Od kada je na inicijativu dr Dušana Slankamenca, 1995. godine osnovan, do danas, Srpski hor “Sveti Serafim Sarovski” iz godine u godinu potvrdjuje respekt i divljenje poklonika horskog muziciranja, ne samo u svom gradu i Srbiji, nego i na evropskoj i svetskoj umetničkoj sceni. Više od dvadeset godina ovaj ansambl svojim pojanjem, bogatom i raznolikom koncertnom aktivnošću, uspešno pronosi ime svog zaštitnika, širom Srbije i dijaspore. Ove godine, takodje je zabeležio zavidan broj uspešnih nastupa, a u planu je i koncert pred zrenjaninskom publikom.
U gradu Zrenjaninu, u kom se o horskom muziciranju uvek govorilo s neskrivenim osećanjem ponosa i respekta, već više od dve decenije svojim umetničkim senzibilitetom, predanošću i nadasve postojanim kvalitetom, ljubitelje muzike iznova impresionira Srpski hor „Sveti Serafim Sarovski“. Na inicijativu dr Dušana Slankamenca, hor je počeo sa radom 1995. godine pod dirigentskim vodjstvom Vladimira Prvulovića. Uspeh koji ide ruku pod ruku sa ovim ansamblom, izuzetan repertoar, angažovanje na bogosluženjima širom naše države ali i dijaspore, horsko muziciranje kao zaštitni znak Zrenjanina, velike turneje, koncert pred zrenjaninskom publikom, bili su tema razgovora sa Božidarom Crnjanskim, dirigentom Srpskog hora “Sveti Serafim Sarovski”.
Po blagoslovu Njegovog Preosveštenstva, Episkopa banatskog Gospodina Nikanora, hor svojim pojanjem aktivno učestvuje na svakonedeljnim Liturgijama i prazničnim bogosluženjima. Takodje ima bogat koncertni angažman.
Da li su pevanja na bogosluženjima i koncerti dva različita ili istovetna osećanja?
Crnjanski: Srpski hor “Sveti Serafim Sarovski” već dvadesetčetvrtu godinu zaredom uspešno ostvaruje ulogu koja mu je poverena. Pevanje i učestvovanje na bogosluženjima je naš prioritet. Uporedo sa tim koncertiramo. Sveta Liturgija je Božanska i kao takva predstavlja jedinstven doživljaj susreta čoveka sa Bogom. Koncerti pak, bilo da se održavaju u hramu ili van njega, odnosno, bez obzira da li izvodite duhovnu ili svetovnu muziku, ostvaruju drugačiji cilj. Umetnička muzika svakako oplemenjuje.
Kako gradite repertoar i prepoznatljivu boju zvuka ?
Crnjanski: Muški ansambl kojim dirigujem je specifičan. Kvalitetan repertoar koji izvodimo neprestano dopunjujemo novim numerama. Do nekog zamišljenog i očekivanog zvuka vodi nas najpre znatiželja, ”potraga” za partiturom, potom selekcija i na kraju, umetnička priprema i uvežbavanje. Dugogodišnje iskustvo nas kao pevača i moje kao horskog dirigenta nam olakšava pravi izbor muzike koju ćemo izvoditi. Osim umetničke duhovne i svetovne muzike, na našem repertoaru imamo izvestan broj aranžmana narodnih i popularnih melodija koje sami, unutar ansambla kreiramo.
Često nastupate u inostranstvu. Kakvi su utisci sa tih gostovanja?
Pročitaj jošvesti
Crnjanski: Punih dvanaest godina smo u inostranstvu. Često naša gostovanja traju po 3 ili 4 dana, ali ponekad su to turneje po 12 dana ili čak pun mesec. Utisaka i doživljaja je zaista mnogo. Kažu da su ličnosti umetnika često vedrog i duhovitog karaktera. Nama toga nikako ne manjka. Dobro raspoloženje, ponekad i u teškim ili neočekivanim trenucima, pozitivna energija i ljubav prema onome što zdušno činimo, za rezultat imaju naše sjajne nastupe. Ljudi koji nas slušaju u hramu, koncertnoj dvorani ili na otvorenom prostoru imaju iskrenu potrebu za takvim doživljajem. Ne skrivaju to već nam redovno to i saopštavaju sa željom da se ponovo sretnemo. Tako počinje krug koji, bar se nama čini, ne prestaje.
A Australija?
Crnjanski: Vi mora da se šalite? Imate li desetak slobodnih kolumni i dan i po kako bih vam ispričao priču na temu Australija. Naravno da se sada ja šalim. To je izuzetna država sa fantastičnim uslovima za život i rad! Ideja da posetimo australijski kontinent potekla je od gospodina Ljubomira Novkovića, inače rodjenog Zrenjaninca koji više od tri decenije živi i radi u Sidneju, a nakon zajedničkog pokloničkog putovanja po Svetoj Rusiji i manastirima Divjevo i Sergejev Posad koje smo pohodili pre dve godine. Uz podršku i poziv novoizabranog vladike australijsko – novozelandskog gospodina Siluana i uz pomoć mnogih verujućih ljudi u Australiji, ali i u našem Zrenjaninu, uspešno je realizovana ova, najobuhvatnija turneja našeg hora. Svojevrsno misionarsko gostovanje članova hora “Sveti Serafim Sarovski” na Petom kontinentu je imalo za cilj da se naši ljudi koji žive širom Australije bolje i sadržajnije upoznaju sa srpskom i ruskom pravoslavnom duhovnom muzikom, kao i svetovnim i rodoljubivo – patriotskim repertoarom našeg ansambla. Gostovali smo i obišli države Kvinslend, Novi Južni Vels, Viktoriju i Južnu Australiju. Održali smo sedam celovečernjih koncerata, od kojih sa ponosom izdvajam onaj u Sidnejskoj operi, održan 4. oktobra u prepunoj sali, a na kom smo pevali čak pet numera na bis. Takodje smo zajedno sa nadležnim episkopom Siluanom i sveštenstvom SPC-e saučestvovali u brojnim večernjim bogosluženjima, bdenjima, Svetim Liturgijama, venčanjima i nastupima. Svi oni su imali humanitarni karakter, budući da su ostvareni prihodi bili namenjeni završetku radova na izgradnji Srpskog koledža “Sveti Sava” u Sidneju. Obišli smo gradove Brizbejn, Gold Kost, Sidnej, Kanberu, Djilong, Melburn, Adejald. Naša se pesma čula i u manastirima Sveti Save u Ilajnu, kao i u Novom Kaleniću kraj Kanbere. Dali smo više intervjua srpskim novinama i radio stanicama u Melburnu i Brizbejnu. Nailazili smo na srdačan prijem naših ljudi gde god smo se našli, od avionskog presedanja na aerodromu u Dubaiju, preko raširenih ruku porodica domaćina i više nego prijateljskog prijema kod ambasadora Republike Srbije u Australiji, gospodina Miroljuba Petrovića u prestonici, pa sve do srdačne i razdragane publike koja nije štedela svoje dlanove. Kao ni mi svoje glasove. I pored mnogobrojnih obaveza, imali smo prilike da vidimo kako žive naši ljudi koji su se trajno naselili u Australiji, kao i da doživimo mnoge posebnosti prisutne na svakom koraku. Po prvi put smo se susreli sa efektom vremenske razlike i razlike u godišnjem dobu prevalivši 16.000 km za 30 sati, zatim igrali profesionalni golf, hranili kengure i koale, pecali sabljarke. Oduševio nas je biljni i životinjski svet, veličina gradova i različitost kultura koje se u njima mogu sresti, kao i opštepoznata društvena i socijalna uredjenost australijskih država. Posledica toga je stabilnost i napredak u svim sferama savremenog života. Na osnovu kritika i oduševljenih reakcija ljudi koji su tokom jednomesečnog gostovanja pratili naše nastupe, bili uz nas, zaključak se nameće sam po sebi : USPELI SMO! Stara prijateljstva su se učvrstila i postala neraskidiva, a nova obećavaju ponovni susret.
Koja gostovanja su obeležila tekuću godinu?
Crnjanski: U januaru smo imali koncert pred novosadskom publikom u prepunoj Sinagogi, učestvovali smo na svečanostima u Subotici, Senti, Zlatiboru, Valjevu, Loznici, Beogradu, pa sve do gradova u dijaspori, Budimpešti, Beču, Zalfeldenu, Insbruku, Klagenfurtu, Segedinu, Brčkom… Sada već po pravilu, tamo gde jednom gostujemo, uvek se vraćamo iznova.
Šta imate u planu do kraja godine?
Crnjanski: Pored nekoliko gostovanja u Austriji, planirana je i realizacija koncerta povodom 800 godina autokefalnosti SPC-e koji ćemo prezentovati našim sugradjanima. O vremenu i mestu ćemo vas blagovremeno obavestiti.
Redovno se odazivate pozivu na učešće na Horskom Festivalu “Slobodan Bursać”. Kako vidite budućnost ovog značajnog festivala?
Crnjanski: Iskreno se nadam da će horski festival koji nosi naziv našeg velikog horskog umetnika Slobodana Bursaća, uspešno nastaviti da se razvija i raste. Kako u privlačenju kvalitetnih ansambala, tako možda i u promeni/dopuni samog sadržaja. Mišljenja sam da bi takmičarski segment bio veoma izazovna činjenica. Neka ovo bude poruka njegovim organizatorima.
Srpski hor “Svetski Serafim Sarovski” je dobitnik Nagrade grada Zrenjanina, grada u kojem aktivno radi preko dvadeset kvalitetnih horskih ansambala. Kako gledate na ovu, ali i na nagrade uopšte?
Crnjanski: Nagrade uvek osvanu kao post festum onoga čime gradite sebe. Neosporno je, one jesu važne, laskave, prijatne, obavezujuće, kao jedna od društvenih normi. Bez obzira da li govorimo o ličnim ili kolektivnim. Ove druge su svakako slojevitije. Naše dosadašnje iskustvo i zajedništvo koje smo stvorili, a koje sa uspehom održavamo, iznova nam potvrdjuju da smo našu najveću nagradu već primili.
.gif)
.gif)
.gif)
