo počinje da reaguje. Dolazi do pada imuniteta, skloniji smo infekcijama, osećamo bol u mišićima najčešće u vratnom delu kičme i ramenom pojasu, javlja se trnjenje ruku, a kod nekih i otežano disanje, bol u grudima, nesanica, glavobolja, lupanje srca, preznojavanje, bolovi u stomaku, dijareja ili zatvor, smanjen ili pak pojačan apetit. I to se sve vrti u jednom začaranom krugu koji se sve jače sužava oko čoveka. Ljudi su zbog navedenih simptoma skloni da obilaze lekare specijaliste od ortopeda, reumatologa, kardiologa, do fizijatra, ali sve je to zapravo posledica smanjenja funkcije organa i organizma. U jednom trenutku, čovek koji ima takav problem nije više u stanju da sam donosi prave odluke koje se od njega očekuju. Počinje da sumnja u sebe, gubi samopouzdanje i to su prvi znaci nekog nesklada, mentalnog poremećaja. Sklon je da traži načine kako da reši te probleme. Jedan od pogrešnih načina je taj što počinje da se povlači u sebe, da smanjuje krug svojih prijatelja, nema više interesovanja, ne odlazi više u bioskop, pozorište, ne interesuju ga knjige, i što je najteže – da bi se opustio, čovek u takvoj situaciji počinje da konzumira alkohol. Ili pak da preterano puši, što opet dodatno opterećuje organizam koji je ionako slabog imuniteta, i taj „lanac“ se stalno okreće. Jasno je da takva situacija nadmašuje kapacitete čoveka i njegove izdržljivosti, kaže dr Jašin Laletin.

Oni koji su prošli ovako teško stanje koje nazivamo nervnim slomom, kažu da je jedina terapija koja istinski može da pomogne, obraćanje stručnom licu.

– Razgovor je terapijski. Savet je terapija. Svi misle da će dolaskom kod lekara dobiti lek. Dobiće – ako im je potreban, ali ono što je sigurno – dobiće razgovor, putokaz, način, kako da se dalje ponašaju da bi prevazišli problem. A onda, uz pomoć stručnog lica i njegovih saveta, tu je i oslobađanje iz dugotrajnog grča. Čovek mora sebe da natera da se vrati stvarima koje je voleo, da počne da šeta, da radi ono što ga čini srećnim, i ključ je često upravo u fizičkim aktivnostima. Rekreacija, pa i plivanje, hidroterapija, sjajni su saveznici za izlazak iz problema. Vrlo je važno napraviti taj prvi korak, skupiti snagu, doneti odluku da svakog dana odvojimo bar malo vremena za sebe, a onda ćemo osetiti kako nam je to jako važno, kako je dobro ponovo se osetiti snažnim, iznad situacije koja nas pritiska. Izlazak iz tako teških perioda jeste proces koji traje, ali nije nemoguć. O tome svedoče brojni ljudi koji mogu da potvrde da su bili na ivici situacije, ali da su se spasili kombinacijom stručne pomoći, sopstvene želje i hrabrosti, teranja da se uhvate u koštac i promene ono što ih čini nesrećnim, zaključuje dr Vesela Jašin Laletin.

Lekari specijalisti kažu da je dobro znati šta znači nervni slom i kako nastaje, da ne bi „skliznuli“ u takvo teško stanje. Ako pak dođemo u tu situaciju, ne treba dozvoliti da se problem provlači mesecima, godinama, jer se neće rešiti sam. Cipele koje nas žuljaju treba odbaciti i uzeti udobniju obuću. Upravo tako treba postupati sa problemima dok su mali i lako rešivi.