Stanovnike Belog Blata, prijatelje, rodbinu, članove brojnih udruženja na teritoriji srednjeg Banata, 12. januara potresla je vest da je Anuška Šimon iznenada preminula. Reč je predsednici Kluba žena Belo Blato, ženi velikog srca i vedrog duha koja je uvek bila spremna da svima izađe u susret i pomogne. Članice udruženja na čijem je čelu bila kažu da su izgubile pravog prijatelja i da je selo ostalo bez velikog borca i humaniste. Gotovo svi meštani svakodnevno očekuju da se Anuška Šimon odnekud pojavi na svom biciklu i da selom raširi onu pozitivnu energiju kojom je zračila.
„Energija kojom je zračila Anuška Šimon nikad neće umreti“, saglasni su oni koji su je poznavali i koji su sa njom sarađivali.
“Ja sam od Anuške bila starija 9 godina i pamtim je od detinjstva. Imala sam drugaricu u kraju u kojem je ona stanovala. Često sam je viđala. Uvek je volela da komunicira sa starijima. Uvek bi nam se pridružila i uvek je htela da zna šta striji pričaju. Bila je radoznala i jako dobro je sve pamtila. Prošle su godine, osnovan je Klub žena. U klubu sam 20 godina i sa Anuškom sam bila rame uz rame. Kad god je nešto htela uvek je dolazila da se posavetujemo da li ćemo to da radimo, kako ćemo to da odradimo…. Ja sam joj uvek govorila da ima i mlađih, ali ona je govorila da voli da radi sa starijima. Ako nisam nešto znala mi bismo našle nekog ko je još stariji od mene, pa smo tražili rešenja da Klub napreduje. Ranije Klub nije imao toliko obaveza kao u poslednje vreme. Sad se pišu projekti, traži se novac, traži se pomoć“, kaže Marija Hanjit iz Belog Blata.
Anuška Šimon je nudila i pružala pomoć svima kojima je ona bila neophodna
“Anuška Šimon je bila vrlo spretna. Na sve strane je podnosila projekte. I za lov i za klub… Najviše je brinula za selo. Jako je volela starije ljude. Uključila se u gerontodomaćice. I oko starih ljudi smo dosta zajedno radili.. Kada smo dobili projekat onda smo posećivali ljude, nosili smo im namirnice. Imali smo i veće projekte kada smo kuvali i nosli kuvana jela. Koliko novca smo dobili toliko smo radili. Anuška je volela sve organizacije u Belom Blatu. Uvek je isticala kako će im Klub žena pomoći. Ja sam joj govorila da je to previše što radi i da je previše stvari započela. Ona mi je odgovarala: „Vi stariji se uvek nešto plašite“. I ja i sve ostale žene iz Kluba smo je podržavavle. Na sastancima nam je govorila šta hoće i bila je sigurna da će to da se odradi“, dodaje naša sagovornica.
Anegdota sa Paorske torbe u Orlovatu
Iako im je izuzetno teško što su izgubile, pre svega, velikog prijatelja članice Kluba žena na čijem je čelu bila Anuška Šimon prisećaju se anegdota sa njom.
„O Anuški bih mogla da pričam do pola noći… Ali, jako dobrog druga sam izgubila. Jako mi je teško. Za 20 godina koliko smo se družile, ne znam da li bi moglo da se izbroji da mesec dana ona nije bila kod mene u kući. Bukvalno svakog dana je dolazila. Kada se, recimo, desilo da jedan dan nije došla kod mene, nju je muž pitao da li se sa mnom posvađala. Ona me je odmah zvala i šalila se na taj račun. Ali je druženje zakazivala već za sutradan“, priseća se Hanjit.
„Išli smo u Orlovat na Paorsku torbu. Sve smo pripremile za torbu. Njen sin nas je vozio, jer se tamo takmičio u kuvanju paprikaša. Kada je došao žiri da ocenjuje torbu, jedan član komisije nam je rekao da smo sve super spremile, ali da nam nešto fali. Da zbog toga ne možemo da osvojimo prvo mesto. Anuška je pitala šta nam fali. A on je rekao „fali vam brisa“. Ona je razumela da nam fali bris. I onda mu je rekla kako je dan ranije išla da radi briseve zbog škole i da joj niko nije rekao da je taj rezultat potreban i za takmičenje, da ga ponese. Svi smo je gledali šta pirča. Ja sam je i pitala šta to govori, a ona je bila ljuta i rekla je da priča dobro. Jedva smo joj objasnili da ljudi ne govore o rezultatima brisa, već o brisi, malom starom nožu“, dodaje naša sagovornica.
Anuška Šimon je znala šta želi i verovala je u to što radi
Sa odlaskom Anuške Šimon nestao je stub koji je držao stanovnike Belog Blata na okupu.
„Sa Anuškom sam sarađivala svakodnevno. Ja sam vaspitačica, a ona je radila u školi i donosila je zabavištancima užinu. Usput smo razmenjivale ideje… Savetovale smo se ili me je obaveštavala šta je u planu da se radi. Sa njom je bilo jako lako da se radi. Ona je bila spremna na sve i bila je spretna. Bila je istrajna i verovala je u to što radi. Samo je tražila našu podršku, a mi smo je podržavali zato što smo je voleli. A voleli smo baš zato što je bila takva kakva je bila“, kaže Ilonka Vrška.
Veliki planovi za kuću u kojoj se nalaze prostorije Kluba žena Belo Blato
Ako bi u jednoj reči trebalo da se opiše kakva je bila Anuška Šimon to bi mogla da bude reč borac. Sa velikim B.
„Neke stvari čak mi nismo ni znali da je ona odradila. Sad tek čujemo za to, kad je nema. Mnogo puta je podmetala svoja leđa. Bila je jako srećna kada smo dobili kuću u kojoj se okupljaju članice Kluba žena. To je kuća njene pokojne učiteljice. Naslednici te učiteljice su kuću poklonili MZ, a MZ je godnama razmišljala šta će sa njom. Ona ne može da bude muzej zbog fasade koja je rađena fasadnom ciglom. Predsednik MZ nas je pozvao na sastanak. On nam je dao kuću da to bude mesto gde ćemo se okupljati“, objašnjava naša sagovornica.
„Jeste to stara kuća, bilo je puno paučine, ali je u pitanju kuća u kojoj nije bilo vlage. Svima nam se dopala kuća. U kući su ostai i starinski nameštaj i nošnje… Mi smo donele ručne radove naših članica. Sad pravimo planove šta čemo i kako da uadimo za predstojeću Kobasicijadu. Na koji način da se organizujemo da zaradimo novac da bismo mogli da održavamo kuću. To je i bila Anuškina želja da mi zaradimo za održavanje kuće. Ovde treba promeniti brodski pod koji je u lošem stanju, treba održavati klupske aktivnosti, treba putovati, predstavljati selo, našu kulturu. Sve je to bilo u njenoj glavi. Ona nam je to govorila na sastanicma, a mi smo je podržavali“, ističe Vrška.
Oživljavanje sela kroz razvoj poljoprivredne proizvodnje
Anuška Šimon je imala velke planove za oživljavanje sela i zadržavanje mladih u mestu gde su rođeni.
„Projekat ekonomskog osnaživanja žena kroz podizanje staklenika, plastenika i preradu jagoda je u završnoj fazi. Moram da kažem da smo mi bile zbunjene i da smo pomislile kako ćemo to da nastavimo bez Anuške. Neki su čak i predlagali da odustanemo. Mislim da ne treba da odustajemo jer to ne bi bilo fer, pre svega, ni prema Anuški, a ni prema ljudima koji su se potrudili da nam pomognu. Anuška je verovala da ćemo kroz projekat moći da zaposlimo mlade. Mislim da je jako glupo da to sve sada otkažemo kada su se ljudi potrudili da nam sve to obezbede. Teško da ima ko da zameni Anušku“, objašnjav naša sagovornica.
„Anuška Šimon je bila uvek nasmejana. Njene oči su uvek pokazivale njenu dušu. Kroz te oči sam videla da je ona dobra osoba. Sve ljude i svu decu je uvek prihvatala. Za svakog je imala lepu reč. Htela je da pomogne svima“, kaže Ilona Vrška.
Ono što niko nije hteo da prihvati da odradi, radila je sama Anuška Šimon
Zbog svoje humanosti i spremnosti da svima pomogne i sada u selu očekuju da je vide kako vozi bicikl i kako ide od jednog do drugog mesta.
„Anušku sam poznavala odavno. Jedno vreme smo sarađivle. I ona i ja smo radile u školi. Uključila sam se i u Klub žena. Zadužili su me da budem blagajnik, tako da smo baš sarađivale. Anuška je bila jako vedra i istrajna u svemu. Uključivala se u sve društvene aktivnosti. Često puta sam je pitala kako uspeva sve to da sprovede. Uspevala je zbog toga što je odbacila svoj lični život i posvetila se svemu ovome. Pitala sam je i kako nikada nije rekla nekome da nešto nije dobro i zašto to drži u sebi. Ono što niko nije hteo da prihvati da uradi, to je ona radila. Kada se organizovao odlazak negde, ako nije imao ko da ide onda je ona išla. Mnogo toga je ona nosila na svojim leđima. Non stop je trčkarala škola-MZ-kuća… I tako u krug“, priseća se Katarina Dolinaj.
„Ja verujem da će Klub žena opstati ako se neke od mlađih žena prihvate da budu predsednica i zamenica predsednika Kluba. Treba to izdržati. Ne verujem da će moći to da rade kao što je Anuška, ali verujem da će Klub opstati“, zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.
Koliko je Anuška Šimon bila predana ulozi predsednice Kluba žena Belo Blato svedoči i činjenica da je više puta u poslednje vreme ponavljala kako jedva čeka 1. jun da ode u penziju i da se u potpunosti posveti samo udruženju. Na žalost, ta želja joj se nije ispunila. Ipak, ono što je radila neće moći tako lako da se zaboravi.
Ovako su se članice Kluba žena Belo Blato oprostile od svoje predsednice
„Sa velikom tugom i bolom u srcima opraštamo se od naše predsednice Kluba žena Anuške Šimon. Bila je zvezda vodilja kroz sve naše aktivnosti kluba. Neumorna, puna entuzijazma i vere u napredak i opstanak sela i mladih u selu. Sve klupske aktivnosti su bile usmerene ka tom cilju, ali i očuvanju kulture i tradicije našeg sela. Svako ko je jednom probao njene štrudle i domaći hleb ponovo je došao da kupi i uživa u mirisu i ukusu njene domaće kuhinje.
Nije zaboravljala ni stare, bolesne ljude koje je nedavno obilazila sa članicama kluba i Crvenog krasta. Volela je sve ljude, svih boja i nacija i svima je poklanjala osmeh prijateljstva. Podugačak bi bio spisak njenih dobrih dela i humanosti. Svi smo joj neizmerno zahvalni na svemu što je činila za nas. Hvala joj što je bila neumorna kada smo mi bile umorne. Što je bila istrajna i kada smo mi odustajale, što je verovala u uspeh i kada smo mi gubile veru. Na ovom mestu njenog večnog počinka obećavamo joj da ćemo se truditi da nastavimo njenim i našim putem i truditi se da ostvarimo ciljeve koje smo sa njom zacrtale.
Neka počiva u miru i neka joj je večna slava i hvala.“
.gif)
.gif)
