Šta će biti sa antenskim stubom u naselju 4. jul nakon peticije građana da se isti ukloni?

Pre nekoliko dana, tačnije 4. februara, na Svetski dan borbe protiv raka, deo stanovnika naselja 4. jul predao je gradskim vlastima peticiju za uklanjanje antenskog stuba iz tog naselja. Antenski stub kompanije Telenor postavljen je krajem januara na stambenu zgradu broj 9. Stanari zgrade su dali saglasnost za njegovo postavljanje. Međutim, žitelji ovog naselja strahuju da bi on mogao da ugrozi kvalitet njihovog života. U trenutku predaje peticije bilo je 170 potpisa stanovnika naselja 4. jul. Peticija se i dalje potpisuje. Nadležni tvrde da je sve u vezi sa postavljanjem antenskog stuba urađeno po zakonu i da nema bojazni od negativnog uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

U tekstu peticije stanovnika naselja 4. jul koja je podneta nadležnim organima navodi se da je u periodu od 23. do 26. januara ove godine na krovu zgrade broj 9 montiran antenski stub za potrebe izgradnje bazne stanice mobilnog operatera.

“S obzirom na to da bi postojanje i rad bazne stanice, jednog ili više mobilnih operatera, u centru naselja, ugrozilo kvalitet života svih nas i naših porodica, zatevamo da se montirani stub ukloni”, stoji u peticiji.

Cilj peticije je da se unapredi kvalitet života u naselju

Potpisnici peticije ističu da im je cilj da se unapredi kvalitet života svih stanara. Svojom obavezom naročito smatraju zaštitu dece, za koju ne žele da žive u podnožju bazne stanice.

Jedno od pitanja koje se nameće jeste zašto su stanari naselja reagovali tek kada je antenski stub postavljen.

“Odeljenje za zaštitu životne sredine je u obavezi da ovakve stvari, tipa izgradnje bazne stanice u naselju, objavi u nekom javnom glasilu. Oni su to verovatrno i objavili negde. Ali, mi mlađi ne kupujemo novine i nismo mogli na vreme da reagujemo. Tek kada se izgradio toranj od 12 metara na zgradi, tada smo mi, stanari iz okruženja, to videli. Stanari iz zgrade broj 10 su prvi reagovali. Mi nismo išli od vrata do vrata da sakupljamo potpise. Peticiju su do sada potpisali ljudi iz naselja koji se poznaju. Ona se i dalje potpisuje i bližimo se broju od 200 potpisa. Nismo stali sa potpisivanjem, jer ima dosta sugrađana koji i dalje žele da potpišu peticiju“, kažu Ivana Marković i Zorana Stanković, inicijatorke peticije za uklanjanje antenskog stuba.

„Tek sada smo saznali da je nekim novim planom regulacije grada Zrenjanina ne tako davno doneta odluka da bazne stanice mobilnih operatera mogu da se postavljaju u zonama povećane osetljivosti. To je tamo gde ljudi borave 24 sata. Znači tamo gde su naše spavaće sobe, na vrtićima, školama, porodilištima… Mi to, takođe, nismo znali, dok ovo nismo ugledali. Do skoro to nije smelo da se radi, nije bilo dozvoljeno. Čim su to dozvolili odmah su operateri počeli da podnose zahteve za dozvole da postave antenske stubove“, objašnjavaju naše sagovornice.

Neke zgrade u naselju su odbile da daju saglasnost za postavljanje antenskog stuba

„Ovaj konkretno stub je Telenorov. Videli smo u nekom članku lista Danas da MTS planira da podigne antenski stub u naselju, VIP se već raspitivao kod nekih zgrada… Kod mene u komšiliku znam da im nisu dozvolili. Postoje zgrade na 4. julu koje Telenoru nisu dale dozvolu za ovaj antenski stub koji je postavljen na zgradi broj 9. Stanari zgrade broj 9 jesu dali dozvolu. Ispada da nekoliko ljudi, koji su većina u svojoj zgradi, mogu da odlučuju drugačije od svih nas. Razumemo da je krov njihov, ali mi nismo njihovi. Mi nismo našli stanare iz zgrade broj 9 koji nisu potpisali. Nismo ih ni tražili. Čuli smo da puca plafon u toj zgradi od kad je stavljen taj toranj. Znamo da nisu svi stanari zgrade potpisali dozvolu. Možda je baš nekom ko nije dao dozvolu sada pukao plafon“, kažu inicijatorke peticije za uklanjanje antenskog stuba u naselju 4. jul.

Građane je posebno iznenadilo to što za postavljanje ovakvog antenskog stuba nije potrebna građevinska dozvola.

„Navodno za ovaj toranj od 12 metara nije potrebna građevinska dozvola. Tako nam je rekla građevinska inspekcija usmeno. Čekamo napismeno odgovor, pa ćemo se obratiti i republičkoj građevinskoj direkciji. Nije potrebna dozvola za antenske nosače, ovo je antenski stub. Oni su napravili stub od 12 metara, šta bi bilo da su napravili od 24 metara? Ovim putem pokušavamo da rešimo nešto i da zaštitimo sve nas. Dokle više da puštamo? Imamo problem sa kafilerijom i nikom ništa, sa vodom se opet ništa ne rešava. Samo još treba da nas zrače i da postanemo rasadnik antena na 4. julu“, objašnjavaju naše sagovornice.

„Imaju li nadležni čvrste dokaze da zračenje nije štetno?“

Stanovnici naselja se plaše i strahuju od mogućih posledica zračenja. Čvrstih dokaza za to nemaju, ali imaju razloga da sumnjaju.

„Mi njih pitamo imaju li oni dokaze da to nije štetno? Oni samo govore da je zračenje u opsegu. Šta meni znači da je to u opsegu. I aflatoksin je prešao opseg, pa su naši proširili granicu 10 puta. Oni koji govore da to nije štetno kažu da je zakon dozvolio da se to montira u zonama pojačane osetljivosti, „šta vi mislite da bismo mi vas zračili, pa to ceo svet radi“… Pa nije baš tako. Evo Amerikanci ne pristaju na 5G mrežu u nekim državama. Takođe, ni belgijska vlada ne želi još uvek uvođenje 5G mreže u Brisel jer nisu sigurni u njeno dejstvo na zdravlje ljudi. U skandinavskim zemljama je zabranjeno postavljanje antena na stambene zgrade, škole i u gusto naseljenim mestima, a sve sa ciljem zaštite njihovih građana“, objašnjavaju stanovnice naselja 4. jul.

„Poenata naše peticije je to da je mobilna telefonija ovde razvijena samo 20 i nešto godina i samo 20 i nešto godina postoje ovakve antene. Njihova tehnologija se razvija i ide napred, ali niko nikada nije spavao pod baznom stanicom 30-40 godina. Mi verujemo studijama koje su pokazale štetnost takvih antena. Nećemo da za 10-ak godina u našoj ambulanti ovde uzmu da pregledaju papire i da zaključe da se od 2020. do 2030. povećao broj građana koji su oboleli od raka. Pa da onda to povežu sa ovom antetnom. Ne želimo da budemo pokusni kunići. Verujemo mi i onima koji kažu da to nije štetno, ali tražimo konkretne dokaze za to. Evo stavite vi te antene nekom drugom, pa nam za 30-ak godina javite rezultate“, dodaju naše sagovornice.

„Peticija je podneta na Svetski dan borbe protiv raka i to na pet adresa“

Peticija za uklanjanje ovog antenskog stuba podneta je 4. februrara. Baš na Svetski dan borbe protiv raka.

„Mi smo požurili da podnesemo peticiju baš na Svetski dan borbe protiv raka. 4. februara smo spakovali to što smo imali do tada i predali smo peticiju na pet adresa. Kabinetu gradonačelnika, Odeljenju za urbanizam, Odeljenju za zaštitu životne sredine, Telenoru i Zavodu za javno zdravlje Zrenjanin. Ukoliko bi se naša peticija usvojila ovo ne bi bio prvi put u Srbiji da se takvi stubovi razmontiraju i uklone. Ako vlast smatra da ovde mi u naselju treba da živimo u strahu i nezadovoljni, onda dobro. Očekujemo da nam vlast reši problem. Mi ne možemo da se iselimo odavde. Mi nemamo druge stanove, ni druge živote. Građani se ne plaše alergije, nego raka. Samo neka probaju na nekom drugom mestu to da drže 30 godina i neka nam jave rezultate“, zaključuju inicijatorke peticije.

MZ nije bila obaveštena o postavljanju antenskog stuba

U MZ Dositej na čijoj se teritoriji nalazi sporni antenski stub kažu da do momenta postavljanja ni oni nisu imali saznanja da će isti biti tu postavljen.

“MZ niko nije obavestio o postavljanju tog antenskog stuba. Dobili smo jedan mejl koji nije bio potpisan, a u kojem se upozorava na postavljanje tog stuba i tako smo saznali za to. Nakon toga su bili građajni koji su rekli da će podneti peticiju jer smatraju da nije u redu da se postavi tako nešto što može da ugrozi zdravlje građana. Što se tiče MZ mi u svakom slučaju stojimo uz građane u smislu da ne možemo da pravdamo ništa ukoliko smatramo da je to nešto što može da ugrozi zdravlje sugrađana“, kaže Zlata Bogaroški, sekretar MZ Dositej Obradović.

„Po pravilu to su sada privatne zgrade, privatni stanovi. Da bi neko postavio nešto na privatnom objektu mora da postoji saglasnost tih stanara i to bi trebalo da ima upravnik zgrade. Mi nikakav dokument o tome u MZ nismo videli. Sve je to nešto na rekla-kazala da postoji ovo ili ono, a mi nismo ništa konkretno videli. Po nama je trebalo da su građani prethodno dobili neko obaveštenje i da se oni izjasne i da postoji neka odluka. Mi ništa konkretno nismo dobili ni od koga, samo smo slučajno saznali preko tog mejla da se to postavlja i da se piše peticija za uklanjanje“, objašnjava naša sagovornica.

Zrenjaninski socijlani forum podržava građane u borbi za zaštitu interesa

Peticiju stanovnika 4. jul podržao je Zrenjaninski socijalni forum.

„Zrenjaninski socijalni forum podržava samoinicijativnu organizaciju građana. Mi smo radili obuke gde smo im pokazivali na koje sve načine mogu da zaštite svoje interese. Neki od njih su to prihvatili i počeli su da postavljaju razne zahteve. Polazimo od toga da institucije nedovoljno vode računa o interesima građana i da oni sami moraju da ih primoraju da se više angažuju“, kaže Miroslav Samardžić iz Zrenjaninskog socijalnog foruma.

„Mi nismo stručni da ocenimo da li je taj zahtev opravdan ili nije, ali nadležne institucije su obavezne da odgovore na primedbe građana. To znači da neka gradska služba treba da izađe sa saopštenjem da se vidi zašto je data dozvola za postavljanje antenskog stuba i da li oni imaju neku procenu uticaja na životnu sredinu. Znači stručna ekspertiza je tu neophodna. Mi ne raspolažemo resursima da dajemo stručne ocene. Stanovnici naselja 4. jul su postupili na način koji je predviđen zakonima i statutom grada Zrenjanina. Uputili su peticiju, sad nadležni organ treba da im odgovori“, dodaje naš sagovornik.

Građani mogu da štite interese kroz peticije, skupove, tribine…

Ova organizacija će, kaže Samardžić, uvek podržati inicijative građana pod uslovom da se one vode u skladu sa važećim propisima. To podrazumeva pisanje peticije, organizovanje javnih skupova, tribina, obraćanje vlastima.

„Prošle godine smo uspeli da u Statut grada uđe odredba da se naziv naseljenog mesta ne može menjati bez referenduma. Pružali smo podršku stanovnicima Lukićeva koji se bore zbog, kako oni kažu, zagađenja životne sredine u njihovom mestu, potom smo podržali inicijative poljoprivrednika koji tvrde da se državno zemljište u zakup izdaje na neodgovarajući način u gradu Zrenjaninu. Najviše smo se bavili vodom za piće, izgradnjom fabrike vode i daljinskim grejanjem. Na poslednjoj inicijativi smo okupili građane da čujemo koje su njihove primedbe na rad Toplane i onda smo zatražili od gradonačelnika da formira stručnu komisiju koja će sa pravnog, ekonomskog i tehničkog aspekta da ispita rad Toplane. Mi sami nismo u stanju to da uradimo. Mi podržavamo da se građani sami angažuju da reše svoje probleme, pošto to niko drugi umesto njih neće da uradi“, objašnjava Samardžić.

Razlozi podnošenja peticije mogu da budu dvostruki

Stambena zajednica 4. jul 9 ima profesionalnog upravnika koji je u ime zajednice i potpisao ugovor sa Telenorom o postavljanju antenskog stuba. U razgovoru za naš portal on objašnjava da je čitava procedura oko postavljanja ovog stuba trajala skoro 2 godine.

„S obzirom na to da je ovo radio Telenor iz Beograda oni su prvo pitali stambenu zajednicu 4. jul 8. To je zgrada pored ove i tu stanari nisu bili zainteresovani za taj antenski stub. Tamo ima neko bolesno dete, pa zbog zračenja ne daj bože… Onda smo tražili dalje“, kaže Igor Stojkov, upravnik stambene zajednice 4. jul 9.

„Mislim da su inicijatori peticije sada stanari iz zgrade broj 10. Kažu da je razlog peticije uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Mogu da kažem da su oko pola godine trajala ispitivanja vezano za zaštitu životne sredine. Rađena su merenja, ja sam išao sa tim ljudima po krovovima drugih zgrada. Telenor nije hteo ni na jednu drugu zgradu da postavi antenski stub sem na broju 9, gde je stavljen. Prvi razlog peticije je što se stanari boje za zdravlje. Mislim da Telenor ima sve potrebne papire. Druga stvar je možda što antenski stub nije stavljen na neku drugu zgradu jer mesečna krija koju će stambena zajednica dobijati nije uopšte mala. I za nekoliko godina će se jako videti razlika u održavanju na samoj zgradi. Finansijski mislim da stanari u drugim zgradama nikada neće skupiti te pare“, dodaje naš sagovornik.

Procedura oko postavljanja antenskog stuba je trajala skoro 2 godine

Saglasnost za postavljanje antenskog stuba dala je većina stanara zgrade broj 9.

„Nisu svi stanari zgrade broj 9 potpisali saglasnost, ali većina jeste. Telenor nije ni hteo ništa da radi bez dvotrećinske većine. To je 80 posto stanara. Ostale stanare nisam ni pokušao da ubedim. Ko je hteo da potpiše, potpisao je, a ko nije, nije. Ugovor o postavljanju antenskog stuba je potpisan na duži vremenski period. Neki stanari iz zgrade 9 su rekli da imaju kuće na dobrim lokacijama, pa su i tamo dali dozvole da se stave antene. Čak su iskoristitli to i na nekim mestima gde su mogli stavili su antene. Mislim da inicijatori peticije koja je pokrtnuta neće moći da dokažu štetnost, jer Telenor ima sve neophodne papire“, kaže Stojkov.

„Čitav proces je trajao oko 2 godine. Od kada su mene prvi put kontaktirali, jer kažem, ideja je prvobidno bila da se to postavi na zgradu broj 8. Ljudi iz naselja su znali za ovo. Niko to od njih nije krio. Tu su dolazile beogrdske firme sa uređajima koje smo prvi put videli. Prolaznici koji su tu šetali su se raspitivali o čemu se radi i njima je sve objašnjeno. Oni kao firma nisu krili šta rade, nego su govorili da rade ispitivanja zračenja, ispitivanja za zdravlje…. Ja sam i stanarima rekao da sam prvi protiv toga ukoliko dođem do podataka da je to štetno i da neću potpisati ugovor. Došao sam do podataka da naš mobilni telefon 10 puta više zrači od te antene“, dodaje naš sagovornik.

Antenski stub je postavljen uz poštovanje procedura

U Odseku za zaštitu i unapređivanje životne sredine su nam potvrdili da je postupak za postavljanje antenskog stuba trajao, jer je bilo neophodno da se pribave sve dozvole.

„Nosilac projekta Telenor je podneo zahtev za procenu uticaja projekta bazna stanica mobilne telefonije Zrenjanin 13 na lokaciji 4. jul broj 9. To je stambeni objekat na katastarskoj parceli 82/1 kao Zrenjanin I i to pripada zoni višeporodičnog stanovanja. Odsek za zaštitu i unapređivanje životne sredine odeljenja za privredu gradske uprave grada Zrenjanina sproveo je sve pravno uređene radnje i procesne odnose nadležnog organa, stranaka i drugih učesnika. Procedura se sprovodi u skladu sa Zakonom o upravnom postupku, a radnje upravnog postupka su detaljno normirane u pogledu vremena obavljanja, redosleda, roka, subjekata koji su ovlašćeni da ih obave i forme u kojoj se preduzimaju“, pecizira Stojanka Samardžić Horvat, šef Odseka za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

„U prvoj fazi postupka, između ostalog, a s obzirom na specifičnost projekta i lokacije, u listu Zrenjanin je objavljeno obaveštenje da je podnet zahtev za procenu uticaja bazne stanice mobilne telefonije na datoj lokaciji. Nakon toga je, kažem, zbog specifičnosti projekta i lokacije, a kao preventivna mera zaštite životne sredine zasnovane na izradi studije i sprovođenje konsultacija uz učešće javnosti, doneto rešenje da je potrebna procena uticaja na životnu sredinu“, dodaje naša sagovornica.

Dokumentacija o postavljanju antenskog stuba u naselju 4. jul je dostupna javnosti

Zatim je usledila druga faza.

„U drugoj fazi postupka podnet je zahtev za davanje saglasnosti na studiju. U listu Zrenjanin je tada objavljeno da je nosilac projekta podneo zahtev za davanje saglasnosti na studiju. Nakon sprovođenja svih pravno uređenih radnji u skladu sa Zakonom o proceni uticaja, sa Zakonom o opštem upravnom postupku i svim podzakonskim aktima doneto je rešenje o davanju saglasnosti na studiju. Studiju je uradila akreditrovana laboratorija, koja je izvršila ispitivanja. Kao referentni dokument za vrednovanje rezultata ispitivanja koristi se pravilnik o granicama izlaganja nejonizujućem zračenju. Ni u jednoj fazi postupka nismo imali ni pisane, ni usmene primedbe. Ni na javnoj raspravi nismo imali učešće javnosti“, objašnajva Samardžić Horvat.

„Inforamacija o lokaciji je pozitivna – a to je da se u zonama pojačane osetljivosti mogu postaviti bazne stanice, ali u skladu sa Zakonom i drugim podzakonskim aktima. Ugovor o zakupu za postavljanje ove bazne stanice zaključila je stambena zajednica 4. jul 9, a u zaključenju tog ugovora stoji profesionalni upravnik Igor Stojkov. Zaključen je ugovor o zakupu lokacije između stambene zajednice i Telenora. Sva dokumentacija može da se pogleda svakog radnog dana od 10-13 časova, u našem Odseku za zaštitu životne sredine. Za sve bazne stanice se radi procena uticaja kao jedna preventivna mera zaštite životne sredine uz učešće javnosti“, kaže naša sagovornica.

Na koji način će ovaj problem na koji ukazuje deo stanovnika naselja 4. jul biti rešen za sada je nepoznato. Peticiju je za nekoliko dana potpisalo oko 200 građana. Prema nekim pokazateljima u ovom delu grada živi oko 3.000 stanovnika.