INTERVJU: Kristijan Fris 20 godina u reprezentaciji i 15 godina u Proleteru

Kristian Fris, najiskusniji reprezentativac u rvanju grčko – rimskim stilom, prošle godine nije učestvovao na Evropskom šampionatu u Bukureštu i Svetskom u Nur Sultanu.

Kristian Fris, rođen 21. aprila 1984. godine, ustupio je tada mesto mlađima da provere potencijal.

Sjajno je rvao poslednji ekipni šampionat i sa Davorom Štefanekom, a u novembru, bio učesnik prestižnog Memorijalnog turnira „Bil Farel“ u NJujorku. Tada je najavio da mu je cilj da učestvuje na Olimpijskim igrama u Tokiju. Besprekorno je odradio bazične pripreme na Belmekenu.

Trener Stojan Dobrev je u Žurnalu najavio da će tri borca učestvovati u kontinentalnim olimpijskim kvalifkakcijama u Budimpešti (19. – 22. mart). Uz favorita za normu Viktora Nemeša, biće Kristian Fris i Nikolaj Dobrev.

– Tačno je da ću učestvovati u kvalifikacijama. To mi je cilj i prioritet i sve sam podredio da se izborim za normu. Bio sam na Igrama u Pekingu (2008) i Riju (2016), hoću i u Tokio, na treću Olimpijadu. Znam da će biti teško, da je konkurencija paklena i da svi žele u Japan. Imao sam u karijeri mnogo izazova i takmičenja i znao sam da odgovorim kako treba i da ostvarim rezultat. Nadam se da će tako da bude i u glavnom gradu Mađarske – počeo je razgovor dugogodišnji kapiten zrenjaninskog Proletera.

Pre olimpijskih kvalifikacija je Evropsko prvenstvo u Rimu sredinom februara?

– Neću učestvovati, to je dogovoreno sa stručnim štabom. U kratkom vremenskom razmaku previše je dva puta regulisati telesnu težinu. Nisam na početku karijere i zato sam kvalifikacijama za Igre, dao prednost u odnosu na šampionat kontinenta. Boriću se u kategoriji do 60 kilograma i imam vremena da postepeno regulišem telesnu težinu. Na Belmekenu, na nadmorskoj visini od 2050 metara, bilo je baš teško, žestoko i naporno. Bilo je trčanja po snegu, rada sa tegovima i drugim spravama namenjenim za rvače. Izdržao sam svaki trening i vratio se sa manje kilograma. Zadovoljan sam trenutnim stanjem i uveren sam da ću biti spreman za kvalifikacije. Ispred mene su dva meseca velikog rada i odricanja i ispoštovaću sve što treba da bi se plasirao u finale kvalifikacija.

Trenutno ste na pripremama na Kubi?

– Zna se da su domaćini veliki majstori i tehničari. Rvanje je prvom planu i uz dosta sparingovanja mora doći do dizanja forme na viši nivo. Viktor Nemeš i ja smo pobeđivali Kubance na Svetskom u Budimpešti pre dve godine. Bili ste tamo, kad sam, u trećem kolu, tuširao Alberta Sančeza u finišu borbe, pri rezultatu 7:1. Znam da je pred nama još puno rada.

Na pomenutom planetarnom šampionatu, medalja je izmakla za „dlaku“?

– Izgubio sam meč za bronzu od Kineza Valikana i završio na petom mestu. Ne mogu da objasnim kako se desilo, nije bolji rvač, bio sam spreman da osvojim medalju, ali nije mi to bilo prvi put da, umesto trećeg, završim na petom mestu. Desilo se i na tri Evropska šampionata i ne vredi se prisećati. Bilo je dosta i radosnih trenutaka u karijeri.

Za vas kažu da ste neverovatno uporan, da nikad ne odustajete i da ste napravili podvig 2017. godine na EP u Novom Sadu osvajanjem zlatne medalje, čekane 28. godina?

– Evropsku i svetsku medalju osvojio sam deceniju ranije i zbog toga su govorili da je zlato predstavljalo podvig. Puno je vremena prošlo, ali nikad nisam odustajao, nisam želeo da se predam i kad su me, na velikim takmičenjima, sudije porazile svojim odlukama. Iza mene je mnogo mukotrpnog rada i sve šro sam postigao rezultat je teških, napornih treninga i odricanja. Ne odustajem to je u meni i boriću se, najviše što mogu i znam, za Tokio. Kad se pomenu Igre, niko više ne govori da je radostan što će da učestvuje, već svako želi da osvoji medalju. Tamo je u kategoriji 16 boraca, zna da bude lakše od Svetskog i zato je i za mene, medalja cilj.

Najstariji ste u izabranom timu, do kada ćete biti u jatu „orlova“?

– Velika mi je želja da reprezentativnu karijeru završim na Igrama u Tokiu i mesto prepustim mlađima. Pre tačno dve decenije, obukao sam dres sa državnim grbom u kadetskoj konkurenciji i to je veoma dug period. Oproštaj od reprezentacije, neće da bude oproštaj i od rvanja. Nastaviću da rvem za Proleter, čiji sam član od 2005. godine – istakao je Kristian Fris.