Koi šarani, simbol ljubavi i prijateljstva u Japanu, krase jedan vrt u Zrenjaninu

Koi šaran je sorta domaćeg šarana koja se gaji u dekorativne svrhre obično u vodenim baštama. Ovu vrstu ribe karakterišu specifična boja, šare i krljušti. Najčešće se mogu naći u crvenoj, žutoj, beloj, crnoj i plavoj boji. U Srbiji koi šarani još nisu toliko popularni kao u inostranstvu, mada se poslednjih godina povećava broj ljudi koji u svojim vrtovima drže ove ukrasne ribe. Naša sugrađanka Brankica Raškov je svoje dvorište u potpunosti uredila tako da u njemu uživaju i ona i njeni gosti. Posebnu draž ovom ambijentu daje upravo jezero sa koi šaranima.

Da je, bez obzira gde vam se kuća nalazi, moguće napraviti kutak za odmor i uživanje kao da ste negde u nedirnutoj prirodi dokazala je i Zrenjaninka Brankica Raškov. Iako živi u neposrednoj blizini centra grada, kada uđete u njeno dvorište istog trentuka možete da pomislite da ste došli na mesto koje je daleko od ljudi, automobila, buke… U uređenom vrtu svakako se izdvaja jezero sa koi šaranima, lokvanjima i lotosima.

“Ja i ne znam kako sam se zainteresovala za koi šarane. Generalno volim životinje. Koi šarane sam videla u Italiji. Tamo ih ima dosta. Videla sam negde nekakvo jezerce i oduševila sam se time. Koi šarani imaju malo drugačije ponašanje od običnih crvenih riba. Dok sam bila u Italiji imala sam šarane koji su mi bukvalno jeli iz ruke. Ovde mi je malo nezgodno da im priđem da ih hranim iz ruke. Koi šarani mogu baš jako da se pripitome. Postoji dosta slika na internetu gde se vidi kako ih ljudi hrane, gde se ljube sa psima…“, počinje priču Brankica Raškov iz Zrenjanina.

“Prve koi šarane sam donela iz Italije”

“Koliko trenutno imam koi šarana, ne znam ni sama. Matično jato sam donela iz Italije. Prvo sam donela dve ribe, jedna je uginula, jer one tada nisu živele u uslovima koji su za njih prikladni. Tada još nisam imala ovo jezerce. Riba koja je ostala sada ima nekih 10 godina. Koi šarane sa dugačkim perajima, baterflaj, sam donela pre dve godine. U inostranstvu je izbor koi šarana daleko, daleko veći nego kod nas. Tamo se uvoze iz Japana, pa su im i cene malo veće. Ali, znate šta dobijate za te pare. Svi me pitaju da li postoji i koja je razlika između običnih i ovih šarana. Mogu da kažem da je razlika samo u boji. „Koi“ na japanskom znači šaran, samo što smo mi u Evropi to spojili, pa ih zovemo koi šarani“, dodaje naša sagovornica.

Razlike između mužjaka i ženke koi šarana postoje, ali su one jako male.

„Ženke su malo šire i kraće, a mužjaci malo duži i uži. To ne može da se vidi dok su mali, tek kad porastu. Na rast koi šarana utiču prostor koji imaju i hrana. Ukoliko držite koi šarane u akvarijumu oni ostaju mali. Ako žive u prirodi mogu da narastu kao i ostali šarani. Obično žive 10-ak godina, ali kažu da mogu da žive i do 100 godina“, objašnjava Raškov.

Koi šarani su prilično laki za održavanje

„Ja nisam trgovac. Koi šarane držim zbog sebe, ne zbog prodaje. Nemam mogućnost da ih hvatam i neću da ih stresiram. U proleće praznim ribnjak kako bih zamenila vodu i onda delim ili prodam višak šarana. Isto to radim i u jesen. Jednostavno, moram da se oslobodim određenog broja beba, jer bi, da to ne radim, bilo jako mnogo riba, a plašim se da ne potroše sav kiseonik iz vode. Što je više riba, više se prlja voda, više se stvaraju alge. Takođe, zimi kada je voda zaleđena, mogu da ostanu bez kiseonika ako ih ima mnogo“, kaže naša sagovornica.

Koi šarani nisu zahtevni za držanje.

„Ove ribe nisu zahtevne, ali ako nemate adekvatne uslove za njih, ne vredi da ih držite. To vam je isto kao i za sve ostale životinje. Ako nemaju adekvatne uslove, onda je to samo mučenje za njih. Za držanje koi šarana obavezno morate da imate filter i filter mora da ima UV lampu. Ona ubija alge. Bez UV lampe voda je zelena i ne možete ništa da uradite. Ako voda nije čista, kada se ugreje, u njoj mogu da se stvore bolesti. Tada ribe mogu da napadnu bakterije, gljivice, virusi… Moji koi šarani do sada, hvala bogu, nikada nisu bili bolesni“, kaže Raškov.

„Koi šaran ne može da se drži u plitkoj vodi, jer njemu ne prija topla voda. Ove ribe se leti uvek zavuku u zimovnik, jer je tamo voda hladnija nego na površini. Tamo je konstantna temperatura vode i zimi i leti. Zimu preživljavaju bez problema u zimovniku. Kada temperatura vode spadne ispod 10 stepeni, ribe se umiruju i onda prestaje hranjenje. One zimu provode u hibernaciji. Temperatura tamo gde prezimljavaju bude oko 4 stepena. Na proleće izlaze malo mršavije, ali bez problema. Najdublji deo jezera je tri metra“, objašnjava naša sagovornica.

Koi šarani jedu zelenu salatu, grašak, lubenicu…

Veoma lako je moguće naći hranu za ovu vrstu riba.

„Koi šarani jedu hranu koja je namenjena njima. Ima da se kupi u Srbiji, sasvim je solidna i nije toliko skupa kao u inostranstvu. Osim te hrane, vole zelenu salatu, grašak, lubenicu… Jedu i larve i alge, ali neće samo algama da se hrane“, priča Raškov.

„Postoji jedna zabluda da koi šarani imaju bolesti koje nemaju naši šarani, pa da zato ne treba da se puštaju zajedno. To je besmisleno. Od istih bolesti oboljevaju i koi i obični šarani. Deluje da koi šarani više oboljevaju, jer oni žive u uređenim prostorima, a divlji su prepušteni sami sebi“, dodaje ova Zrenjaninka.

Cena ovih riba varira i po nekoliko hiljada evra

U inostranstvu se ove ribe mnogo više gaje nego kod nas.

„Kod nas se koi šarani ne cene. U inostranstvu ih poštuju jer su simbol ljubavi, prijateljstva i hrabrosti. Kažu istočnjaci da su simbol herojstva, jer se, kada ih stave na površinu na koju treba da ih ubiju, šaran ne pomera, već ponosno čeka smrt kao samuraj. Koi šarana ima u preko 20 varijanti. Postoje u crvenoj, žutoj, beloj, crnoj, plavoj boji. Na takmičenju se gledaju raspored i kvalitet boja koje šarani imaju. Ako imate kvalitetno matično jato ono ne mora uvek, ali može da da lepe mlade. Ako nemate kvalitetnu ribu sigurno nećete dobiti kvalitetne mladice. Kod nas po pet šopovima je tuga kakvi su koi šarani. Verujte. Ja sam kupila jednog koi šarana u pet šopu ovde, njegovi potomci su bili tragični. Dugački, pa uzani… Ovde će trebati puno godina da se dobije kvalitetna riba“,  kaže Raškov.

„Cena koi šarana je različita. Zavisi od kvaliteta i od boja. Razlika u ceni može da bude i po nekoliko hiljda evra ako imaju boje koje su retke. U inostranstvu jedna riba od 10-12 centimetara  košta od 15 evra, pa na gore. Veće su daleko skuplje. Kod nas, na primer, velike koštaju 15 evra. Meni je brat kupio nekoliko riba za rođendan kada sam napravila jezero i to je bilo lepo iznenađenje. Mislim da je kupio 3-4 velika primerka. Ja sam tada imala italijanske. Te koje mi je brat kupio sam kasnije prodala, jer su ove koje sam imala iz inostranstva bile mnogo kvalitetnije i lepših boja“, dodaje naša sagovornica.

Jezero sa ribama deluje smirujuće

Kao i sve druge životinje i koi šarani imaju svoje neprijatelje u prirodi.

„Neprijatelji su im mačke, moj pas, nekoliko dana je dolazila čaplja, ali nju smo uspeli da oteramo… Nadam se da neće više doći ni jedna čaplja. Ribe kod mene mogu da se sklone. Pretpostavljam da bebe više stradaju. To je prirodna selekcija, ali to je to. Moj pas stoji i lovi i ako se neka riba približi obali on je ulovi. Meni je žao ribica, ali to je plen mog psa i ja tu ne mogu ništa. To je prirodna selekcija“, kaže ova Zrenjaninka.

Uživanje u vrtu sa uređenim jezerom nema cenu.

„Imam dosta prijatelja koji dođu i sede pored jezera. Ja svakog jutra uz jezero pijem čaj. Sedim i uživam u ovome. Zato sam to i napravila. Prosto ne moram da idem na more… Dosta ljudi dolazi jer ih to smiruje i opušta“, objašnjava Raškov.

Da bi se napravilo jezero sa koi šaranima potrebno je dosta novca

Ipak, da bi se ovako nešto napravilo u dvorištu potrebno je prilično sredstava.

„Početno ulaganje je veliko. Ja sam dugo razmišljala da li da stavim nepromočivu foliju ili da izbetoniram jezero. Na kraju sam se odlučila da betoniram. To je skuplja, ali trajnija varijanta. Rekla sam već da je za jezero sa koi šaranima obavezan filter. Dobar filter košta dosta. Ne znam u Srbiji šta ima da se nabavi i po kojoj ceni, jer sam ja svoj filter donela iz Italije. Jezero sam pravila pre četiri godine. Samo betoniranje me je koštalo preko hiljadu evra. Kamenje sam nabavila iz centralne Srbije. Ono nije bilo skupo, ali je zato prevoz bio preskup. Filter je koštao oko 1.500 evra. Jedna UV lampa koja traje godinu dana košta 30-35 evra“, priseća se naša sagovornica.

„Kada sam ovo pravila pogrešila na nekoliko mesta. Ali, kada sam to radila niko ovde nije znao ništa da mi kaže, pa sam se konsultovala sa Italijanima. Kod nas u Zrenjaninu je jako veliki problem sa vodom. Voda je tvrda. Filter se isprlja jako brzo, lampe odu jako brzo. I to pričam o bunarskoj vodi. O vodi iz vodovoda ne mogu ni da pričam, jer ona ni slučajno ne sme da se sipa u jezero. Ona je prepuna organskih materija, gvožđa… Bude tamno braon u roku od dva dana. Vi u vodu za jezero ne smete da sipate nikakve hemikalije koje sipate u bazen u kojem se kupate, jer bi time pobili ribe. Filteri to ne mogu da isfiltriraju“, zaključuje na kraju razgovora Brankica Raškov.