U Gradskoj bašti otkriveni predmeti iz neolita i ostaci skeleta

Prilikom radova na rekonstrukciji toplovodne mreže i iskopa nove trase, u Gradskoj bašti su otkriveni predmeti iz doba neolita i ostaci grnčarije i ljudskih skeleta. Radovi su do daljnjeg obustavljeni, a na terenu su od pre nekoliko dana prisutni stručnjaci arheolozi iz zrenjaninskog Narodnog muzeja, koji pretražuju i selektuju iskopan materijal, navodi se na sajtu Gradske uprave zrenjanin.rs.

Kustos u Narodnom muzeju Dejan Vorgić rekao je da je do sada pronađeno mnogo arheoloških fragmenata, od najstarijeg doba, neolita (7000 godina pre nove ere), predmeta sa odlikama starčevačke i elementima vinčanske kulture, čak i delova naseobine iz neolita. Nažalost, sve to iskopao je bager, pa je na arheolozima da pretražuju veće gomile zemlje, rasute po travnjaku Gradske bašte.

Između mnoštva delova grnčarije i pojedinih delova skeleta, pronađen je i fragment sa uklesanom ženskom figurom, čija su dva dela pronađena i po rečima arheologa, veoma se retko nalazi. Nadaju se da će možda pronaći i ostatak delova i kompletirati figuru, čime bi otkriće postalo još značajnije.

Trenutno se materijal prikuplja, a potom sledi pranje, obrada, upoređivanje i tek za mesec, dva moći će konkretnije da se kaže šta je sve pronađeno u Gradskoj bašti. Dejan Vorgić ističe značaj svega što je otkriveno.

– Tu su i delovi tanjira iz turskog doba, srednjovekovni novčić, stub sa srednjovekovne crkve. Pronaći, međutim, naseobinu iz najstarijeg doba, neolita, nešto je fantastično i razumljivo je da smo fokusirani upravo na taj period i predmete koji potiču iz njega. Sledeće godine veliki je jubilej, dva veka od završetka gradnje Županijske zgrade, pa to može biti lep povod da se javnosti prikažu svi artefakti pronađeni u Gradskoj bašti – navodi Vorgić i dodaje da je sve što je nađeno od izuzetnog značaja za Narodni muzej.

– Kada su dograđivana krila na Županijskoj zgradi, 1886. godine, pronađeno je mnogo predmeta iz prethodnog perioda, ali su oni svi završili u Budimpešti i Temišvaru, koji su imali muzeje. Mi ne znamo šta sve tamo postoji, jer to nikad nije ugledalo svetlo dana. Sada imamo sreću da smo mi ti koji su nešto iz praistorije pronašli i što će to završiti u našem muzeju – zaključuje Vorgić.

Potvrdila se, dakle, još jednom višedecenijska praksa da se, prilikom bilo kakvih radova na podzemnim instalacijama na prostoru Gradske bašte, pronalaze arheološki ostaci iz perioda starih više hiljada godina ili se nailazi na podzemne sisteme i lagume nekadašnje bečkerečke tvrđave.

Izvor i foto: zrenjanin.rs