Prošla godina je po mnogo čemu bila jubilarna kada su u pitanju Jelena Lenka Dunđerski i Laza Kostć. Obeležavalo se 150 godina od rođenja Lenke Dunđerski i 110 godina od prvog objavljivanja najlepše pesme srpske ljubavne lirike “Santa Maria Della Salute”. Zbog toga je i nastao projekat „Spomen na Lenku i Lazu – likovne i pesničke inspiracije“. Kroz ovaj književno-likovni program promovišu se pesnička nagrada „Lenkin prsten“ i legat Verice Milošević koja je svoje kolaže „Lenka“ podarila opštini Srbobran. U ponedeljak 20. januara publika u Zrenjaninu imala je priliku da u Gradskoj narodnoj biblioteci pogleda izložbu i da uživa u odlomcima iz kniga posevećenih Lenki i Lazi.
Likovno i književno stvaralaštvo više od veka inspiraciju nalazi u neostvarenoj ljubavi Lenke Dunđerski i Laze Kostića. Njihovi životi budili su interesovanje i kod njihovih savremenika, ali i kod stvaralaca koji sada žive. I dan danas se smatra da je pesma “Santa Maria Della Salute” najlepša ikada napisana ljubavna pesma. Projekat „Spomen na Lenku i Lazu – likovne i pesničke inspiracije“ ima za cilj da očuva sećanje na ovo dvoje nesrećno zaljubljenih ljudi.
“Učesnici književnog dela programa „Spomen na Lenku i Lazu – likovne i pesničke inspiracije“ su pesnici: Matija Bećković, Pero Zubac, Blagoje Baković, Miroslav Aleksić, Jelena Stojsavljević, Gordana Đilas, Rajica Dragićević, Raša Perić, Goran Blagojević, Ivan Negrišorac, Dragica Stojanović i Dušan Pop-Đurđev. Pored njih u programima učestvuju i glumci-recitatori: Željka Jelić, Teodora Кušić, Ivana Žigon, Verica Milošević i Miodrag Petrović. Pamela Кiš Ignjatov, sopran i Aleksandra Rakić, klavir izvele su dve Lenkine pesme iz narodne opere „Lenka“ kompozitora Miroslava Štatkića na libreto Pere Zubca, na programu u Srbobranu”, kaže Hadži-Zoran Lazin, autor i priređivač projekta „Spomen na Lenku i Lazu – likovne i pesničke inspiracije“.
.jpg)
„Spomen na Lenku i Lazu – likovne i pesničke inspiracije“ i u 2020 godini.
“Autori likovnih radova zastupljeni u izložbi su: Stevan Todorović, Marko Murat, Uroš Predić, Milić od Mačve, Sava, Dragan i Milan Stojkov, Vera Zarić, Milan Jovanović Jofke, Momo Кapor, Olja Ivanjicki, Verica Milošević kao i vajari Stevan Filipović i Igor Šeter. Svi realizovani programi naišli su na veliko interesovanje publike i pohvale stručne kritike, tako da je moguće nastaviti njihovu prezentaciju u mnogim sredinama i tokom 2020. godine, kada se navršava 125 godina od smrti Jelene Lenke Dunđerski. Takođe, u 2020. biće dodeljen Lenki prsten 15. put”, dodaje naš sagovornik.
Osim u Zrenjaninu publika je imala prilike da vidi postavku i u drugim gradovima u kojima je postojala imovina porodice Dunđerski.
“Programi su priređeni u Novom Sadu, Vrbasu, Čelarevu, Кumanu, Bečeju, Subotici, Srbobranu, Kulpinu, Zrenjaninu i Beogradu”, objašnjava Lazin.
Autor projekta se ne bavi prvi put Lenkom i Lazom.
“Napravio sam nekoliko knjiga o Lenki i Lazi. Ima više od 10 godina kako se ja time bavim. Prvo sam se zainteresova za Lazu koji je fenomen i za sebe i po sebi. Onda sam pronalazio neke detelje. Nisam želeo da se bavim onim čime su se drugi ljudi bavili, koji su pisali o Kostiću. Ja sam, pre svega, za veliku godišnjicu pesme “Santa Maria Della Salute” napravio zborničku knjigu “Vek pesme Santa Maria Della Salute” u kojoj sam uradio selekciju zanimljivih tekstova naših poznatih autora i jedan moj mali izbor pesama Laze Kostića. Ova knjiga je trebalo da bude mnogo deblja. Međutim, kako kod nas uvek ima problema, para nema, onda je ostavljeno da izađe druga knjiga tj. nastavak”, objašnjava naš sagovornik.
Knjige Hadži-Zorana Lazina o Lazi Kostiću
“Zatim sam se latio da skupljam nešto što niko nije radio. U tome možda i jeste originalnost ovoga što radim. A to je da skupljam pesme još od vremena Laze Kostića do naših dana, savremenih autora, koje su posvećene njemu i Lenki Dunđerski. Tako je nastala knjiga “Vekotraj”. To je jedna od reči koju je Laza sam iskovao. Onda sam priredio “Sonetnicu”. Bio sam impresioniran koliko ima soneta. Ima za jednu malu lepu pristojunu knjigu. Ima i sonetnih venaca i sonatnih ciklusa i to sam objavio. Onda je nastala knjiga “Šekspir i Kostić u varoši Novosadskoj 1864”. Malo se zna da je Kostić sa Jovanom Andrejevićem Jolesom te 1864. preveo delove Ričarda III i da su odlomci za Ričarda III išli prvi put. To je bio šok za novosadsku publiku. Publika na ovim našim prostorima nije puno znala o Šekspiru”, kaže Lazin.
“Laza je od svih Šekspirovih dela preveo četiri drame. Romeo i Julija, Kralj Lir, Hamlet i Ričarda III. Nije ni ta priča prošla bez problematike, jer je glavni glumac odustao od igre. Njemu je Ričard bio zločinac, ubica… Onda se toga, na sreću, prihvatio jedan čovek koji je posle postao jedan od najvećih srpskih glumaca – Laza Telečki iz Kumana. On je doduše imao relativno kratku karijeru, ali odigrao je silne komade domaćih i stranih autora. Interesantno je da je taj harizmatični i neobični čovek, Laza Telečki pre tačno 150 godina prvi put u istoriji srpskog pozorišta odrigrao prvu dramu Laze Kostića “Maksim Crnojević”, ističe naš sagovorik.
U 21. veku ljudi ne čitaju debele knjige
Hadži-Zoran Lazin najavljuje nove projekte.
“U ovoj knjizi bi bila selektovana poezija. Ja ne pravim debele knjige, jer debele knjige nema ko da čita. U 21. veku se sve zasniva na brzini, internetu, društenim mrežama, ljudi ne pišu pisma jedni drugima, ne obraćaju sa nekim motivom koji ima neko duboko duhovno utemeljenje, nego je sve uglavnom dnevno politički… Ja se ovim bavim, stariji sam, otišao sam u penziju i baviću se time dok budem mogao. Prošle godine je izašla moja knjiga o Kralju Petru, kao rezultat izložbe koju sam radio”, kaže Lazin.
Zrenjaninska pesnikinja Dragica Stojanović rado se odazvala pozivu i postala deo projekta. Njena “Lenkina pesma” je bila u konkurenciji za “Lenkin prsten”, ali ga nije osvojila. Dragica Stojanović dobila je značajnu nagradu „Milica Stojadinović Srpkinja“.
“Santa Maria Della salute”
“Napisala sam pesmu inspirisana najlepšom ljubavnom pesmom. I danas kada sam je govorila palo mi je na pamet da nisam mogla da govorim na ovovremenom jeziku. Na takvu lepotu trudila sam se da odgovorim onim vremenom. Misija Hadži-Zorana Lazina je jako lepa – da ljubavna poezija živi jer je u ovom vremenu pomalo sramota i da se piše ljubavna poezija. Jako mi je drago što moja pesma kruži. Ide kroz gradove. Ono što sam najviše mogla da poželim jesta da je kada je ja ne govorim, govore glumci. I jedan stih ako ostane u nečijim ušim i glavi ja sam ispunila svoju misiju”, objašnjava pesnikinja Dragica Stojanović.
“Nagrada mi je pomogla da me upoznaju oni koji me do tada nisu znali. I to kroz knjigu. Najlepši deo ove nagrade je mogućnost da bude objavljena knjiga autora koji je dobio nagradu. Međutim, kada se sve to stiša gotovo da se nastavlja onim životom koji je bio pre toga. Kada misliš da živiš skrajnuto i da ne živiš onako kako tvoje pesme zaslužuju onda te drži to što ti pesme žive. Potvrda za to je to što mi uskoro u Meksiku izlaze nove pesme “Antologija ženske poezije”. BIće zastupljeno pet pesama po izboru Radmile Lazić. Posle perioda nedešavanja onda dođe trenutak kada se podigneš ponovo i kreneš dalje”, dodaje naša sagovornica.
“Projekat „Spomen na Lenku i Lazu – likovne i pesničke inspiracije“ su podržali Carlsberg Srbija, Dunđerski fondacija, opština Srbobran i Udruženje građana – Кlub Кulpinčana.
.png)
.gif)
.gif)
