I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Aviv park Zrenjanin
  • agencija dane
Vesti Zrenjanin

Lazar, Lenka, Laza i Bogdan oživeli duh porodice Dunđerski u Zrenjaninu

O neostvarenoj ljubavi Laze Kostića i Lenke Dunđerski se dosta priča, ali čini se da se, ipak, malo zna. Kao i o tome koliko su Dunđerski bili veliki ljudi. Predstava “Od raja do beznjenice” deo je projekta “Čudesni svet Dunđerskih” Zorana Subotičkog koji ima za cilj da javnost upozna sa imanjem, ali i delima ove porodice. Ne igra se u pozorištima, već samo u objektima koji su pripadali Dunđerskima ili u onim od kulturno-istorijskog značaja. Zahvaljujući tome zrenjaninska publika se u Pivnici na kratko vratila u period kada su Dunđerski živeli.

Da su Dunđerski bili veliki ljudi ne samo svog, već i ispred svog vremena dokazuje i testament Bogdana Dunđerskog. U njemu je svoju imovinu zaveštao Matici srpskoj, kako bi se na Poljoprivrednoj akademiji školovali mladi ljudi. Upravo kazivanjem tog testamenta počinje predstava “Od raja do beznjenice”.

I Taxi Zrenjanin

„Često se dešava da, ako me gospodin Subotički ne najavi, ljudi misle na početku predstave da sam ja Laza Kostić. Tek na dve trećine mog monologa shvate da je reč o Bogdanu Dunđerskom. Malo ljudi zna za njega. Svi u početku budu u čudu zbog čega je Bogdan u priči. Kakva je veza između njega i Laze Kostića i Lenke Dunđerski. Dobro je da što više ljudi kroz ovu predstavu čuje da je postojao neki čovek koji je hteo dobro za celu Srbiju i za ljude koji u njoj žive“, kaže Filip Sadžakov koji igra lik Bogdana Dunđerskog.

„Pola života sam proveo u Fantastu“

„Publika najbolje zna da li sam uspeo da im prenesem duh Dunđerskih. Ja mogu da kažem kako sam se uživeo u ulogu koja mi je poverena. Ja sam iz Bečeja, a i Bogdan Dunđerski je bio u Bečeju. Pola svog života sam proveo u dvorcu Fantast. Znam svaki kutak tog mesta. Roditelji su me vodili tamo kad god su imali prilike. Velika je šteta što više ljudi ne može da ode tamo. Sve utiske koje sam imao sa tog mesta sam sakupio i pokušao sam da ih prevedem na ovaj tekst tj. na testament Bogdana Dunđerskog“, dodaje naš sagovornik.

Lazar Dunđerski „posetio“ svoju Pivnicu

Lazar Dunđerski se na kratko ovog vikenda vratio u zrenjaninsku Pivnicu.

„Impresivno je igrati pred ovakvom publikom u Zrenjaninu i u autentičnom ambijentu. Pa „ovo je sve moje“. Mislim Lazarevo. Zrenjanin je jedan ozbiljan grad. Ako se publici predstava svidela, a čini mi se da jeste, onda smo se mi večeras prepoznali i to mi je drago“, kaže Miodrag Petrović, koji tumači lik Lazara Dunđerskog.

Kada mu je autor projekta ponudio saradnju, dileme da li da pristane nije imao.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

„Igrati u pozorištu i u dvorcima, ustanovama kulture ili zadužbinama su dve različite stvari. Ali, nama glumcima nije teško da se tome prilagođavamo. Igrali smo na različitim mestima. Moram da kažem da se i prostori u kojima igramo nama prilagođavaju. Mi nekako pripitomljavamo te prostore. I sam sam pravio slične pozorišne projekte. Moja diplomska predstava je bila u hotelu Putnik. Počeo sam predstavu u centru grada, a završio u hotelu. Meni to ništa nije novo, niti strano. Obradovao sam se pozivu da budem deo ove predstave. Tekst je sjajan. To je osnovna vrednost ove predstave. Mi, glumci, smo to samo malo začinili“,  objašnjava naš sagovornik.

„Pripremiti lik Laze Kostića bio je veliki izazov“

Sa velikim prijateljem Lazarom Dunđerskim, slaže se i sam Laza Kostić.

„Za mene je isti osećaj i kada igram u pozorištu i kada igram van njega. Ali verujem da je publici interesantnije kada na predstavu dođe na mesto koje nije pozorište. Odabrali smo da to bude malo drugačije, kako bismo svi osetili duh tadašnjeg vremena. Nama kako glumcima nije važno gde igramo, važno je da igramo“, kaže Ervin Hadžimurtezić, kojem je poverena uloga jednog od najvećih pesnika u Srbiji Laze Kostića.

„Pripremiti lik Laze Kostića za mene je bio izazov. To je ozbiljna uloga. Iza nje stoji ozbiljan rad, ali mi glumci to volimo. Laza Kostić je čovek o kojem se jako puno zna. Dosta toga sam morao da pročitam o Lazi. A čitao sam i ranije njegova dela. Nije bilo teško pripremiti se za ulogu, koliko je teško odigrati ulogu. To je sasvim druga stvar“, dodaje naš sagovornik.

„Lenka Dunđerski u sebi nosi dozu mistike, tragike i romantike“

Velika odgovornost je, takođe, bilo pripremiti i na pravi način izneti ulogu Lenke Dunđerski.

„Lenka je jedna svestrana ličnost. Osoba kojoj je potrebno posvetiti pažnju i truditi se da to na dostojanstven način iznesete. Pre svega, zbog toga što ona u sebi nosi, kako ja volim da kažem, dozu mistike, tragike i romantike. Lenka je bila žena filozof svog vremena. Edukovana. Školovala se u Beču, slikala je, pisala, bila je poliglota. Njena ljubav prema Lazi Kostiću ju je dovela do tog nekog trenutka gde ona postaje žena. Svi mi negde vidimo Lenku kao devojčurka, a ona to ustvari nije bila u trenutku kada je upoznala Lazu. On je bio čovek dostojan Lenke. Neko ko joj je u tom trenutku dorastao. Ona nije mogla da nađe partnera sličnog sebi u smislu da može da razgovara i raspravlja sa njim o temama tog vremena. Mislim da je iz toga nastala ta ljubav među njima koja se tragično završila“, kaže Jovana Radovanović, koja igra Lenku Dunđerski.

„Publici dajemo emociju“

Ova uloga je za Jovanu i te kako značajna budući da je još na akademiji.

„Mi ovu predstavu igramo već godinu i po dana. Pripreme za nju traju više od 2 godine. Oduvek sam maštala da igram u nekoj predstavi koja je smeštena u nekoj epohi. I eto želja mi se ispunila. Zaista sam veoma srećna što mi je ovo debitantska uloga. Još više sam zahvalana jer je reč o Lenki Dunđerski. Ja sam delom Bečejka i odrasla sam uz priču o Dunđerskima i Lazi Kositću. I naravno uz, po mnogima, najlepšu pesmu u srpskom jeziku Santa Maria della Salute. Ovo je ambijentalno-turistička predstava. Do sada smo je igrali više od 30 puta na različitim mestima. Od dvoraca Dunđerskih, preko gradskih kuća, Tekelijanuma, magistrata i drugih zadužbina. Mi, kao glumci, zaista uživamo, jer mislimo da je emocija to što dajemo publici i to u ambijentu u kojem su boravili Dunđerski“, dodaje naša sagovornica.

Zrenjaninci oduševljeni idejom da se u Pivnici igraju predstave

Vratiti publiku u vreme od pre više od veka nije ni malo lako. Ali, prema prvim utiscima čini se da je ova predstava to uspela.

„Sviđa mi se jako što je u ovakvom ambijentu rađena predstava. Kada sam čula da će se igrati u Pivnici nisam znala kako će to sve izgledati. Uz predstavu sam se nekako vratila vreme kada su Dunđerski živeli i radili. Jedino što bih možda zamerila predstavi je to što ta ljubav koja je postojala između Laze Kostića i Lenke Dunđerski nije objašnjena i naglašena malo više. Inače, ideja je dobra. Bilo bi odlično kada bi se još predstava organizovalo u ovom prostoru“, kaže Zorica Stevanov.

„Jako mi se svidelo. Doći ćemo i sledeći put ako se bude održavala predstava. Možda i nešto drugo saznam o Dunđerskima. Mogu da kažem da je ovo bilo prelepo veče. Oduševljena sam idejom da se ovaj ambijent iskoristi za ovako nešto“, kaže Snežana Ljubotina.

„Mislim da bi bilo dobro da u Zrenjaninu bude više predstava. Imamo pozorište koje je dosta posećeno, ali bi bilo još bolje kada bi se na različitim mestima koja su slična Pivnici, pa i u samoj Pivnici organizovale dodatne predstave. Mislim da bi se tada ljudi dodatno zainteresovali za pozorište i za kulturu“, kaže Sandra Palatinuš.

Lenka i Laza će ponovo doći u Pivnicu

Autor predstave je zadovoljan kako je publika u Zrenjaninu reagovala na njegov rad.

„Sudeći po reakcijama publike mislim da je predstava prihvaćena sjajno. Da je odabran pravi prostor za predstavu. Domaćini su se zaista potrudili da svima bude udobno, da svi imaju svoje mesto. Da se napravi jedna prava atmosfera u prostoru koji je potpuno autentičan. U kojem struji taj duh porodice Dunđerski. Imam utisak da je publika uživala u predstavi, glumci su bili na visini zadatka. Čini mi se da su u ovom trenutku bili najbolji, jer su bili u potpuno drugačijem prostoru nego u svim dosadašnjim prostorima u kojima smo igrali“, kaže Zoran Subotički, autor projekta „Čudesan svet Dunđerskih“ u okviru kojeg je i predstava „Od raja do beznjenice“.

„Publika je prihvatila samu priču i temu. Tema je glavni junak ove predstave, celog našeg projekta. Publika jako dobro hvata one osnovne niti priče. A to je ta neka dramatična ljubavna priča i dramatični odnosi između dvoje ljudi koji su oboje bili veliki u to vreme. Svako na svoj način. Sudeći po reakciji publike, mislim da ćemo mi igrati još koji put u Zrenjaninu“, dodaje naš sagovornik.

„Želimo da oplemenimo i našu, ali i ponudu grada“

Iz Pivnice poručuju da će publika u Zrenjaninu imati prilike ponovo da vidi Lazu i Lenku.

„U godinama iza nas, organizovali smo niz događaja za koje smo smatrali da su vredni pažnje i zanimljivi našim sugrađanima. Ali, ovo je definitivno prvi put da se u Pivnici organizuje pozorišna predstava. Tematika je svakako bila presudna. A to je porodica Dunđerski i nasleđe koje su ostavili, ne samo u materijalnom smislu. Predstava „Od raja do beznjenice” se izvodi samo u palatama Dunđerskih i objektima od velikog kulturno istorijskog značaja i bilo mi je izuzetno zadovoljstvo što je i naša Pivnica prepoznata kao objekat dostojan ovakvog događaja. Posetom smo prezadovoljni, obzirom da fizički nismo mogli da smestimo više gostiju. Verujem da ćemo uskoro reprizirati predstavu”, kaže Dragan Odadžić iz Pivnice.

“Ponosni smo što je Zrenjanin oborio sve rekorde gledanosti. Pivnica je oduvek bila mnogo više od običnog ugostiteljskog objekta, tako da nisam imao mnogo dileme oko ove ideje. Ali, poseta je stvarno nadmašila sva očekivanja. Najlepše je bilo to što gosti po zavrsetku predstave nisu morali nigde da idu, već su uz tamburaše mogli da nastave druženje sa akterima predstave. To je svakako upotpunilo ovo prelepo veče. Interesovanje za ovakvim stvarima očigledno postoji. To nam daje motiva da razmišljamo o daljim koracima koji će uz Muzej piva oplemeniti našu ponudu i ponudu grada uopšte. A na zadovoljstvo naših sugrađana”, dodaje naš sagovornik.

Spajanje kulture, tradicije, istorije kroz forme koje su privlačne građanstvu, pokazalo se kao pun pogodak. Ne samo da posetioci takvih događaja mogu da uživaju u programima koji im se nude, već mogu mnogo i da nauče o ljudima i epohama o kojima se govori.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh