Razglednica Zrenjaninca Stefana Kastratija: „Moj život u Velikoj Britaniji“

Poslednjih godina navikli smo da medicinski radnici odlaze u inostranstvo – pretežno u Nemačku. Zrenjaninac Stefan Kastrati jedan je od onih koji je nakon srednje škole napustio Srbiju. Za razliku od većine kolega, on je studije i posao nastavio u Velikoj Britaniji. Stefan ima 25 godina. U rodnom Zrenjaninu je završio Medicinsku školu 2013. godine, smer medicinski tehničar. Nekoliko meseci nakon mature preselio se u Englesku. Od tada živi nedaleko od Londona u gradu koji se zove Braknel. Trenutno radi na Koronarnoj jedinici kao medicinski tehničar u vojno-civilnoj bolnici u blizini grada u kojem živi. Sa Stefanom smo razgovarali o tome zbog čega se odlučio da ode u Englesku, kakvi su tamo uslovi studiranja i rada, i da li planira povratak u Srbiju.

I love Zrenjanin: Odakle ideja da odete u Britaniju? Navikli smo da medicinari idu u Nemačku, Austriju, zemlje koje su nam bliže.

Stefan Kastrati: Tokom završne godine srednje škole, drugar je spomenuo Englesku kao mesto gde bi on želeo i gde planira da nastavi studije medicine. U to vreme je moj tok misli pratio istu putanju te je njegova ideja ubrzo postala i moja želja. Od malih nogu sam učio engleski jezik, a pošto učenje nemačkog jezika za mene nije bila opcija, počeo sam da istražujem mogućnosti za studiranje u Engleskoj. Tada je opcija bila bilo koja zemlja gde se govori engleski jezik. Australija, Novi Zeland, Južnoafrička republika su bile predaleke, a preko Atlantika nismo imali nikoga ko bi mogao da mi pomogne u početku, te je Engleska ostala kao najbolja, a i najbliža opcija.

Mađarsko državljanstvo je olakšalo odlazak u Englesku

I love Zrenjanin: Koliko Vam je bilo potrebno vremena da prikupite neophodnu dokumentaciju i da li je bilo problema prilikom upisa studija u Britaniji?

Stefan Kastrati: Tokom završne godine srednje škole moji roditelji su saznali za mogućnost da praćenjem rodbinske linije imam pravo da apliciram za mađarsko državljanstvo. To je u mnogome pomoglo moj odlazak i dalje planiranje studija i života u Engleskoj. Uzimajući u obzir da sam imao mađarsko državljanstvo, od mene je kao državljanina Evropske Unije (EU) bilo zahtevano da živim tri godine na teritoriji EU da bih stekao pravo za studiranje u Ujedinjenom Kraljevstu (UK). Sistem aplikacija u UK je veoma dobro razvijen, što je olakšalo proces i učinilo celu procedure poprilično jednostavnom. Univerziteti imaju razvijenu studentsku službu koja vodi aplikacije svakog studenta, pomažući im da identifikuju i pronađu potrebnu dokumentaciju. To je velika pomoć za nove studente i za strane državljanine koji prvi put prilaze edukacionom sistemu Britanije.

Kako se aplicira za britansku vizu?

I love Zrenjanin: Za Britaniju su stanovnicima Srbije potrebne vize. Koliko je proces njenog dobijanja komplikovan ili možda nije?

Stefan Kastrati: Kao što sam spomenuo ja nisam imao iskustva sa vizama za moj ostanak i studiranje u Britaniji, ali iz priča drugih ljudi znam da je, ako osoba aplicira na univerzitet, prođe selekciju i dobije mesto na studijama, država veoma naklonjena studentima. Odobrava vize ako je dokumentacija koja se zahteva dostavljena i bez komplikacija. Uzimajući u obzir koliko britanski univerziteti vrednuju strane studente, 9/10 slučaja će dobiti vize jer će se univerziteti založiti za takve studente. Naravno, ispunjavanje svih univerzitetskih uslova je prva stepenica. Bez toga teško da će bilo ko stati na stranu stranog studenta.

Sam proces dobijanja vize kreće od podugačke, ali ne tako komplikovane online aplikacije, preko dostave dokumenata jednoj agenciji na Novom Beogradu, i završava se čekanjem na odluku. To je i najduži deo cele procedure. Odluka se u proseku dobija između jednog i tri meseca, u zavisnosti od slučaja. Potom je student dužan da obavesti univerzitet koji će ga dalje savetovati o sledećim koracima.

U Britaniji je praksa mnogo zastupljena

I love Zrenjanin: Šta ste upisali i da li ste zadovoljni znanjem koje ste stekli u Britaniji?

Stefan Kastrati: U početku sam pokušao sa aplikacijom u školu medicine na dva univerziteta, ali zbog ličnih razloga i tadašnjih situacija nisam prošao selekcije. Umesto toga, dobio sam mesto na Univerzitetu u Glazgovu u Škotskoj, smer neuronauke. Međutim, pošto je moje pređašnje školovanje bilo usmereno na struku medicinskog tehničara ubrzo sam odustao od ovog univerziteta. Šest meseci kasnije nastavio sam dalje školovanje za medicinskog tehničara na drugom univerzitetu. Završio sam studije u trajanju od tri godine i nastavio da radim na jedinici Koronarne nege u bolnici gde sam radio praksu tokom tri godine studija.

Veoma sam zadovoljan teorijskim znanjem, a ponajviše praktičnim znanjem koje sam imao prilike da steknem tokom 1.500 sati u toku tri godine studija. Veliki akcenat se stavlja na studentsku praksu. Na svakom odeljenju sam imao dva mentora koji su uvek sa mnom radili i učili me svemu što je odeljenje zahtevalo. Prvi semestar je uvek bio akademski sa vežbama u kabinetima, dok je drugi semestar bio samo praksa na odeljenjima. Ukupno u toku te tri godine sam bio na 8 odeljenja. Na svakom sam ostajao između 4 i 12 sedmica.

Bregzit obustavio stipendije za studente

I love Zrenjanin: Na koji ste način otišli na studije u Britaniju, da li ste imali neku stipendiju ili je u pitanju samofinansiranje?

Stefan Kastrati: Ah, ovde ću morati da spomenem famozni Bregzit. Nakon što je Britanija izglasala Bregzit na referendumu 2016. godine sve stipendije su povučene kao mere štednje dok se ne donese novi plan za budući period. Ja sam imao ludu sreću da upadnem u poslednju grupu studenata koji su primali stipendije. Studenti koji su upisali nakon mene nemaju taj blagoslov i moraju da uzimaju studentske kredite i kredite za izdržavanje studentskog života.

Meni su studije bile pokrivene od strane države, a dobijao sam i mesečnu stipendiju jer sam živeo bez pomoći roditelja, u iznajmljenom smeštaju i zaposlenjem manjem od 30 sati (što zapravo nije malo) i jer sam neoženjen. Međutim, iako studenti nakon mene ne dobijaju svu tu pomoć, plan vraćanja studentskih kredita je jako dobro organizovan. Studenti ne moraju da vraćaju kredit prvih 6 meseci nakon studija, kao i sve dok im godišnja plata ne prelazi 22 hiljade funti. Takođe, studentski kredit se može otplaćivati na 25 godina, a sve što se ne otplati do tada se briše i smatra se da je dug namiren.

I love Zrenjanin: Jesu li studije u Britaniji skupe?

Stefan Kastrati: Sve studije u Britaniji koštaju oko 9.900 funti godišnje bez obzira da li stuidirate za inženjera, pilota, doktora ili bilo koju drugu profesiju. Britanski univerziteti su, takođe, veoma radi da pomažu studente i često raspisuju interne konkurse za stipendije. Na žalost, za internacionalne studente izvan EU i Evrope cene su mnogo veće. Ostaje da vidimo da li će se to promeniti nakon izlaska Britanije iz EU u budućnosti.

Kako se živi u Britaniji?

I love Zrenjanin: Da li je Britanija generalno skupa za život?

Stefan Kastrati: Sa stanovišta prosečne zaposlene osobe u Srbiji Britanija jeste skupa za život. Međutim, za onoga ko tamo živi i radi sa punim radnim vremenom život je mnogo pristupačniji. Naravno, svako treba da počne od sebe i svojih navika, ali u proseku sa normalnim radnim vremenom čovek može da priušti dodatne užitke poput izlazaka sa društvom (Britanci jako vole svoje pabove), putovanja lokalno i izvan zemlje, a i da uštedi za neke novine poput automobila (poprilično su jeftini, jer je automobile sa desnim volanom teško registrovati na evropskom kontinentu) ili šta već osoba bira kao lično opredeljenje.

I love Zrenjanin: Da li ste imali dovoljno znanje engleskog da možete da pratite predavanja?

Stefan Kastrati: Moj prvi kontakt sa britanskim edukacionim sistemom je bilo 2014. godine. Tamo sam proveo godinu dana spremajući se za univerzitet i učeći hemiju, biologiju, matematiku i fiziku. Prvi semestar je bio poprilično naporan jer sam se još uvek tada navikavao na reči i terminologiju, ali sam se relativno brzo adaptirao. Pre toga sam proveo 5 meseci unapređujući jezik. Kada sam započeo studije na univerzitetu moje znanje engleskog je bilo dovoljno dobro da komotno pratim nastavu na tom nivou i nisam imao dalje problema. Nivo engleskog potrebno za praćenje nastave po mom mišljenju je definitivno jači B1 ili solidan C1, al to sve zavisi od osobe i koji aspekt jezika joj je jače razvijen.

U inostranstvu se može mnogo naučiti o drugim kulturama

I love Zrenjanin: Ima li još stranih studenata na Vašem fakultetu i odakle?

Stefan Kastrati: Ja sam okružen stranim studentima zapravo i to je veliki blagoslov, jer svako donese deo svoje kulture, što je veoma dobro za razumevanje drugih kultura i načina razmišljanja. U mom razredu ima studenata iz Italije, Turske, Nepala, Indije, Irana, Republike Irske, Somalije, Gane, sa Filipina, ali naravno i veliki broj studenata iz UK (Škotksa, Severna Irska, Engleska i Vels).

I love Zrenjanin: Koliko ste u Britaniji uspeli da naučite o novim kulturama, navikama, običajima drugih studenata?

Stefan Kastrati: Mogu da kažem da sam kroz interakciju sa drugim kulturama i religijama jako puno naučio da je važno poštovati svakoga ko razmišlja drugačije od tebe samog. Nije sve crno i belo u razumevanju i svako gradi svoje stavove počevši iz društva iz kojeg je potekao. S tim na umu, moje razumevanje ljudi i načina života potiče iz srpske hrišćanske sredine, što će se razlikovati od nekog drugog ko potiče sa azijskog ili afričkog kontinenta, na primer, i iz druge religije. Ljudi ovog sveta imaju predivne kulture koje je zaista zadovoljstvo upoznavati kroz rad sa njima i kroz društveni/studentski kontakt.

Na poslu svi funkcionišemo kao tim

I love Zrenjanin: Kako se slažete sa kolegama?

Stefan Kastrati: Veoma dobro. Svi smo deo jednog velikog tima gde su nega i lečenje pacijenata na prvom mestu. Oni sa više iskustva će rado učiti svoje mlađe kolege. Često se družimo nakon smena na večerama i ponekad odemo zajedno na kuglanje ili u bioskop. Na mojoj jedinici svi volimo dobro da jedemo, pa se često donosi hrana i onda se častimo. Atmosfera je veoma pozitivna, doktori su često sa nama. Veoma je lepo znati da je tim sa kojim radiš, takođe, i tvoj jak oslonac i da se ne svodi sve samo na odnos nadređeni ili podređeni. Svi radimo zajedno i to puno olakšava. Naravno, svi imamo bolje i lošije dane kao i u svakom poslu. Ipak, u sećanju mi češće ostaju oni lepši momenti.

I love Zrenjanin: Kakvi su uslovi u kojima žive strani studenti u Britaniji?

Stefan Kastrati: Univerziteti podstiču svoje studente da prvu godinu studija provedu u studentskim domovima da bi tako stekli prijatelje i u nastavku studija iznajmljivali lokalne kuće ili stanove zajedno. Naravno, uvek će biti onih koji će od početka tražiti da budu odvojeni što zbog finanskijskih ili prosto logističkih razloga. Ja nikada nisam ziveo na kampusu mog univerziteta jer je sam univerzitet udaljen nekih 45 minuta vožnje autom, tako da sam uvek ziveo u iznajmljenom smeštaju sa dva drugara.

Predrasude o Britaniji

I love Zrenjanin: Kako ste se navikli na tamošnju klimu i da li se ona mnogo razlikuje od naše u Srbiji?

Stefan Kastrati: Meni tamošnja klima veoma prija. Ponajviše zato što je stopirala moju alergiju na polen jer je tamo vazduh izrazito čist. Znam da ovde postoji jedna velika zabluda da u Britaniji kiša pada non stop ali to je zaista netačno. Iako nije nista neobično da kiša padne u bilo kom delu dana, leta mogu da budu jako topla a zime su blage u poređenju sa srpskom klimom. Zimi temperatura ne pada ispod minus 10 tokom najhladnijeg dana, ali zato leti može da bude i do 36 stepeni Celzijusa. Klima je uglavnom umerena. Istina je da oblaci nekada mogu da sakriju sunce i na po nekoliko dana, što zna ponekad da bude malo depresivno. Ipak, u većem delu godine je vreme zapravo poprilično lepo.

I love Zrenjanin: Kakvi su Britanci ljudi? Da li imamo predrasude prema njima?

Stefan Kastrati: Mislim da se u Srbiji gaje jako loše predrasude o Britancima. Moje iskustvo je takvo da sam veliku pomoć u početku imao od lokalnih Engleza i kolega sa posla. I danas postoji žena koju ja zovem ‘moja engleska majka’. Kada nikog nije bilo da mi pomogne ona je uskočila i nije me puštala sve dok nisam rešio svoje probleme. I sada sam jako dobar prijatelj sa njenom porodicom. Englezi su zapravo jako dobar narod i oni o nama imaju veoma dobro mišljenje. Mnogi su za vreme stare Jugoslavije dolazili na godišnje odmore u Srbiju i imaju jako puno lepih sećanja. Upoznao sam veliki broj Engleza i Britanaca koji znaju kroz šta smo prošli kao država i veoma saosećaju i protive se onom sto smo politički doživeli pre više od dvadeset godina.

Stefan Kastrati za sada ne planira povratak u Srbiju

I love Zrenjanin: Planirate li da ostanete u Britaniji ili da se vratite u Srbiju?

Stefan Kastrati: Trenutno ne planiram da se vratim u Srbiju jer je u poslednjih 7 godina moj život bio fokusiran na pravljenje stabilnog života u Engleskoj. Možda će se to jednog dana promeniti, ali to ostavljam budućnosti da ispiše u mojoj knjizi života.

I love Zrenjanin: Koliko često dolazite u Srbiju?

Stefan Kastrati: To veoma zavisi od obaveza. U prosleku planiram uvek da posetim porodicu svakih 6 do 8 meseci. Međutim, dešavalo se da nisam imao priliku da letim za Srbiju i po godinu dana. Nadam se da ću moći da održavam praksu da dolazim svakih 6 meseci i u vremenu koje dolazi. Ipak, to uvek zavisi od drugih planova i vremena koje mi je dato da uzmem slobodno sa posla.

I love Zrenjanin: Kakve su mogućnosti za zaposlenje medicinara u Britaniji?

Stefan Kastrati: U ovom momentu je dosta teško, ali stvari će se možda promeniti u toku ili nakon 2020. godine kada Britanija izađe iz EU. Trenutno ako neko može da sredi legalno življenje u UK postoji šansa za zaposlenjem. Proces je dosta dugotrajan, ali zapravo nije nemoguć. Potrebno je odraditi ‘adaptaciju’ koja traje do godinu dana u zavisnosti od radnog iskustva osobe i od bolnice/ustanove koja predvodi taj proces.

Plate medicinskih radnika u Britaniji

I love Zrenjanin: Da li je teško uskladiti posao i studije?

Stefan Kastrati: Mislim da to u velikom stepenu zavisi od same osobe. Naporno je, to sam osetio na svojoj koži, ali je daleko od nemogućeg. Treba biti svestan svojih potreba i uskladiti želje prema tome. U čitavom tom procesu potrebno je držati se prioriteta. Univerziteti će puno učiniti da olakšaju što više mogu svojim studentima, a i poslodavci jako poštuju radnike koji studiraju i izaćiće često u susret ako je radnik dobar i ako se trudi. Rad se nagrađuje uvek, a poštenje i iskrenost se vrednuje iznad svega. Bili bi iznenađeni do koje mere su u stanju da izađu u susret u takvim situacijama.

I love Zrenjanin: Kolike su plate medicinskih tehničara i lekara u Britaniji? Da li je to dovoljno za život ako se uzmu u obzir troškovi?

Stefan Kastrati: Plata medicinskih tehničara se računa po godinama iskustva i činu zaposlenog. Kreće se u proseku od 26 do 32 hiljada funti godišnje i progresivno raste svake godine. Sledeći nivo ide i do 40 hiljada u zavisnosti od iskustva… Kod doktora je sistem malo drugačiji. Najmlađi doktori kreću sa zaradom od oko 30 hiljada godišnje koja progresivno raste jako dobro sa svakom godinom treninga. Specijalizanti mogu da zarade između 40 i 75 hiljada godišnje, dok specijalisti počinju sa platom od 80 hiljada godišnje i to se povećava sa iskustvom, mestom zaposlenja i tako dalje.

Britanija je ispunila sva očekivanja koje je imao Stefan Kastrati

I love Zrenjanin: Jeste li se ikada pokajali što ste otišli u Britaniju?

Stefan Kastrati:  Do sada nisam. Većina mojih očekivanja je do sada bila ispunjena. Mogućnosti za napredak u struci su velike, a to mi je trenutno najvažnije. Još uvek sam daleko od potpuno lagodnog života, ali svake godine se taj cilj polako približava. Potrebno je puno rada i odricanja što će morati, ja verujem, na kraju da se isplati.

I love Zrenjanin: Odlazite li na utakmice Premijer lige i imate li omiljeni klub u Engleskoj za koji navijate?

Stefan Kastrati: Nisam imao prilike da idem do sada. Moje interesovanje je uvek više bilo naklonjeno odbojci nego fudbalu, ali kad sam bio puno mlađi navijao sam za Arsenal. Najbliže sto sam se ikada približio tome je bio njegov stadion dok sam vozio kroz London pre dve godine.

Poruka mladima: Budite najbolji u onome što radite

I love Zrenjanin: Kakva je Vaša poruka studentima koji razmišljaju o razmeni i srednjoškolcima koji tek treba da upišu fakultet a dvoume se da li da odu na studije u inostranstvo?

Stefan Kastrati: Ko god može da priušti i pronađe način da ode u strane zemlje i proširi svoje znanje na drugim edukacionim ustanovama definitivno neka to uradi. Znanje nikada neće biti koncentrisano na jednom mestu. Ni jedna osoba ne zna sve. Što više stvari znate više će vam se vrata otvarati u životu. Postoji jako puno inteligentnih ljudi u svetu kao i kod nas. Upoznavati ljude sa drugačijih životnih staza je veliki blagoslov za svaku osobu. Što više ljudi upoznate u toliko će vam život biti bogatiji. Nekada i samo jedna godina u inostranstvu može jako pomoći osobi u njenom ličnom razvoju, profesionalno i karakterno. Moja topla preporuka je da se svaka prilika za proširenjem vidika iskoristi.

I za kraj, ono što je veoma blisko meni, nikada se ne ustručavajte da postavljate pitanja! Ispitujte sve dok vam potpuno ne postane jasno. Ne zaboravite da nikada ne možete da prestanete umno da rastete. Tu ne postoji granica i nikada je nemojte postavljati ispred sebe. Postanite najbolji što možete u svemu što radite!