Predstavljena knjiga o Džoniju Štuliću koju je napisao jedan fan

Knjiga „Gospodar samoće u vremeplovu jedne zemlje“ mogla bi se izdvojiti među svim delima napisanih o muzičaru Džoniju Štuliću, jer je nije napisao ni novinar ni kritičar, već jedan fan. Taj fan je Zrenjaninac Mladen Maksimović, kojem je ovo bio prvi književni poduhvat.

Koliko ime jedne od najvećih rok zvezda na Balkanu koji je svoj bend „Azra“ rasformirao pre skoro trideset godina, i dalje intrigira publiku, pokazalo je interesovanje Zrenjaninaca za knjigu koja je, prema rečima kritičara, nešto posebno. Pored autora, na promociji knjige održanoj u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“, govorili su pisac Batrić Ćalović, novinar i publicista Bogomir Bogica Mijatović i Vladimir Arsenić u ulozi moderatora. Najpoznatije Štulićeve stihove na akustičnoj gitari izveo je profesor Damir Malešev, utoplivši hladnjikavo kišno veče u Zrenjaninu.

-Mladen Maksimović je u svom prvencuo otvorio prolaz za sve koji žele da zakorače u svet muzike, svet jedne nestale zemlje u kojoj i dalje živimo. Otvorio je prolaz ka muzici koja se čuje i na drugoj strani. Autor knjige je sa njemu svojstvenom detaljnošću, talentom za sintezu, a pre svega velikom ljubavlju, opisao život jedne grupe i njenog frontmena. Čitajući ove stranice biografije jedne rok grupe i jedne zemlje, mi osećamo da je taj „gospodar samoće“ (Džoni Štulić) u dalekoj Holandiji i te kako i danas prisutan, aktuelan i savremen. On je sa nama – svojim pesmama, i svojom muzikom, istakao je na početku izlaganja Batrić Ćalović.

On je publici približio koncept knjige, podelivši je u pet tokova koji se „zajedno ulivaju u veliku reku Maksimovićeve imaginacije“.

„Prvi tok predstavljaju raznovrsna dešavanja u svetu, od noći u kojoj je preminuo Nikola Tesla, na Božić 1943, pa do 2017. Drugi tok je život nove Jugoslavije i njenog rađanja od 1943. do obnove današnje Srbije, završno sa periodom zatvaranja Haškog tribunala. Treći tok je životopis i muzikopis rok grupe „Azra“, četvrti sudbina Branimira Džonija Štulića, a peti je stihopis odabranih pesama tog velikog umetnika. Pisac je svojom raznovrsnom knjigom koja vrvi od zanimljivih podataka uspeo da obnovi duh jednog vremena koje je obilovalo kvalitetnom rok muzikom“, analizirao je Ćalović.

A kako je sve počelo, i kako je jedan fan Džoniju posvetio knjigu?

– Sve je počelo 2006. godine kada sam na SPENS-u kupio Azrin CD „Ravno do dna“. Posle 2007. posle nebrojenog preslušavanja, on je postao prva javna ličnost o kojoj sam poželeo sve da znam. Istražio sam sve intervjue, preslušao sve albume. Džoni Štulić idealan za proučavanje i neko ko zaslužuje da ima svoju knjigu jer ako pratimo mapu njegove ličnosti tu vidimo ljubav prema muzici, fudbalu, istoriji, književnosti, filmu. Proučavajući njegovo delo pomislio sam kako bi bilo dobro da neko istraži njegov život a da to u vreme prvih pet albuma „Azre“. On je dao jednu sliku zagrebačkog okruženja kako to niko pre njega nije uradio. Kada slušate „Riblju Čorbu“ s početka osamdesetih – osetite Beograd, Đorđa Balaševića – setite se Vojvodine, a kada slušate Džonija, imate osećaj kao da ste upravo prošli zagrebačkim ulicama, rekao je Mladen Maksimović, autor knjige „Gospodar samoće u vremeplovu jedne zemlje“.

Bogomir Bogica Mijatović, poznati muzički urednik, TV i radio voditelj, publicista i novinar, onaj koji je osim sa Štulićem, sarađivao sa Goranom Bregovićem, Borom Đorđevićem, Đorđem Balaševićem i brojnim velikim imenima nekadašnje i aktuelne muzičke scene, nije krio oduševljenje Maksimovićevim delom.

– Kada mi je Mladen poslao rukopis knjige o Džoniju, pomislio sam „ko zna koja će biti po redu“… Bio sam sumnjičav, jer, danas ljudi imaju razne ideje. Ali kada sam počeo da je čitam i kako sam odmicao, oduševljenje je raslo, iz više razloga. Najpre zbog toga što je – po mojim saznanjima – ovo prva knjiga koju je o nekoj zvezdi napisao jedan fan. A onda kada sam završio čitanje, shvatio sam da Mladen o Džoniju zna više od svih nas koji smo bili njegovi savremenici, koji smo se profesionalno bavili time i pisali za novine, bio je iskren Mijatović.

– Da sam ja Džoni Štulić i da imam taj stav kakav on danas ima prema svemu što se o njemu piše, jedina knjiga koju bih ja pročitao i sačuvao je knjiga koju je napisao fan. Jer je on to napisao bez ikakvog interesa da nekome podilazi. To je Maksimovićev odnos prema velikoj zvezdi koja je obeležila jedno vreme, i neću da preteram, ali meni je ova knjiga najdraža, baš zato što je iz drugog ugla, onog koji svi mi koji smo radili sa Štulićem, nismo videli. Ovo je poduhvat vredan divljenja, i ne govorim to uopšte iz neke kurtoazije. Kada budete pročitali ovu knjigu, dobićete pravu sliku o Džoniju, zaključio je Bogomir Bogica Mijatović na kraju izlaganja.